61
Приче 2014 / Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: јануар 04, 2015, 13:08:08 поподне »Рождество Христово-Божић
Божић у степама.Божић стиже код Номада и њиховог цара.Стари,седи деда,најмудрији човек икада
виђен у Номадским степама рекао је једном давно свом унуку Цару,да су Скити у 8 веку п.н.е. сами
корени његовог народа.Причао је дека још своме Цару,који је још од малих ногу волео да слуша,
да трага за знањем,за уметношћу битке.Куцало је у њему храбро срце.Дакле,стари,седи деда који
беше доста мршав,меса на њему као да није било,као да му је преко костију била навучена само кожа.
Може се рећи да је у своје време био жилав младић,добар и вредан земљорадник,частан ратник
и поносан муж и отац.Старац се лаганим,не толико сигурним кораком приближавао своме унуку,сео
поред њега.Беху му мутне очи,погледа цара и поче причати причу.Драги мој,знаш ли ти да је твој
пра пра прадеда био Скит,он је сам са својом војском заузео Кимерску територију.Био је најхрабрији
вођа икада виђен у нашем Номадском корену.Ти имаш његов дар.Ти имаш племенитост,храброст,мудар си...
Немој дозволити сутра када пођем на пут без повратка да све бациш у воду.Што сејеш то и жањеш драги мој дечаче.
Цар га је помно слушао,увек је волео да чује речи тог мудрог старца.Цар му се обрати.
Деко...ти си ме научио многим стварима,твоји савети су и начинили наше царство тако јаким,
да није било тебе не знам како бих водио овај народ и војску.Због тебе ме није обузела мрачна сила,
задржала се доброта у мом срцу и светлост која обасјава ово наше царство.Нећеш ти на пут без повратка
још дуго,овај наш радостан празник,рођење Исусово ми има да прославимо као никада до сада.
Утовили смо свиње,свако домаћинство има по свињу од сто кила за Божић.Наше шуме дају добре ражњеве.
Наше жене су најлепше и најпаметније,рађају нам здраву и лепу децу,будуће јунаке и великане.
Ти знаш деко да ја тебе пуно поштујем и волим.Сада ћу позвати Мартину да нам сипа вина,то је наше
вино,лани убрано грожђе из наших винограда.Мартина молим те наспи мени и деки у пехаре црног вина.
Мартина је била председница царског послужитељства,водила је рачуна о многобројим служавкама,
помоћницама.Дека је једном рекао цару како Мартина за све ове године никада није напустила двор.
Многи племићи су долазили и тражили њену руку,али она је овде срећна а и мислим да постоји романса
са оним нашим младим момком,са оним ратником за којег се скоро чуло.Хаха деко,деко...све ти знаш,пустимо сада то
,да наздравимо,живели у здрављу,срећи и весељу.Живели сине...Мартина је за то време отишла
до бачви са вином.Када се већ указала прилика да сиђе доле,није могла одолети.Бацила је поглед на своје
плаве дијаманте.Како су само светлуцави.Мартина задржава поглед на њима још неколико тренутака.Од рођења
је почела да скупља те чудесне дијаманте.Од баке је на поклон добила свој први плави дијамант.Од тада
до дана данашњег,она их је скупљала не гледајући материјалну вредност.Ти дијаманти су давали
спокој,мир,лепоту,здравље,срећу,имали су велику моћ ти плави дијаманти.Мартина је затворила ковчег
и вратила га на скривено место.Те ноћи имала је чудан сан.Како у белој хаљини иде по пољима пшенице
и налази дијаманте,кад год би погледала кроз плави рубин видела би сиромаштво,децу која немају хране.
Тргла се из сна,попила чашу воде,било је пет сати ујутру,петлови се полако чују.Покушавала је
да протумачи сан,зашто је сањала поља пшенице и плаве дијаманте кроз које је видела сиромаштво и глад.
Била је веома интелигентна девојка.Те одлучи да за сваки Божић поклоне пар дијаманата сиромашним домовима
доле низ степу.Како је била девојка са двора,народ је мислио да је то Царев захтев,али она није марила за то.
Својом добротом је пленила а Цару су биле потребне такве особе.Позвао ју је као најужег члана породице
да са њима прослави Божић.А стари,седи дека је пијуцкао вино и ако старо лице беше...у његовим очима је тињао жар
који букну у пламен захваљујући овим срећним догађајима.Драги моји срећан сам на овај дан,срећан вам Божић
да нам народ буде радостан.Живели.