Конкурс > Приче 2013

Шести круг конкурса!

<< < (2/2)

acafaca:
Зврнд, зврнд, кврц, кврц, цангр, цангр...
Чуло се док смо Д1387 и ја путовали телепортом са Марса. Путовали смо дуже него прошли пут. Знао сам да нешто није у реду.Да нам није цркло квачило? Одједном, нађосмо се на пропланку. Птице цвркућу, волухарице трчкарају безбрижно око нас и нема сигнала на мобу. Како сада да пошаљем војску у шетњу? Не могу ни Микију да јавим да ми помери војску. Док сам ја чачкао моб, Д1387 је распалио ватру да пристави сарме за ручак. У том тренутку, из шумарка изјаха група тешких коњаника у сјајним оклопима и запутише се право на нас дојицу. „Јунаци! Браћо Сораби! Велики краљ окупља војску пред одсудни напад, браћо! С јутра нападамо Бугаре у њихов камп. Не окасните браћо!“ Рече нам први међу коњаницима. Шта је сад ово?? Какви Бугари?? Какав бре краљ?? Мора да је Д1387 стављао неке погрешне печурке у сарме. Али одлучисмо да послушамо коњаника и у зору, следећег дана, кренусмо тамо одакле су дојахали ови јуче. Велика оргија се сакупила одмах иза шуме. Пешадије разнолике, бејаху и неки странци ту. Рекао бих да су Немци. Коњица спремна, само се чека сигнал за покрет. Нас дојица и нисмо нешто били спремни за борбу. Д1387 је имао проблема са кичмом, има дискус хернију. А мени је пукло дугме на бермудама, па сам се плашио да ми у сред битке не спадну. Бермуде. То не ваља. Никако.
Изађе пред војску најсјајнији од свих коњаника које смо видели. У пратњи вижгљастог витеза. Није дршао никакав говор, као у холивудским филмовима, него је исукао мач и повикао „За мном!!!“. Појурише сви као суманути. Појурисмо и ми. Понела нас маса, признајем.  Ухватисмо Бугаре неспремне: Настаде потпуно расуло међу њима. Једни су бежали узбрдо, други низбрдо, трећи су покушавали да пруже отпор. Ти су најгоре прошли. Док смо харали по бугарском кампу, јавише да је бугарски цар ухваћен. И ту би крај борбе. Крваво беше. „Иди бре ови нису нормални“ рече Д1387. Али срећа наша, само сам га ја чуо, сви су викали као један „Живео краљ Стефан Душан!!!“. Отрчасмо тамо где смо паркирали телепорт. Седосмо. Кад видим ја да је неко чачкао године на телепорту. Пише 1330.   Нема везе, наместим 2013 и ентер.
Зврнд, зврнд, брррр, брррр. Е сад се чује како треба. Империо стижемо!!!!

bojana84:
Почело је одбројавање, остало је мање од 72 сата до краја. Сви српски играчи су, како је раније договорено, прешли код нас и донирали војску. Свима је било јасно да имамо само један покушај да заузмемо дворац, од најјачег савеза у ери.Држе 8 од 9 двораца, јаки су, али ако не пробамо нисмо ништа направили и увек ћемо се јести да ли је могло или не? Сачекали смо три сата и кренули су напади. Ко је икада заузимао дворац зна да у првих пар покушаја мора се доживети пораз. Прва два напада су завршила поразом, а трећи је био победнички. Остала су нам у игри само два играча, а то је мало за овакав подухват. Дигла се узбуна у противничком табору, сви су командири били са својим позицијама и почели су напади на наша окупљалишта.
На два окупљалишта која су близу дворца констатно су ишли напади и било је немогуће спасити војску јер су темпирали време удара тако да се није могла померити пре удара.
Наравно честитали смо противнику на освојеном првом месту. Нисмо разочарани - пробали смо.
Лако је бити генерал после битке и рећи да је требало ово или оно урадити другачије. Можда се и моглобоље урадити, али по мом мишљењу то је био наш максимум у том тренутку. Почела је нова ера. Играћемо као и до сада јер смо опет научили нешто ново.
Велики поздрав за савез ОСВЕТНИЦИ, ко игра са вама зна да се може ослонити на један од најсложнијих савеза.
П.С. " хвала свима који су дошли да помогну што у војсци, што у сировинама "

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна