Конкурс > Приче 2013
Пети круг конкурса!
wolkhood:
Црно небо над Србијом
Небо над Србијом се замрачило, тамни ратни облаци покрлили су све. Три истовремена рата. Ратне заставе виоре на све стране,
бојне трубе најављују долазак непријатеља, чак су и сељаци почели да се склањају у уточишта, знајући ста се спрема,
кад непријатељи крену у пљачке и рушења наших тврђава. Убрзо су почели напади са свих страна, већином пљачке од дупло
јачих противника, који су хтели да што пре заврше рат. Можда би им и успело да нисмо били у оваквим ситуацијама, на хиљаде пута.
На жалост наших противника две пљачке су им ухваћене, разлика у бодовима је на нашој страни, одмах је лакше играти.
Мозак брже ради, нема нервозе, адреналин скаче на максимум. После пар сати рата решили смо се пар противника, и одмах се
окренули другом и трећем непријатељу. Шпијунирамо на све стране и као награда на трибуну стоји да је нађена
војска. Одмах крећу напади. Вођа шаље први напад, за њим следе још три, ако не помери војску и овај рат је близу добијеног.
Остало је још пар секунди до удара а војска је још ту, надамо се сигурним бодовима, кад нам вођа саопштава непријатну вест,
залепио се. Прегледам битку, одлучио сам да се не повлачим па шта буде, у минусу је, не може померити војску. Завршио се напад,
црвена коверта се појављује, поглед ми прво пада на задовољство, ако је пало изгубио сам, није пало. Отворио сам коверту и
наравно победа, преокренули смо. Иза мене иде још један напад, који ће им дотући једног од најјачих играча. Остатак савеза
је почео да шаље пљачке, да смањи приход противнику. Кад им се врати војска у царства дочекаће их напади, док не остане по
пар војника у царствима. Трећи противник је један од најбољих ратних савеза у нашем релму,све су то искусни играчи,
прекаљени борци који су прошли многе ратове, и научили су овај занат на најтежи могући начин кроз милионе избубљених војника
и сељака. Шаљемо обостране нападе једни на друге, знајући да једна грешка одлучује све. Сви напади
и њихови и наши иду из колонија, тако да је немогућа контра. Рат са њима се завршава вечерас у 21:30, о његовом крају прочитаћете
следеће седмице.
Наше најјаче оружије је слога, већ 4 ере дишемо и гинемо једни за друге. Људи смо па и грешимо, али остајемо једни уз друге
и покривамо грешке које неко направи. Оваква екипа се тешко ствара, јер је потребно време да се стекне поверење у људе са
којима делиш победе и поразе и у радости и тeшким тренуцима, реч пријатеља увек донесе осмех на лице.
Поздрав мојим саиграчима cacetasic1, neodoljiva1, Gorski.Vuk, maki1965, mirkogeneral, nellebre, tasinjo, mija_lazic,
mishasudanac, gagovic, maricsavo i -vucko-. Најбољи сте кад је најтеже.
cacetasic1:
Залазак сунца, заиста изгледа прелепо са највише куле помисли стражар.Њиве,пашњаци шуме као на длану
протегли се докле поглед досеже.На западној падини брда још сунце умива господареве винограде на далеко чувене
по свом роду.Ја додуше нисам имао прилике да пробам краљевско вино ал господа га пуно хвале а богами и тросе.
Кад бих за тренутак смео да скинем шлем да ми овај ветар продје кроз косу,чини ми се да бих лакше носио ову
стражарску спрему и дрзао копље.
Али времена нису за уживање у крајолику.Колико су нас само костале ове плодне земље,густе шуме и бистре реке.
Све је то мачем и копљем освојено.Колико је само сребрњака и златника господар исковао да се унајми и опреми
сила која не зна за пораз.Сви смо платили свој део.Господар златом а ми главама.Од кад је света и века,тако се
плаћало.
Мир неће дуго трајати.Знају и други шта су добра вина,шуме пуне дивљачи и реке пуне рибе.Оваква земља носи
проклетство лепе жене.Глас о њеној лепоти се шири брзином муње и на крају свако пожели да је има.Е зато ја мој
шлем не скидам.Господар каже да нас чека још много бојева и ратова да потврдимо право на све провинције у којима су
наше посаде.И сам,сам јуче видео хиљаде фаланги као се распоређују на поља одакле се очекује коњица.Паладини
се прикупљају и формирају таласе,спремни за контранападе.Стрелци распоредјени у тврђави спремни да изађу и
заштите паладине.Видео сам то већ много пута, као кад видим муњу пре него што чујем гром.Судбина,коју смо сами
изабрали.Да освајамо,бранимо,служимо,гинемо...Да будемо империани....
Навигација
[0] Индекс порука
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију