Конкурс > Стихови 2016

3. круг конкурса Стихови о ИО

<< < (5/5)

srbhristov1:
сада нешто мало озбиљније  :)

ЛАМЕНТ ЗА ВИТЕЗОВЕ

Наше је огњиште далеко иза нас,
Толико путева још морамо проћи,
Далеко иза таштине овог света,
Након сенке на рубу ове ноћи.

Пурпурне измаглице и тамне сенке,
Тмруни облаци и велики хлад,
Све ће утихнути, све ће избледети,
Страх, храброст, сан и глад.

Зла смрт мимоишла је праведне и јаке,
Нема више места за радости  сада,
Овај ламент је тужбалица за племените и храбре,
Нема утехе за остале након Инвазије Номада.

Тугују за браћом земље на западу,
Наричу драгане за одважним јунацима,
Што их усмртише номади са истока
Па ходају сада по вечним ловиштима.

Ни најмудрији немају праве речи,
Праве речи немају ни најпросвећенији,
Да опишу храброст и част витезова,
Да се узвеличају мужеви највољенији.

Одајмо пошту, погнутих глава,
Заставе на пола копља нека падају,
Први зраци сунца након суморних дана
Кажу нам да им се анђели са неба сада радују.

srbhristov1:
и наравно нешто мало непзбиљније   ;D

Дурланцу је мало фалило да уђе у Топ 50 такмичења „Инвазија Номада XI ера“. За то су му били потребни дијаманти за инстант регрутацију војске, како би мобилисао нове војне јединице и тиме повећао нето економске бодове. А за дијаманте је био потребан новац, који је потражио од оца. Ево каква је била његова реакција у епилогу овог турнира.
(напомена: у питању је аутентичан дијалект са посебним нагласком из нишког насеља Дурлан)

50 ЕВРИЋА

Дурланац:
„E ћале, дај ми 50 еврића, молим те.“

Ћале:
„Море марш, какви бе 50 еврића бе.
Ради бе, па заради бе!
Куј ги мени дава је...(бип!)...ем ли ти фамилију сељачку у д...(бип!)...пе!
Набио си 25 године у гузицу, гузицу си утего у фарменку...
Па дај ми 50 мостића!
Да л’ ми бе неко давао у твоје године, него сам радео у предузеће?
Па да ви’ш кад се вратим из треће бе,
пита ли ме неко бе дал ми лако.
А господин неће, господин игра игрице, по цел` дан, и цел` ноћ кад се спије.
А овамо – ћале, дај ми нешто паре, ћале, дај за ово… ћале, дај за оно…
Па дај за цигаре, дај за дије...
Море марш, је...(бип!)...ем ли ти коске старе!
Шта си бе ти? Најпаметнији?
Ми по кућу, сви смо будале?
Ради бе, вучи, сецај, засучи бе рукаве, а не… дај 10 еврића, дај 20 еврића, дај 5… 5 по 5, 25… пута трие’с дана бе, кол`ко је бе то?
А, де је струја, вода, храна???
Па, мож ли тако да се живи???
Па, де би ми завршили, да смо исти такви били, а?
Да л’ би се луксузирали у стан од седамдес` квадрата,
па једна соба за господина, друга за његовог брата.
За једног лаптоп, за другог лаптоп.
Још вам и то мало, ма обојицу ћу вас ставим у топ.
А, бе, молим… ако ти се не свиђа, знаш де су ти врата, па си тражи боље.
Неки људи и за ово кукају и моле.
Е, мој синко… теби све мало…
у дуп...(бип!)...нце те аздисало.

А ел сам ти лепо причао, батали то играње…
Нема ‘леба од то ср...(бип!)...ње!
Њива, њива је за тебе!
То теби треба, кичма да ти се савије за парче ‘леба…
Па, да ви’ш кад те сунце утепа у главу!
А не по цел` ноћ, с’ они твоји наркомани, да пушите бе… оно бе… како се бе вика бе… ону дрогу бе…
Па, ја ли да гу пушим, не могу, а?
Још и та Империја, па још Инвазија Номада,
Смеку ли ти твоју, докле ће бе то играш, до када?

Шта? Држава ти не даје пос`о?
А они вам били фини?
Ништа нису ваљали, збутавали, много крали, а?
Дошли ови ваши, па да ви’м где су паре, шта вам па они бе дали?
Све продаше, па се накраше.
Море, Слоба беше златан, ал’ га пре’ебаше!
Онако красног човека, ал’ нека, нека…
Ће дође из ду...(бип!)...пе у главу!
Па ће кажеш: море, онај мој ћале… беше у праву…
Ће дође маца на вратанца!

Е, мој синко!
А сад ти и Александар крив!?
Онако поштен човек, да ми је здрав и жив.
Ел ти и Александар крив што свако јутро лежиш у пет,
ел ти Александар крив што ниси завршио факултет,
ел ти Александар крив што се цео дан зајебаваш,
а ел ти Александар крив што дању спаваш, ноћу лудујеш, с’ ђаволом се коцкаш, с’ душом тргујеш?
А, бе, ако је крив, дај бе ће га тужимо бе, ће тражимо бе одштету бе…
како ми је сина упропастио…
Како ни на Инвазију Номада дије није добио.“

Дурланац:
„Ма за то ми треба, само за Империју, за Инвазију номада, сад је епилог.“

Ћале:
„Шта? Каква бе Империја? Какви бе номади?
Још и епилог?!?! `Оћеш ја теби епитаф да ставим?

Море, кад ће те отерају у војску, да ми се мозак мало одмори…
Јао, да бе… И њу гу преје...(бип!)...аше, начисто гу укинуше!
Данас, сутра… ће заратимо с’ американци бе…
Ко ће нас брани кад с једне стране опале бугари, а с друге албанци… а?
Море, да нам нису руси…
Јели би глогиње…
Ако, ако… само се ти смеј, сине… само се смеј.“

Дурланац:
„Добро бе, ћале бе! Не треба ми бе! `Ајде здраво!“

Ћале:
„Шта бе ајд’ здраво?
Долази, бе, овамо… пи...(бип!)...ка ти материна сељачка!
Тако ли ће ми се извлачиш?
Море, долази овамо!
Је...(бип!)...ем ти педес’ мостића!
И теби… и све по кућу сад да ви покршим!
Шта сам бе рађао, шта сам ранио бе?
Па, мож’ ли тако да се живи ?
Како бе тако живите бе, а?“

Martina:
Проглашење победника након 4. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна