Прва недеља конкурса!

Конкурс > Стихови 2013

<< < (2/3) > >>

strah55:
„ Оставио је само балисте и стрелце у тврђави „ , рече шпијун на задатку,
„ Крени Лазаре у напад „ , издаде вођа наредбу кратку.
Петар за њим додаје „ Немој да шаљеш војску лаку „
Док се Горан надовезује „ Ја ћу му срушити тврђаву сваку“.

„Да га ми остали пљачкамо“ јавља се екипе остатак,
Сви у глас говоре „ Дај и нама вођо неки задатак“.
Рат је у току и нико неће миран да седи,
Свако хоће да се докаже, да покаже колико вреди.
Сви хоће да освоје за најбољу битку медаљу,
Сви хоће некога да нападају, да негде војску шаљу.

Има и пар њих који стидљиво војску пазе,
Избегавају конфликте, фармају док ови остали редом газе.
И они играју у интересу целога тима,
Имају своје улоге да све лепо штима.
Иако су трн у оку ратницима свима,
Њих да чува увек неко има.

Заменик је опрезан кога у екипу прима,
Неће да наштети ни себи ни свима,
Помаже вођи, прати ко где војску шаље,
Ту је да припази налог, да савете даје.
Када новог члана приме у екипу своју,
Бомбардују га питањима као пчеле у роју,
Хоће да знају и његових очију боју,
А знају и да са њим спроведу и шалу коју.
Овако по мени изгледа једна екипа на игрици нашој,
Сигуран сам да је приближно и у екипи вашој.
Иако је ово само игра, екипа је права,
Без Империје, без екипе... Може само да Вас заболи глава

Mozambi:
Prećuti pogled

Pogledaj svoje veliko carstvo
ali samo prećuti pogled.
Govori svom velikom narodu
ali ne slušaj otrovne jezike.

Veliki ratnici imali su boeme
silnim bitkama šapuce vreme.
Sumorno jutro,magla zamara oči
kada iza pašnjaka vojska kroči.

Duše hiljade junaka će vetar odneti
gušći od magle su sada samo pogledi.
Zbog umora um vlada,ponos stoji
hrabro ratničko srce se ne boji.

Kiša udara u štit poput nebeskih strela
suze i krv majka sinu nije htela.
Hladno lice pored hladnog štita leži
ratnik išao na juriš a sada preko neba beži.

Pogledaj svoje veliko carstvo..
pogledaj ratnika što život za carstvo dade.
Pogledaj narod porobljen i odnet
ispod plašta sakri ponos i samo prećuti pogled.

WebberPfc:
Пјесма о Империји

Кад се пријавим и село видим,
понос осјетим,ја се не стидим.
Милион поена,војска најјача,
пожелим да се и сам латим мача.

Као господар царства,ил' вођа хорде,
проводим ја ноћи горде
пљачкам,убијам,узимам медаље,
сваким даном,све даље и даље.

Нисам навучем,ја Империју волим,
средњем вијеку не могу да одолим.
Варвар са крзном,витез у оклопу сјајном,
одушевљен сам овом игром бајном.

Општина,касарне,тврђава јака,
неосвојива је моја провинција свака.
Колоније оснивам широм мапе,
сви се плаше моје клапе.

Реалмом права доминација,
а тек какви смо на Купу нација,
свак' се тад Србије плаши,
гину сви непријатељи наши.

Од борби највише волим опсаду,
кад гађам одбрамбену посаду,
стријеле лете,ован врата бије,
нико не може да се сакрије.

Ресурси се броје билионима,
жртве,већ милионима,
војска се тријумфално кући врати,
ресама се истраживање плати.

И сам сам то искусио,
док најјачи нисам постао,
свако ми је нападима пријетио,
док се нисам осветио.

Империју играм и играћу је,
до не дај Боже смрти моје.
Играћу је у времена касна,
послушајте сви Вебера Расна.

WebberPfc - R93

Smith---:
Ispred važne bitke,mladi car se konsultuje sa nadzornikom njegovih militaristickih provincija.Nadzornik mu ovako besjedi:

I bez hrane,
Bez imalo para,
Ić će oni u čast gospodara,
Neće njima noge posustati,
Neće njih neboj se,
Crni umor pratit.

-Pak,ko se umori,
Ja ću da mu sudim.
Ne libim se za jedan cent ubit.
Porodice na ćabir ću stavit,
Posle mene u Had će boravit.
Kad već ljude hiljadama plaćam,
Sa pohoda živ ću da se vraćam.

-Ne boj mi se gospodaru slavni,
Nećeš glavu za sobom ostavit,
Već ćeš s tuđom bezbrižno ti slavit.

-Šta god može zlatom da se plati,
Oću sjutra za boj da je spremno.

-Samo daj mi ti dovoljno zlata,
I za ljudsku snagu se ne brini,
Ali će ti za tu bitku trebat,
Puno više od koplja od zlata,
Puno više od svih tih rasnih konja,
Puno više od svega što imaš,
A što me strah,nikad dobit nećeš.

Dixi:
Oprostajno pismo

Prekaljeni ratnik, pismo piše svojima kući,
Drhti mu ruka, srce preti da će pući...
Onako tiho u bradu reče sebi,
Ulepšaću istinu, da ih nervirao ne bi...

U onu zdravu ruku, uze olovku tanku,
Ispravi rukom hartiju glatku,
Zastade još jednom da smisli uvodni deo,
Iako ga je već znao pre nego što je seo.

„ Jedina moja, kojoj dugujem svu sreću ovoga sveta,
Najlepšta moja pozdravi mi ta dva deteta,
Reci im da se sete oca svoga,
I da nikada ne gube nadu u Boga.

Da poštuju hleb koji im na sto staviš,
Da cene i vrednuju sve što za njih praviš,
Da čuvaju naše ime i čast svoju,
Da paze na svoju majku, na ženu moju.

Jedina moja, reci im da se ponosim njima,
Prenesi im da sam pričao svima,
Kakvu Jelica dugu zlatnu kosu ima,
Kako je jak i visok naš sin Sima.

Ja sutra idem u poslednju bitku,
I ne brini, ne ispuštam iz ruke sablju britku,
Borim se za tebe, za decu, za Srbiju našu,
Za bolje sutra za budućnost vašu.

Moram da ti kažem da nije lako,
Moram da ti priznam da nije preživeo svako,
Kako sam živ ni sam ne znam kako,
Ne znam ni do kada ću ovako.

Uglavnom hoću da znaš da mislim na tebe,
Tvoje ime mi ove gladne usne grebe.
Uveče kada zaspim nemam da ogrnem ćebe,
Ali da mi greje srce, za to imam tebe.

Nemoj da te plaši ovo pismo moje,
Znaš da se ovde istorije kroje,
I znaš da ću možda sutra nestati sa ovoga sveta,
Ostaviti i tebe i naša dva deteta.

Nemoj tužna biti,
Nemoj ni preterano suze liti.
Budi ponosna, to nemoj kriti,
Srbija je slobodna i uvek će to biti."

Навигација