Конкурс > Приче 2015

4. круг Приче о ИО

<< < (2/2)

SerbiaMaster:
Дошла је опет јесен. Усеви пожети, амбари пуни, све је спремно. Фестивали су дошли и прошли. Остала је само прашина за њима и понека сломљена кола. Све се полако смирује у провинцији на северу државе. Дани су све краћи и краћи, време постаје све лошије. Ретко који дан прође без кише. Деца постају све немирнија, нема више оних лепих и безбрижних топлих дана, где су се играла окупана сунчаном светлошћу на ливадама. Све је изгледало као обичан долазак јесени. Све, док се пре две седмице један граничар није вратио носећи ужасне вести. Номади су поново уочени. Гласник је већ послат на царски двор и ускоро ће се вратити са војском и добровољцима да помогну у одбрани. Изгледа да ни ова зима неће бити мирна. Опет долази најезда номада, дивљих и заосталих људи са равница на северу, која нису у царству. Биће све као и прошле године.Страшно време, време смрти. Снег више неће остати снежно бео. Остаће само белине у неким деловима, остало ће све бити покривено црвеним флекама. Прошле године најезда је за ову провинцију била веома страшна. Једва су преживели, тврђава је била скоро срушена. Ко зна шта би се десило да прошле године није дошла савезничка војска да помогне. Ове године се очекују још жешћи напади номада. Да ли је будућност ове провинције запечаћена, или још има неке наде, само ће време показати. Све је још у неизвесности. Мештанима остаје само да се моле и надају да ће преживети ову зиму и дочекати следећу. Досељеника има све мање и мање, пошто инвазије номада постају све учесталије. Царство је већ исцрпљено од сталних борби. Питање је колико ће дуго издржати.
О будућности ове земље се више ништа не може наћи. Ово је само један спис који пронађох у овој библиотеци, скоро заборављеној. У народним предањима такође нема података о томе шта се десило са том северном провинцијом. Ко зна која је њихова судба. Можда су преживели напад номада и њихови потомци воде срећне животе , а можда су сви изгинули и сада сви почивају у својим снежним гробницама, сачувани од времена. Само је остао упамћен један натпис, који је био уклесан у стену која се налазила неколико километара пре градских капија. Он је гласио овако:
"Путниче који долазиш у овај град, ово ти је последња шанса да се окренеш. Уколико наставиш свој пут, остави сву наду за собом. Твоја будућност није више у твојим рукама."

White_Wolf.rs:
На пропланку покрај источне шуме стајала је коњица. Јахачи су били мирни и сталожени гледајући повремено на леви бок пешадије који се налазио са западне стране клисуре испод њих. Ту је стајао војни свирач, онај који подиже трубу и даје знак за покрет. Гледали су у њега али је и даље држао трубу спуштену...али онда је подигао руку, прислонио полако трубу својим уснама и дао до сада већ свима познат звук. Звук који је означавао почетак, исти онај звук који их је пре неколико месеци испратио у једну од најкрвавијих битака које је њихова јединица иако десеткована преживела и извојевала победу. Сада их је знатно мање али се не боје, једнако су храбри и поносни као и увек до сада. Са истом дозом равнодушности крећу ка номадским копљима и у сусрет њиховим многобројнијим коњаницима.
Не боје се смрти,,,не боје се да за свој грб, своју заставу и свој народ дају живот, предају своју душу својим потомцима да о њима говоре као њиховим јунацима који су животе положили бранећи њихову будућност. Не боје се, већ јуришају са мачем у руци.
Први удар је био силовит, неочекиван, доста копаља непријатеља је завршило у њима, први ред је потпуно пао у непријатељске ровове. Ипак то остале није уплашило, није поколебало...већ је у њима пробудило задњи атом храбрости и воље. Да победе да истрају,,,

Тако је и било, пробили су први ред номадске пешадије, прескочили њихове добро утврђене ровове и утрли пут јединицама које су ишле за њима....Номади су и овај пут савладани....

SrpskiVitez007:
Залазак сунца, заиста изгледа прелепо са највише куле помисли стражар.Њиве,пашњаци шуме као на длану
протегли се докле поглед досеже.На западној падини брда још сунце умива господареве винограде на далеко чувене
по свом роду.Ја додуше нисам имао прилике да пробам краљевско вино ал господа га пуно хвале а богами и тросе.
Кад бих за тренутак смео да скинем шлем да ми овај ветар продје кроз косу,чини ми се да бих лакше носио ову
стражарску спрему и дрзао копље.
Али времена нису за уживање у крајолику.Колико су нас само костале ове плодне земље,густе шуме и бистре реке.
Све је то мачем и копљем освојено.Колико је само сребрњака и златника господар исковао да се унајми и опреми
сила која не зна за пораз.Сви смо платили свој део.Краљ златом а ми главама.Од кад је света и века,тако се
плаћало.
Мир неће дуго трајати.Знају и други шта су добра вина,шуме пуне дивљачи и реке пуне рибе.Краљ каже да нас чека још много бојева и ратова да победимо номаде и одбранимо право на све провинције у којима су
наше посаде.И сам,сам јуче видео хиљаде номада како се распоређују на поља иза шуме одакле се очекује коњица.Катафракти
се прикупљају и формирају таласе,спремни за напад на нас.Стрелци распоређени у тврђави  су даноноћно спремни да засују номадску војску и прекрију небо својим стрелама.Видео сам то већ много пута, као кад видим муњу пре него што чујем гром.Судбина,коју смо сами
изабрали.Да освајамо,бранимо,служимо,гинемо...
Чекали смо јутро , да се одбранимо од непрегледне војске номада.
Свануло је,наш краљ је већ устао, свестан тога да је данас дан одлуке.
Краљ стеже песницу, нагиње се преко терасе, гледа у свог витеза, у његовим очима види такву одлучност и смиреност која му није јасна, јер зна колико је пута гледао смрти у очи, и зна да ћа можда баш данас напустити овај свет, страдати од мача или од кише стрела од непријатеља, покушава да му каже да он више не може поднети терет толико жртава и толико страдања, да размишља да одустане, да се преда, да спречи страдање својих ратника ....Витез је устао са градског трга, ставио је свој везир на главу и још једном погледао у свог краља, љутитим погледом му је одговорио на молбе његових очију овог суморног јутра...не, нема предаје, рат је, у рату страдају многи али се памте, њихове жртве ће се увек сећати, они нису своје животе изгубили да би се ми сада предали, не...идемо да победимо, идемо да докажемо да су снага и част све оно што је потребно за победу!

Martina:
Проглашење победника након 2. пресека 4. круга конкурса!
Кликните овде!

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна