3. круг Приче о ИО!

Конкурс > Приче 2015

3. круг Приче о ИО!

<< < (2/3) > >>

Martina:
Проглашење победника након 2. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

No.1:
Власник игрице Империа онлајн обећао је да ће до краја ове ере вратити анкету играчима из Србије који су били принуђени да пређу на „Точак среће“.
-   Прелазак са анкете на „Точак среће“ није мала ставка за играче из Србије јер то чудо не даје довољно дијаманата. Обећавам да ће до краја ере сви играчи из Србије осетити бољитак тако што ћемо вратити анкету на коју су навикли.- рекао је власник ИО- Могуће је да ће анкета давати и по два дијаманта, додао је он.
Власник ИО је рекао да они морају да мисле на своје најбоље играче који због економске кризе и мера штедње не могу да приуште и купе дијаманте.
-   Окретање „Точка среће“ није исто као добијање сигурног дијаманта кроз стару добру анкету за коју су многи играчи из Србије везани још од почетка играња ИО. Због „Точка среће“ и дијаманата који се не добијају, у Србији је примећено ново занимање као што је“ намештач битке дана“.
Како незванично сазнајемо, у ИО је покренута иницијатива да се играчима из Србије поред враћања анкете, остави и „Точак среће“.
Наиме радници администрације свакодневно се сусрећу са великим бројем захтева, молби и претњама да се што пре врати анкета, што максимално отежава њихов рад.
-   Играчи просто немају осећај за наше обавезе и велики терет који носимо на својим леђима.- каже један од админа,- Најтежи део нашег посла је свакако рад са играчима који упорно тврде да је „Точак среће“ намештен и да не даје дијаманте. Све то максимално оптерећује наш рад и делује исцрпљујуће на запослене у администрацији. Срећна околност је да ће у Србији до краја године бити боље па ће играчима бити веће плате, џепарци и други приходи те ће моћи више да издвоје за куповину дијаманата.
Слична ситуација је и у другим земљама југоисточне Европе где се играчи такође жале на кризу и да точак среће не даје довољно дија.
-   Можемо да окрећемо главу од проблема, али ћемо пре или касније морати да се суочимо са њима. Администрација грца под теретом који јој свакодневно намећу играчи и то неће моћи дуго да траје. Позивам овим путем, све који желе добро овој игрици да на време сакупе новац и купе дије а да се мање ослањају на “Точак среће“.- Рекла нам је администраторка и додала- И ја увек играм лото али до сада никада нисам добила седмицу, при томе немам могућност ником да се жалим или да питам да ли су исте тежине све лоптице.
Чланови управног одбора ИО су нам, овим поведом кратко рекли да су свесни проблема, подсетили да су предходних година увели много новина и обећали да ће, уколико то буде неопходно , играчима из Србије вратити анкету која даје по два дијаманта и оставити“Точак среће“ који ће имати 50 посто дијаманте као добитак.

mitres111:
Пробуди се цар нешто раније него обично.Крај прозора се чује велика галама.АХХ,зар ти нерадници поново ништа не раде.Дозваћу ја нјих памети.У двориште замка се излазило кроз једна велика врата.Цар их снажно отвори и обично би се сви окренули када би чули звук тих врата,али данас не.Сав изнервиран креће да им очита буквицу.

-Зар немате паметнија посла него стајати ту као бабе.Ви сте мушкарци,ви треба да радите...
-Али господаре,стигао је Точак среће.
-Какав црни точак,ја то нисам наручио.
-Точак среће је стигао у сва царства.Сва царства имају прилику да освоје разне награде,па чак и дијаманте.
-Глупане,дијаманти се могу освојити једино на српском форуму.
-Ако не верујете,можете слободно да пробате.
-Нећу то да пробам,ја ценим рад и дисциплину,а не све на готово.

Сав бесан цар се вратио у своје просторије.Међутим,био је радознао.Занимало је да ли може да освоји нешто дијаманата без објаве радова на форуму.На крају,под изговором да мора да види да се није неки шпијун случајно сакрио унутра,оде да га испроба.

Када су поново видели цара,свим радницима појавио се осмех на лицу.Склонили су се и гледали у цара да чују нјегово оцене.Цар окрену коло кад,не знамо да ли је магија или не,освоји 500 дијаманата.
Цар од радости повикаа:

-Набавите ми још најманје 50 оваквих точкова.

;D ;D ;D ;D

crni teletabis:
Севастократор
Извештај први: Префектово устоличење
Лица светаца са ожиљцима урезаним у малтер, склад препознатљивог и традицији доследног стила у фрескопису нарушен варварским уметничким доприносом, визуелној проповеди љубави према ближњем мачем дописана историја ратовања. Живот на граници. Над малим градом, саграђеним да траје привремено, док за војни гарнизон у утврђењу постоји стратешки смисао, звона цркве, јединог солидног објекта ван зидина, у тешкој хармонији већ годинама откуцавају сате. Дрвени квартови су горели, рушени до темеља па опет грађени, док оскрнављени храм, пустошен, али постојан, бласфемним интерпретацијама слободе говори о трајању.
Док чека свештеника, младић у раним двадесетим покушава да препозна свете оце на оштећеним фрескама. Припадник царске породице, по казни протеран из престонице и постављен за новог гувернера градића у нестабилном пограничном појасу, Григор је дошао да упозна црквеног великодостојника. Још не зна чиме би желео да се бави, али зна шта не жели. Државни послови захтевају одговорност, а он са њом никад није био у најбољим односима. Начуо је од старијих да снага царства лежи у лојалности поданика и да црква, на начин њему неразумљив, игра велику улогу у неговању заједништва. Далеко од дворских привилегија, бачен у пограничну ватру да се сретне са собом, потпуно неспреман за улогу која му је дата, своју владавину започиње овде, у храму, на месту за које претпоставља да са владањем има неке везе.
-Помаже Бог, Ваше превасходство. Како вам могу помоћи?
-Бог вам помогао. По вољи његовог величанства данас ступам на дужност Префекта. Дошао сам да Вас упознам пре церемоније устоличења и да Вас позовем на кућни разговор. Верујем да добро познајете овдашње прилике па би било добро да ме упутите.
-Биће ми задовољство да помогнем, али ми црквене обавезе не дозвољавају да напуштам храм. Уколико немате ништа против, разговараћемо овде.
-У реду. Можемо ли да седнемо? Не? Слажем се да би то био израз непоштовања...
-Изволите. Шта желите да знате?
-Какво је стање духа у народу? Какав им је морал? Чуо сам да је током последњег упада варвара велики број људи страдао, да је град готово потпуно изгорео. Иако ме не импресионира стање у ком се насеље данас налази, имајући у виду чињеницу да је недавно срушено фасцинира ме брзина којом је обновљено.
-Како и сами можете да закључите, цивилно становништво је незадовољно. Војни инжењери су саградили куће преживелима па одатле и Ваш негативан став о њиховом изгледу - навикли на функционалност лишену естетске вредности неимари нису могли задовољити, нити им је то био приоритет, висок архитектонски стандард на који сте у престоници навикли. Обнова града је мало подигла морал народу, али се страх још увек осећа.
- Народни великаши? Има ли их?
- Група путујућих уметника већ дуже време држи представе на тргу пијачним данима. Њих неколико забављају народ досеткама и пошалицама на рачун власти, каналишу њихову негативну енергију и ослобађају је пре него што прерасте у организовану побуну. Нисам сигуран, ако ми дозволите да кажем лично мишљење, да ли они своју улогу тако разумеју, тј. да ли то раде из патриотских, или личних побуда, али корисни свакако јесу.
- Може ли неко да организује ту побуну?
- Ратна разарања овде су честа - број становника је немогуће утврдити. Нестале рачунамо као отете, али у народу круже приче да се у околним брдима окупљају одметници, млади људи који, незадовољни стањем у граду, прихватају номадски начин живота. Међу њима има свакаквих: ситних разбојника, нерадника и превараната, али и револтираних визионара, младих људи способних и вољних да преузму одговорност и поведу људе против власти глувих за њихове проблеме. Та група, ако постоји, није хомогена, али је довољно да се међу њима јави један рођени лидер и у проблему сте. Саветујем Вам да обратите пажњу на те приче, испитате их и предузмете кораке да младиће вратите у град, што у тамнице, што у јавни живот и на значајне положаје, тамо где по способностима и личним квалитетима припадају. У граду, бар међу људима који долазе у цркву, ни за кога не бих могао рећи да има такве амбиције.
- А кога имамо на положајима? Да ли су ти људи квалификовани за посао којим се баве и какав је њихов углед у народу? Колику тежину има њихов став?
- Бирократија углавном долази из мирнијих места у царству. Стручни јесу, али са становништвом немају, осим када им то природа посла налаже, никакве контакте. Себе сматрају вишим слојем и са народом се не мешају. Ретко и у цркву долазе, ех, не свиђа им се руинирано стање здања. Колико знам, међу њима су наугледнији дворски саветници, са којима ћете имати прилике да се упознате, већ поменути инжењери и други војни званичници, као и начелници овдашњих јавних служби.
- Добро, то би отприлике било све. Хвала Вам. Видимо на церемонији, надам се...
-Свакако. Могу ли да вас питам једно лично питање?
-Наравно, изволите.
-Близак сте рођак Василевсу. Овде нико не долази из његове благонаклоности, нарочито не Ви, кога, по обичају, ниво сродства са владаром пре квалификује за неки висок положај у администрацији престонице. Нешто сте му скривили?
-Да.
-...Опростите на радозналости, али... Шта?
-Једна... Хм, сада могу рећи једна бивша драга особа наговорила ме је на превару. То је била њена идеја и иницијатива, њена бизарна игра, учествовала је у томе ревносније и преданије него ја, али су мене ухватили, а њу не. Она је остала тамо, у престоници, и даље је блиска двору и још увек игра своју игру, а ја сам изгубио углед, прокажен сам као неморалан и, након моје импулсивне реакције, ненормалан. Уштогљена и опора друштвена елита осудила ме је без суђења и сад сам овде, служим своју казну.
- Какву превару?
- Намештали смо извлачења на точку среће, лутрији у престоници.
- Опростите на отворености, али то јесте неморално.
- Јесте!
- Надате ли се да ћете се вратити једног дана?
- Надам се да нећу.
- Зашто? Ако признајете грешку и кајете се биће Вам опроштено. Овде нема перспективе.
- У праву сте, на периферији су ми изгледи да постанем припадник престоничке елите заиста никакви.
- Није ваљда да је та елита разлог? Мушкарац млад као ви ретко себе одређује у односу на друге.
- Мој отклон према родном граду није проистекао из размишљања о мом положају међу суграђанима. Живим и радим како осећам и мислим да треба. То одређује мој положај.
- Одређују га и други људи, зар не? Један исти човек различит је у пограничној забити и просвећеној престоници. Зашто онда, ако не због тога? Ако није страх од осуде у питању, шта вас одвраћа од повратка?
Грегор се замисли и, након пар тренутака, одговори са нарочитом озбиљношћу:
-То није тачно. Ако је конструктиван и продуктиван човек ће увек и свугде бити виђен као успешан, а ако очекује од народа да му величину призна зато што он за себе мисли да је вреднији од других, увек и свуда ће се осећати као пропалица.
-Свештено сам лице па морам да бирам речи... Људи су некад једноставно зли. Рушиће те зато што им се не свиђаш, што квариш просек, што си довољно дрзак да се не потчиниш правилима игре. Проблем није у томе што ће нераднике назвати пропалицама, проблем је што ти успех неће признати ни кад то заслужиш.
- А који су то људи? Успешни, самосвесни и самозадовољни, или они који су и сами пропалице?
-У граду као што је наш нема успешних.
-Онда ћемо их направити. Питали сте ме зашто не желим у престоницу и ето вам одговор. Тај град је већ обликован, огроман и тром у променама, ташт. Овде, на граници, наш град испуњава свој дијалектички смисао - гради се стално изнова. То је пракса која овдашњи живаљ неће успавати, напротив! Они ће градити и то ће их учинити већим грађанима од престоничана. Позитивном енергијом, свежином и задовољством због обављеног посла, опипљивим резултатом град ће се родити изнутра, у душама својих житеља и тако неће постојати провизорно, тек физички, као војна касаба - ма колики био, биће град духом и културом, односом својих становника према њему. То желим да постигнем, а са престоницом је то немогуће. Осим ретких и вредних изузетака у главном граду људи су учаурени у наслеђене представе о тековинама своје културе, таштина им обликује идентитет и таштином тај идентитет бране. Народна пословица каже: "Коло среће се окреће" па хајде да проверимо може ли наш мали град да се такмичи са престоницом.
- Нек Вам је Бог у помоћи млади господине. Јесте ли сигурни да... Како то да кажем, а да не звучи погрешно? Прошлост вас не мучи?
Грегор уз топао осмех потапша свештеника по рамену и показа на једну од оштећених фресака:
- Григорије Богослов, ако се не варам?
- Тако је.
- Покушаћу да обезбедим средства за обнову храма, чим се за то укаже прилика.

SkrYim:
Кораци војника из даљине се чују.Хас коња преко брда трешти.Нешто се спрема...А цар ко цар,помисли да му тај гад хоће заузети земљу.Најбоље шпијуне он из царства посла,у сваког шпијуна вештина већа нег у противничка десет.Ал ни један шпијун му се не врати.Схвати цар да је гадно награбусио па се за битку поче спремати.Зачу се труба,гласови генерала:'''Балисте на куле,стрелце око њих'',па онда други генерал:''Мачеве иза зида,паладине испред вратаљ нико жив не сме да их прође'',и кад се сви спремиже настаде мук.Сви као кипови на местима стоје само цар зидинама шета.Савест га гризе,зна да царство не сме пасти.Дође вече а дође и тама.Сваком војнику поче да се спава,па чак и цар заспа.Али не задуго...БУУМ,БУУМ,БУУМ! Ударише овнови о капију,катапулти зидине ломе.А цареви војници поспани,погубише се у битци.Стари цар на балкон изађе како изађе тако и паде,паде од стреле црне стреле.Како паде цар тако падоше и његови војници,тако паде и све у царству.И на крају ништа живо не оистаде.Сад на двору седи нови цар али доћи ће убрзо и његов пад.

Навигација