Конкурс > Приче 2015
2. круг Приче о ИО!
Martina:
Проглашење победника након 3. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!
AleksandarJeremic:
Архангел
Предвођене Маа'л А-Ханом, варварске хорде преко ноћи су напале и срушиле једну од трговачких станица Храстодара. Изграђена на питомој земљи, јападној и тек благо усталасаног рељефа, ова постаја била је окружена пољима засађеним памуком. Иако на великој удаљености, економски стручњаци проценили су да је улагање у истраживање трговачке логистике оправдано па су велика средства уложена у пројектну документацију и припремне радове. Преко двеста империјалних миља дуг трговачки пут водио је до идиличног насеља на обронцима оближње планине, где је око малог трга плански подигнуто неколико административних грађевина и хостел за путујуће мершанте. Инвестиција је подстакла развој локалне насеобине па су спонтано настале улице, зрачно уроњене у простор пред градским центром, сводовима шуме кровова заклониле хоризонт, али на само пар стотина корака низ макадам пред посматрачем се отварао видик обликован нетакнутом природом, стогодишњом шумом на југу и каменом окуком на северозападу.
Свесни да је ризично подизати поседе на великој удаљености од царства, инжењери су предвидели и војну станицу у близини. Изграђена је истовремено када и трговачка, али чак ни тврђава осмог степена, крцата балистама и тешким стрелцима, није била довољна препрека за разарачки настројене варваре. Дежурни генерал те ноћи беспомоћно је посматрао како царство губи драгоцени извор материјала чијом употребом одржавање војске изискује и до десет процената мање средстава.
Гее'р-Гајус стоји пред оклопом изгубљеним пре више од два миленијума. У Небојшиној канцеларији, положен преко стола, изгледа баш онако каквим га је заборавио. Све ове године, све протекле векове, он је знао да ће доћи тренутак када ће се срести са својом сврхом, разлогом свог постојања. Знао је и да ће се то десити овде, у овој канцеларији, и знао је дан, тмуран и кишан, магловит јесењи. Трагао је за јединим одговорима који му измичу - није знао зашто све зна и зашто једино своју судбину не види. Сада стоји пред решењем загонетке; његова потрага овде се завршава. Бојажљиво спушта старачку руку на базу тешког двосеклог мача и прстима прелази преко свог изрезбареног имена. Гее'р-Гајус... Да, некада је то име гордо звучало. Очима упија сваки детаљ бронзаног орнамента што се од врха оштрице протеже до штитника. Један по један прст савија се и стеже рукохват. Подиже мач и пред Небојшом почиње трансформација древног ратника. Оклоп на столу прожима заслепљујућа плава светлост, он се диже и у деловима пријања на пророково тело. До пре пар тренутака крепки, погурени старац сада лебди усправљен док му израженим венама натприродна сила надире у таласима и затеже мишиће. Шлем прекрива лице и очи почињу да светле. Спушта се на под. Подиже поглед и дубоким, храпавим гласом зарежа:
-МАА'Л А-ХАН...
У том тренутку у канцеларију утрчава задихани Вукоман. У неверици посматра прилику у средишту просторије и избезумљеног Небојшу наслоњеног о храстову комоду у углу. Бојажљиво направи пар корака унутра, држећи растојање и длановима окренутим према витезу полако се примаче свом краљу. Изгубио је речи; иако је о овом тренутку потајно маштао и у осами смишљао шта да каже, узбуђење га је потпуно испразнило. Као младић када први пут прстима прође праменом девојачке косе и склони га са лица да потоне у њен поглед, није био свестан ни себе ни тренутка. Осети се обавезним да проговори и обузе га страх, јер још не беше прибран довољно. Гее'р - Гајус поче:
-Ружно време напољу...
-А јест, јест то што кажете, час киша - час проломи Сунце, не зна човек шта би обукао. Још мени старе кости, морам о здрављу да водим рачуна. Сачувај Боже...
Опет наста мук.
-А, ако смем да питам, Ви сте Гее'р - Гајус?
-Оно што је од њега остало, да. Да, али и не! Древни генерал мали је део онога што сам постао. Моје име је Митар, један сам од три прачувара небеских капија, брат Антаријусов... Ти си Вукоман, зар не?
-Ант... Антаријусов? Ти си Архангел старе вере?
-Гее'р - Гајус је живео и починуо неуспешно трагајући за варварима који му нанеше пораз, јер ти варвари нису били обични, већ следбеници палог Анђела. Маа'л А-Хан сам је предводио битку - иако велики ратник, против њега није имао шансе. Када је, у просјачким ритама, коначно пао поред пута и испустио душу, сишао сам на Земљу и преузео његово тело. Од тада трагам за оклопом и мачем, за употпуњењем своје сврхе. Мој задатак је био и јесте да пронађем Маа'л А-Хана, да га изазoвем и победим, како бих и њега и себе послао дуж струна судбине напред и назад у бесконачност, у непостојање.
-Зашто?!
-Стара ера се завршила. Данас други Богови владају небом, а духови прошлости Земљом нарушавају хармонију простор - времена и прете да га уруше у Хаос. Мој задатак је да то спречим.
-Хех, имао бих још једно питање, ако може? -затрепери стари Вукоман.
-Питај...
-Кад видите све, овај, како то да формулишем, зашто одмах нисте видели где је мач, нашли тог Маа'л А-Хана и завршили ствар?
-Пре него што је умро, Гее'р - Гајус је оболео од Алцхајмерове болести. Ничег се живог није сећао па ни места где је сакрио своје оружје. То је разлог зашто све векове не знам ко сам и не знам шта тражим, а камоли где да тражим то што не знам шта је - преузео сам свест заборавног старца...
-Ух, баш незгодно...
-Битно је да се све добро завршило - умеша се у разговор Небојша.
-Завршило? Тек почиње, господо! Маа'л А-Хан иде у опсаду Храстодара. Подигните узбуну, сазовите војску, нек свако ко може да носи оружје стане у строј. Спремите стреле и натегните балисте... Време је ружно, али за псе рата дан је увек савршен да им буде последњи.
Царство је пред колапсом. Рушењем трговачке станице код поља богатим памуком одржавање редовне војске је поскупело па је Небоша подигао порезе. Задовољство народа се нагло погоршало, три провинције су у побуни, тамошња војска одбија да се одазове на мобилизацију... Након низа пораза морал војске је драстично опао и људи невољно стају у редове. Међу собом се опраштају и коментаришу да је боље да се мирно предају, него да буду крпана лутка у стрељани, да падну у унапред изгубљеној битци. Бранко Набусић, генерал са изванредним искуством, очајнички покушава да осоколи своје витезове, али узалуд. Три коњаника силазе из Горњег Града и стају пред оклопнике. Један се издваја, прелази погледом по шлемовима и диже мач. Тесним простором Доњег града Храстодара, улицама крцатим војницима разлеже се бели талас енергије и ратници почињу да верују. Груди почињу да им се надимају, они стежу своје оружје и почињу да лупају о штит. Ратни урлици војске тргнуте из бунила запоседају унутрашњост престоног града.
-Дигао им је одбрамбени морал. Невероватно! -изусти Небојша, један од два коњаника у Гајусовој пратњи.
-Не само морал! Погледај зидове, стрелци се тискају да заузму положај... Коњица, пешадија, свима је моћ напада већа. Из држања и гласа, из ритма и тона њихове песме извире позитивни набој, спремност да јурну као звери када за то дође тренутак. Погледај их само... Осећаш ли нестрпљење? - озарено узврати Вукоман.
Капија Храстодара се покрену. Одред за одредом, дивизија за дивизијом, у дисциплинованим формацијама војска напусти унутрашњост града и распореди се на пољу. Гее'р - Гајус изјаха пред њих. Из магле у даљини изронише обриси застрашујуће велике војске. Попут најезде мрава они присвојише линију хоризонта и наставише да се шире на обе стране, док се већ и њихови ратни покличи не зачуше. Тада древни војсковођа, Архангел и генерал у одбрани, намаче калпак и себи у браду промрси:
-Ти што сејеш патњу, данас ћеш пожети плодове свог наума. Патићеш и сам, али нећеш, као до сад, у томе уживати. Горак ћеш хлеб појести, замешен и испечен пре много векова, да ти данас кора застане у грлу. Ви, на мрачној страни, храните се брашном самлевене среће својих жртава - душе смртника на вашој су дневној трпези. А ми?! Ми на страни светлости вечерамо вашу мрачну савест.
SkrYim:
Зима беше 1329 године господње,свуда наоколо је мрак,ал нешто ипак светли у тој долини.То су шатори царске војске ,што ујутру се спрема да отпочне бој.Осећа се мирис страха...многи се кући сутра вратити неће..Где,где се зачује по нека реч,али је углавноммук,тишина.Само ветар бруји.А у царском шатору лампа гори,ту се цар Богу моли,за све своје војнике,а и за самног себе.пита се он хоће ли дочекати следеће вече као господар или леш који вукови по планини раузносе.Можда чак и као роб?.Леже и цар мало да отспава ал му савест мира неда.Па размишља да ли да се бори или да се преда?
НАСТАВИЋЕ СЕЕЕЕ
Martina:
Проглашење победника након 4. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!
Навигација
[0] Индекс порука
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију