Конкурс > Приче 2014

12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!

<< < (3/5) > >>

SrpskiVitez007:
И паффф,ГООООЛ,бомба Дринчићааа! Партизан води 1:0 !!! Тако је и за наше квалификанте који против Ива Нине воде са 1:0,остваривши преко  600 победа,а она, љута због пораза,успела је да измоли од номадског поглавара да јој да још једну шансу! Дана 21.10.2014 доћи ће до реванша између империјана и номадске војске коју предводи Ива Нина.Њена основна војска броји 9 000 војника с тим што ће на неке који су је људски одвалили у првој битци послати изненађење од 18 000,и то у 2 провинције!Биће тешко одбранити се од тога ал не сумњамо ми у наше момке.A да,кад смо већ код њих,ива нинин најљући противник килерубица је идаље убедљиво први и стално повећава ту предност тако да је готово неизбежно да че он бити вођа репрезентације Србије.Очекујте ускоро интервју са њим.  :)

_am_diavolo_:
Седео сам на обали мора, загледан у пучину смишљао сам нови текст за Империју. Испијао сам ладно пивце, док ми је Бразилка у топлесу доносила гурманску пљескавицу са све, мислим на додатке, који се иначе не наплаћују, а не као у Београду, али нема везе. А што се тиче додатака, и Бразилка је имала све додатке, хе, хе. Села ми је у крило, пружила ми гурманску са осмехом који топи санте леда на Исланду. Таман да загризем ту пљеку и зазвони ми телефон. Изцимах се само тако, опет су ме пробудили кад је најзанимљивије. Па шта је сад толико битно, мајка му стара, остало ми је још два сата да одрадим смену и одох кући да заслужено одмарам.
Хало, Хало!
Ко је то!
Прекида нешто!
Жиле ти ли си?!
Окрени нулу братко, не разбирам те!
Репортери шта?!
Добили отказ!?
Хало, Хало!
Прекину се веза. Отказ? Па зашто, кад свој лебац поштено зарађујем, са ови десет прсти. Е па неће да може. Нећу више да пискарам, остављам оловку и лаћам се мача. Сад ће Муса да куса оно што се не једе. Који Муса? Све Мусе! Немам коња, па ћу да зајашем столицу. Ђиха, ђиха четри ноге... Припашем миша око деснице руке, у леву `ладно пиво зграбих, обрисах прашину са монитора, визира ми и истрчах на пространство Империе са бесом у оку и пивом у руци. Кад тамо нешто није како треба. Погледам лево, шарено. Погледам десно, шарено. Шта је ово хиљаду му пачића малих! В6 - рече један што је стајао поред. Какав бре Б6! Није Б него В ово је ћирилица. Ауууу , ово нисам очекив`о. Неће ме омести ове душманске провокације и манипулације. Са групом земљака, крећемо лагано кроз земљу квалификација. Циљ нам је познат, а и пут нам није стран. Ове године ОТИМАМО медаљу.
Живи били па видели!

iko-iko:
Становници Имперграда су били срећни. Царство, вођено чврстом али правичном руком цара Срећка, је свакога дана све више и више напредовало. У царство је почело да долази све више и више становника јер је мудри цар много пажње полагао на здравље и срећу својих поданика. Уз царство су се припојиле и нове, околне провинције, јер су увидели да само заједно могу сви брже и боље да напредују.
Цар Срећко се није штедео у пословима који су водили бољем и лепшем животу његових поданика. Развијао је медицину да би становници били здравији, развијао је фарме да би сви становници имали довољно хране. Све већим прирастом становништва, развијао је и повећавао тврђаве које су чувале вишкове хране и  осталих ресурса. Такође тврђаве су биле ту и да би браниле становништво од напада пљачкаша и оних којима је срећан живот у Имперграду сметао.
Пошто је већ неколико пута успео да одбрани свој град и своје царство, цар Срећко је упоредо са развијањем економије развијао и војску јер је знао да ће се кад тад нека нова сила, са неким новим владаром жељним ратова и пљачки, појавити пред капијама његовог царства.
Своје тмурне мисли, није делио ни са ким, осим са својом царицом која је била љегова десна рука, његов једини прави ослонац у животу. Иако је се увек поајвљивао неки проблем, цар Срећко се трудио, да макар пред својим поданицима и пријатељима увек буде насмејан и срећан. Јер управљање царством, које је из дана у дан постајало све веће и веће, изискивало је све више и више врмена од цара, који је из дана у дан био и све старији и старији.
На срећу, царица му је подарила троје деце. Две прелепе ћерке и сина. Чим су деца порасла, цар Срећко их је поставио за гувернере провинција, да би се тамо развијали и показали достојним наследницима престола. У прво време, цар Срећко се бринуо, да ли ће његова деца успети да воде своје провинције на прави начин, али уз његову помоћ и савете, све троје је брзо напредовало и увећавало своје вештине. Једног дана, пред царем ће бити тешка одлука којем од своје деце ће предати царство после своје смрти.
Били су то заиста срећни дани....
А онда, једног дана, као и пре неколико година, немир се увукао у цареве груди. Њгови верни граничари, први чувари његовог царства су му донели лоше вести...
Номади долазе....
Била је то огромна војска, већа него икада, добро опремњена. Прашина коју су дизали номадски коњаници је прекрила сунце и тамни облак се полако надвијао над идиличан живот у Имперграду....
Где ће напасти? Када ће напасти? Са коликом војском долазе? Какав је састав војске? Била су то кључна питања која су морила цара Срећка. Питања, на која је морао што пре да добије одговор ако мисли да добро организује и постави одбрану свога царства.
Шпијуни су разаслани на све стране царства а највише њих у правцу одакле је војска номада напредовала.
Не губећи време, цар је сазвао своје генерале и гувернере, да се заједно организују и ураде основне припреме за одбрану, док од својих шпијуна не сазнају каква и колика то сила иде на њих. Знао је цар Срећко да су те информације кључне у будућој борби...
Народ је веровао своме цару. Одазвали су се сви, и мушкарци и жене. Сви су храбро иступили пред свога цара и показали му да није сам и да ће сви мачем бранити своју децу и то парче земље коју зову дом...
Магацини са оружјем су оворени. Подељени су мачеви, стреле, копља... Скупљени су сви јахачи из царства који су престављали ударну силу цареве војске... Сада је свима било јасно, зашто је њихов цар од њих тражио сталну вежбу. Зашто је стално унапређивао оружје и спремао свој народ за рат...
И нису се плашили. Знали су да су увежбани и што је најбитније, знали су да ће испред њих у борби стајати њихов цар... Њихов Срећко.... А они га неће напустити... до самога краја, ако буде потребно....

Крај другог дела трилогије
наставак следи

mrzigolo:
Колико је инцидент на фудбалској утакмици између репрезентације Србије и Албаније озбиљно утицао на светску јавност сведоче и недавна дешавања у квалификацијама за овогодишње Светско првенство у свету Империје Онлајн. Наиме пре неколико дана догодио се несвакидашњи инцидент ...

Пре неколико дана један српски играч, који је желео да остане анониман, био је на свом налогу ишчекујући напад тих фамозних Номада који је предводио владар Крум. Док је наш играч загревао своје племиће испред двора, тачније Цара Милутина и Царицу Драгицу, Милутин му је рекао да погледа шта се дешава у царству. Наиме, изнад царства је летео ни мање ни више него ДРОН на којем се налазила застава жуте боје а на којој је било исписано "Krum rules!!! Krum is awesome" ( у преводу Крум влада, Крум разбија ). Испод натписа налазила се слика (printscreen) на којој се јасно видело да господин Крум на свом номадском налогу има преко 30 хиљада дијаманата. Након што су генерали овог нашег играча видели дрон који лети над царством, у Палати је завладала паника. Генерал Милан је константно понављао да Крум није Номад већ Румунски Дракула, док је Генерал Стеван јецао у сузама као дете од 5 година понављајући "Куку нама, побиће нас доста сада, а ко преживи готов је у другом таласу!"

У једном тренутку Дрон се спустио до самог прозора на задњем спрату Палате па га је престолонаследник Александар ухватио руком и спустио на земљу. У том тренутку у царство су нагрнули Бугарски играчи у квалификацијама и насрнули на Александра покушавајући да му отму Крумову заставу. До физичког обрачуна није дошло, захваљујући организаторима такмичења који су се умешали у инцидент и спречили даљи сукоб.

До краја недеље, пред арбитражном комисијом Империје Онлајн биће саслушани Крум, Милутин, Драгица и Александар на околности овог инцидента и тада ће бити донета одлука да ли ће неко бити санкционисан. Српску страну заступа Мартина док Крум заступа сам себе. Очекујемо праведну одлуку суда у Софији.

mitres111:
Ауууу!!!Какви нереди!Управо гледам утакмицу између наших орлова и Албанаца.Нервирам се,псујем,пијем али не помаже.Изнервирали ме Албанци жестоко.Но,одједном неко позвони на врата.Отворих али никога,само неки папир на прагу.Отворих га и прочитах садржај наглас:Албански генерал Асгарда спрема паклен план на ваше царство.Јооој!Брзо спремих ствари у кофер,и ухватих тролејбус 9 са Вождовца ;D Брзо до аутобуске да купим карте и да идем до Албанског царства да видим шта се спрема.Пут је био дуг,посебно због граница.Стихох око 5 ујутро и одмах се упутих ка главном штабу Албаније.Таман,да уђем кад искочи обезбеђенје.Срећом,није то било право обезбеђенје те сам их подмитио за 200 дијаманата.Уђох у штаб,кад нигде живе душе.Али,моје 6.чуло је чуло звуке из кафане.Тихим кораком стигох до кафане и провирих кад сам чуо гласове:

Асгарда:Шефе јутрос рано сам послао напад на Србе.Послао сам око 15к војске у обе провинције,има да их одерем бреее!

Шеф:Немој тако причати.Никад немој отписати Србе.Жилав су они народ.

Асгарда:Ма не бој се шефе.Него да те питам,касни ми плата за овај месец па би ли ми могао да ти нешто лове?

Шеф:Како те није срамота то да питаш,...

У том моменту угледаше мене и узвикнуше гласно:Српски шпијун је међу нама!
Е кад бих вам могао описати како сам се осећао у том тренутку.Ухватих маглу колико ме ноге носе.Кренуше одмах за мном.Међутим,не знају они да сам ја освојио маратон на Олимпијским играма,тако да је мене ухватити било као сложити Рубикову коцку за 1 минут.Али,имао сам друге мисли у глави.Албанска војска стиже за 3 сата у наше царство,тако да сам морао трчати колико ме ноге носе.Трчао сам и сам не знам колико,кад наједном угледах неку војску.Да,били су то они.Престигох их и стигох нешто прије у наше царство.Гласно питах Нормача где је селекторка Мартина.Он ми рече да је у својој соби.Улетих у собу,а ону врисну.Брзо сам јој објаснио шта се дешава и она узе грамофон и гласно обавести све да стану на своје положаје.А каква смо тек војска ми били.За три минуте сви су били на својим местима.
Требали сте само да видите лица Албанаца када су угледали страшне орлове... :)

Mitres111

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију