Ove
Nove Godine,
voleo bih
da okitim jelku u
mom srcu, i da, umesto
da kačim ukrase i poklone,
upišem imena svih mojih prijatelja.
Bliskih prijatelja, i ne tako bliskih prijatelja.
Starih prijatelja i novih prijatelja. Onih koje viđam
svakog dana i onih koje viđam veoma retko. Onih kojih
se uvek setim i onih koje ponekad zaboravim. Onih koji su
stalno prisutni i onih koji povremeno nailaze. Prijatelje iz teških
vremena i prijatelje iz srećnih vremena. Prijatelje koje sam, nenamerno
povredio i one koji su mene nenamerno povredili. Onih koje znam veoma dobro,
i onih koje znam samo po imenu. Onih koji mi duguju malo i onih kojima ja dugujem
puno. Mojih skromnih prijatelja i mojih važnih prijatelja. Imena onih koji su, bez obzira kako
proleteli kroz moj život.
Jelku sa veoma dubokim
korenima i veoma jakim
granama, tako da se
njihova imena
nikada ne izbrišu
iz mog srca. Takođe
i nova imena da se
upišu i pridruže
postojećim.
Jelku sa veoma dubokom hladovinom
kako bi se prijatelji mogli odmoriti od
životnih bitaka. Svetlo koje će im osvetliti srećom svaki dan
Nove Godine.
Ovo su moje najiskrenije želje.
