Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - nellebre

Странице: [1]
1
Приче 2014 / Одг: 9. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: септембар 15, 2014, 03:18:51 пре подне »
Вратили смо се са још једног похода.Сви су били задовољни победом и усхићени очекивањем велике прославе јер ће на њој владар прогласити најхрабријег ратника,наградиће све који су се истакли у боју,све који су помогли да велики тас на коме се одлучивала битка пређе на нашу страну.Момци којима је ово био први рат у ком су учествовали са весељем су прихваћени од ветерана,нису више били гуштери.Куцнуо је час,фанфаре су позвале све на прославу у велику дворану.Када је дворана била поприлично пуна ушао је  владар и његова свита ,а са њима велики витезови и њихове госпе.Краљ и витезови у сјајним оклопима, а госпе украшене најлепшим драгим камењем у нашем краљевству.Када су сви заузели своја места,краљ је устао и наздравио ратницима и прелепим госпама и објавио да специјалне награде чекају најхрабрије.Иако је имао само 18 година, Михајло се одлично  показао у борбама и владар га је позвао да му се придружи и захвалио се на пожртвованости и храбрости коју је показао.Упитан како да му се одужи,да ли жели неки замак, титулу,неку позицију у војсци,момче је одговорило: '' Само један дијамант да га поклоним својој вољеној,да њену лепоту учиним још сјајнијом,да јој сви завиде на поклону, а ако њен отац дозволи да ме усрећи и да добијем господарицу до краја живота''
Краљ га одмах упита која је та срећница, а момче одговара,то је ваша сестричина величанство.Краљ се осмехнуо јер није очекивао овакав одговор.Добро када је тако поставићу један задатак пред све кандидате за витезове,ко у наредних 15 дана освоји највише борби на турниру добиће злата и дијаманата и као главну награду руку моје сестричине.Сви млади ратници су затрептали од жеље за оволиком части ући у царску породицу својом вештином и снагом својих мишића, то је више од њихових најлуђих снова.Завршио се први дан турнира,четворица ратника се издвојила из мноштва,након петог дана остала су два ратника у игри.Како су дани одмицали тако се само потврђивала разлика  која су правила ова два момка.Напокон је дошао и задњи дан турнира ,резултат је и даље био изједначен и одлучено је да победника одлучи међусобни дуел.Сат је откуцао подне и борба је почела.Млади ратници су жестоко размењивали ударце не штедећи ни себе ни противника.Сати су пролазили али ни један није одустајао.Мрак је почео полако да се  навлачи преко  неба када је краљ одлучио да прекине двобој и да лејди Дијана одлучи победника.Проглашење ће бити у великој дворани.Сви присутни су полако прешли у дворану и са нестрпљењем очекивали кога ће да одабере лејди Дијана.Краљ је ушао у дворану,а на средини су га чекали главни актери ове приче.Коначно је дошао и тај час када је краљ упитао Дијану кога од двојице најхрабријих ратника ће изабрати.Након пар минута ћутања Дијана је рекла да је њен изабраник и победник турнира Михајло .Велико одушевљење је захватило све присутне иако је било и пар разочараних погледа  јер син њиховог ризничара није победник.У животу није све тако лако како се чини без обзира какве се препреке нађу испред тебе.Могу се савладати само је потребно хтети.

2
Стихови 2014 / Одг: 7. круг конкурса - стихови
« послато: јул 21, 2014, 10:08:40 пре подне »
Тог прелепог мајског дана
док се враћах из љутога боја,
на прозору стајала је сама
дворска дама у хаљини дугиних боја.

Свог погледа не могу скрити,
а ни она равнодушна не би,
да ли ће се на балу појавити
и мој поглед тад привући себи.

Све се збило као у причи,
речи су нам у грлу застале,
зар романса на то личи,
све особе око нас су нестале.

За мене је све готово било,
Купидон је своје стреле слао
Дамско лице од среће је мило
читав свет због нас је стао.

До венчања морало је доћи,
окупило сва позната лица,
у септембру једне лепе ноћи
у мој живот ушла је ЦАРИЦА.

3
Приче 2014 / Одг: 6.круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: јун 16, 2014, 01:41:38 пре подне »
Војни камп у близини дворца је једино место које могу да назовем домом, а војска једина породица за коју знам.
 Кроз огањ смо се калили и од обичних помоћника постали ратници неустрашиви , од којих је дрхтала  земља цела.
Где год је требало ишао сам без питања, извршавао сва наређена без поговора - стигла је награда, постао сам шампион мог кампа.
Ускоро су почела шапутања о војном походу на суседно царство. Дошао је и тај дан да коначно наплатимо сва разарања,
 која смо од њих претрпели, да измиримо рачуне са силником који годинама уништава наше мало царство.
Бојне трубе су се огласиле и кренуо сам са витезовима, ветеранима многих битака, за нама је кренула и остала војска
жељна освете и намирења дугова.
Почела је опсада , тај мучни посао. Опсадне машине, стрелци, мачеваоци раде мукотрпан посао, рушења зида који једини стоји
имеђу нас и непријатеља. Још који тренутак и зидине ће пасти, пролази ме језа, као и сваки пут пут кад улазим у бој.
Колико још, минут или два и сва наша сила ће кренути на душмане.
Видим пар пукотина и одлучујем да кренем да поведем напад, који ће можда донети дугорочни мир нашем владару, нашем народу.
Све се одвија као у сну, као да лебдим, не осећам тежину оклопа, тежину мача и штита. Као да је прошло пар тренутака а битка је готова. Питам старог ветерана: Јел готово. Није ми одговорио, само ме потапшао по рамену. Док се скупљао ратни плен, стигао је гласник и пренео ми поруку да се хитно јавим у главни штаб. Кроз главу ми пролази да су откривене нове непријатељске трупе, да ова битка још није готова. Задихан улазим у шатор, сви присутни се окренуше и поздравише ме узвикујући моје име, стојећи као укопан ништа ми не би јасно. Одједном се гужва расчистила и утихла је граја, Подигох главу и згледах нашег владара. Показао ми је руком да клакнем, послушао сам без поговора. Спустио сам се на колена и угледао мач над главом, владар је нешто говорио и полако спустио мач на моје раме.
Од тог додира све у мени је узаврело, сваки мишић ми је задрхтао јер тај додир је значио највећу награду за једног ратника -
постао је витез, постао је племић, стекао је звање које ће наслеђивати његова деца, унуци...

4
Стихови 2013 / Одг: 20. круг конкурса - Стихови о ИО!
« послато: децембар 06, 2013, 15:28:40 поподне »
Савез нам се Црни Ђорђе зове,
вођа млад је и нема бркове,
ал заведе ред и дисциплину,
па личимо на складну целину.

Можда сте и за Tасиња чули,
да се не би случајно дрзнули,
опомињем,са њим нема шале,
до њега је Волкхуд звани Брале.

У савезу министар је први,
да ратује то му је у крви,
он у глави рачунаљку има,
у повратку војску хвата свима.

Ја сам тамо, где је било злато,
зашто било, е па ето зато,
порез дижем па кад се побуне,
препоручим колоније вуне.

Политику Миша спољну води,
ратове нам стално производи,
суптилан је,добре живце има
па нас скоро завадио са свима.

И да кажем мало наше бруке,
Гокси нам је министар науке.
Кад се ратник бавио науком,
није био срећан том одлуком.

Лигњослав је главни архитекта,
ко машина ради без дефекта.
Све заврши често и пре рока,
редован је и нема порока.

Командири Ацика и Мики,
дају стварно допринос велики.
Да нам савез буде како треба,
увек ту су кад год да затреба.

За сваког би могао да кажем,
с ким се мање или више слажем.
Да опишем коју црту има,
ал би онда, трајало сатима.

То не могу јер Асил кан јурим,
у рату смо, поздрављам вас, журим.

Странице: [1]