Црно небо над Србијом
Небо над Србијом се замрачило, тамни ратни облаци покрлили су све. Три истовремена рата. Ратне заставе виоре на све стране,
бојне трубе најављују долазак непријатеља, чак су и сељаци почели да се склањају у уточишта, знајући ста се спрема,
кад непријатељи крену у пљачке и рушења наших тврђава. Убрзо су почели напади са свих страна, већином пљачке од дупло
јачих противника, који су хтели да што пре заврше рат. Можда би им и успело да нисмо били у оваквим ситуацијама, на хиљаде пута.
На жалост наших противника две пљачке су им ухваћене, разлика у бодовима је на нашој страни, одмах је лакше играти.
Мозак брже ради, нема нервозе, адреналин скаче на максимум. После пар сати рата решили смо се пар противника, и одмах се
окренули другом и трећем непријатељу. Шпијунирамо на све стране и као награда на трибуну стоји да је нађена
војска. Одмах крећу напади. Вођа шаље први напад, за њим следе још три, ако не помери војску и овај рат је близу добијеног.
Остало је још пар секунди до удара а војска је још ту, надамо се сигурним бодовима, кад нам вођа саопштава непријатну вест,
залепио се. Прегледам битку, одлучио сам да се не повлачим па шта буде, у минусу је, не може померити војску. Завршио се напад,
црвена коверта се појављује, поглед ми прво пада на задовољство, ако је пало изгубио сам, није пало. Отворио сам коверту и
наравно победа, преокренули смо. Иза мене иде још један напад, који ће им дотући једног од најјачих играча. Остатак савеза
је почео да шаље пљачке, да смањи приход противнику. Кад им се врати војска у царства дочекаће их напади, док не остане по
пар војника у царствима. Трећи противник је један од најбољих ратних савеза у нашем релму,све су то искусни играчи,
прекаљени борци који су прошли многе ратове, и научили су овај занат на најтежи могући начин кроз милионе избубљених војника
и сељака. Шаљемо обостране нападе једни на друге, знајући да једна грешка одлучује све. Сви напади
и њихови и наши иду из колонија, тако да је немогућа контра. Рат са њима се завршава вечерас у 21:30, о његовом крају прочитаћете
следеће седмице.
Наше најјаче оружије је слога, већ 4 ере дишемо и гинемо једни за друге. Људи смо па и грешимо, али остајемо једни уз друге
и покривамо грешке које неко направи. Оваква екипа се тешко ствара, јер је потребно време да се стекне поверење у људе са
којима делиш победе и поразе и у радости и тeшким тренуцима, реч пријатеља увек донесе осмех на лице.
Поздрав мојим саиграчима cacetasic1, neodoljiva1, Gorski.Vuk, maki1965, mirkogeneral, nellebre, tasinjo, mija_lazic,
mishasudanac, gagovic, maricsavo i -vucko-. Најбољи сте кад је најтеже.
