1
Предлози и идеје / Одг: Предлог тема за конкурс!
« послато: април 22, 2015, 11:07:37 пре подне »
Мислим да би идеална тема била..................... А да, Како замишљам своју Империју.... Нешто тако
Прикажи поруке
Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.
Странице: [1]
2
Приче 2015 / Одг: 2. круг Приче о ИО!
« послато: април 08, 2015, 18:39:11 поподне »
Скупљавши дрва у шуми, замишљен гледам у дрвеће али ме из замишљања тргнуше моји пријатељи.
- Пожури више са тим дрвима!!!!!
- Ево, идем идем..
Доста дрва за данас, него хајде нам испричај нешто док ми будемо пекли прасе.
- А шта да вам испричам?
- Имаш ти доста прича у својој глави, извуци неку и испричај нам.
... Седевши на балкону, млади царевић читао је књиге о вештини гађања луком и стрелом. Али га позове отац да види своје чедо шта зна.
- Сине, хајде узми лук и гађај стрелом у ону мету, рече краљ и покаже му мету.
Несрећан син гађа и тако је омашио да замало није уништио кров на једној од кула.
- Иди, настави да читаш, рече разочарано отац.
Његов отац је био Лазар Краљевић, највећи владар у последњих 100 година, имао је четворо деце, а најмлађи је био син Никола, који је и главни јунак ове приче.
- Чекај, па зар ти ниси главни јунак ове приче?
- Пусти ме да наставим, немој ништа да квариш.
Царевић се вратио на терасу и наставио да чита, али није могао да се сконцетрише, већ је размишљао:
" Ја сам срамота за свог оца." "Не би требало да живим више овде, и сестре су способније од мене."
"То је то, одлучио сам. Вечерас у поноћ ћу се искрасти и побећи."
У том тренутку улази служавка и виче "вечера".
Након вечере сам отишао у собу и узео најнеопходније ствари и ставио у једну врећу.
Тада сам поново отишао на балкон, да видим мој дом још једном пре него што заувек одем одавде.
И тако ја напустих град у поноћ 4. јуна 1345. године.
Двадесет година касније.
Камп ратника пешадије 74. Дивизије, један мачевалац је се доста издвајао од других по томе што је имао добре рефлексе и вешто је управљао мачем. Поред мачевања знао је све вештине осим кратограф, јер двадесет година није мрднуо из тог кампа, само је вежбао. И кад прође рок за обуку, мобилишу га у једном малом селу, недалеко од његове старе домовине
Једном док је пролазио поред шуме , баш ове у којој смо ми, спази једно мало чељаде које се изгубило. Дође до њега и пита ко јој је мама и тата.
Мама је Кристина а тата Милош краљевић, а такође имам тетка који је нестао пре двадесет година, рече ми та мала девојчица.
Тад је Николи застало срце, више није могао да бекне, већ је узео дете и повео га кући. Током пута јој је причао своје авантуре.
Кад су дошли кући, затекли су град у јеку битке. Царевић је одвео девојчицу у двор , а затим је кренуо у битку са само маленим ножем који је имао код себе и неко рухо које је носио на себи.
- Велики Цар Михаило Краљевић, брат од стрица Николин опазио је једног човека како ножем иде на војску, али пао је са коња јер је устрељен у руку и почео је да кука. Тад је наишао непријатељски војник, замахнуо мачем, али је завршио живот у том положају, јер га је нож посекао по слепоочници и пао је мртав. Тад је Никола наишао и поздравио свог брата.
- Не сећаш ме се?
- Бато!! Узвикну он и загрли ме овом једном руком што му је била добро.
- Пусти мене да завршим битку, узми оклоп оружје и коња и бежи у дворац, само ми дај неку крпу да обришем нож.
- Где ћеш са ножем у битку?
- "Није битно којим оружјем се бориш, већ колика ти је жеља за победом велика."
-Ок ок, ево ти крпа, даде му крпу и зајаше коња према замку. А ја наставих битку.
- И шта је било на крају?
-Победили смо. Мислим да сам убио ножем бар 1000 војника. Али добро није сад битно.
- Шта је било даље?
После победе отишао сам у царство, тамо смо прославили а брат Михаило ми је предао круну и царско рухо са плаштом пурпурне боје.
После тога сам нашао девојку, ево сад седи поред мене и ја сам највећи владар у историји свеукупног народа.
-Значи ипак си то био ти!
-Наравно.
- Друштво, стигло је и прасе......
- Пожури више са тим дрвима!!!!!
- Ево, идем идем..
Доста дрва за данас, него хајде нам испричај нешто док ми будемо пекли прасе.
- А шта да вам испричам?
- Имаш ти доста прича у својој глави, извуци неку и испричај нам.
... Седевши на балкону, млади царевић читао је књиге о вештини гађања луком и стрелом. Али га позове отац да види своје чедо шта зна.
- Сине, хајде узми лук и гађај стрелом у ону мету, рече краљ и покаже му мету.
Несрећан син гађа и тако је омашио да замало није уништио кров на једној од кула.
- Иди, настави да читаш, рече разочарано отац.
Његов отац је био Лазар Краљевић, највећи владар у последњих 100 година, имао је четворо деце, а најмлађи је био син Никола, који је и главни јунак ове приче.
- Чекај, па зар ти ниси главни јунак ове приче?
- Пусти ме да наставим, немој ништа да квариш.
Царевић се вратио на терасу и наставио да чита, али није могао да се сконцетрише, већ је размишљао:
" Ја сам срамота за свог оца." "Не би требало да живим више овде, и сестре су способније од мене."
"То је то, одлучио сам. Вечерас у поноћ ћу се искрасти и побећи."
У том тренутку улази служавка и виче "вечера".
Након вечере сам отишао у собу и узео најнеопходније ствари и ставио у једну врећу.
Тада сам поново отишао на балкон, да видим мој дом још једном пре него што заувек одем одавде.
И тако ја напустих град у поноћ 4. јуна 1345. године.
Двадесет година касније.
Камп ратника пешадије 74. Дивизије, један мачевалац је се доста издвајао од других по томе што је имао добре рефлексе и вешто је управљао мачем. Поред мачевања знао је све вештине осим кратограф, јер двадесет година није мрднуо из тог кампа, само је вежбао. И кад прође рок за обуку, мобилишу га у једном малом селу, недалеко од његове старе домовине
Једном док је пролазио поред шуме , баш ове у којој смо ми, спази једно мало чељаде које се изгубило. Дође до њега и пита ко јој је мама и тата.
Мама је Кристина а тата Милош краљевић, а такође имам тетка који је нестао пре двадесет година, рече ми та мала девојчица.
Тад је Николи застало срце, више није могао да бекне, већ је узео дете и повео га кући. Током пута јој је причао своје авантуре.
Кад су дошли кући, затекли су град у јеку битке. Царевић је одвео девојчицу у двор , а затим је кренуо у битку са само маленим ножем који је имао код себе и неко рухо које је носио на себи.
- Велики Цар Михаило Краљевић, брат од стрица Николин опазио је једног човека како ножем иде на војску, али пао је са коња јер је устрељен у руку и почео је да кука. Тад је наишао непријатељски војник, замахнуо мачем, али је завршио живот у том положају, јер га је нож посекао по слепоочници и пао је мртав. Тад је Никола наишао и поздравио свог брата.
- Не сећаш ме се?
- Бато!! Узвикну он и загрли ме овом једном руком што му је била добро.
- Пусти мене да завршим битку, узми оклоп оружје и коња и бежи у дворац, само ми дај неку крпу да обришем нож.
- Где ћеш са ножем у битку?
- "Није битно којим оружјем се бориш, већ колика ти је жеља за победом велика."
-Ок ок, ево ти крпа, даде му крпу и зајаше коња према замку. А ја наставих битку.
- И шта је било на крају?
-Победили смо. Мислим да сам убио ножем бар 1000 војника. Али добро није сад битно.
- Шта је било даље?
После победе отишао сам у царство, тамо смо прославили а брат Михаило ми је предао круну и царско рухо са плаштом пурпурне боје.
После тога сам нашао девојку, ево сад седи поред мене и ја сам највећи владар у историји свеукупног народа.
-Значи ипак си то био ти!
-Наравно.
- Друштво, стигло је и прасе......
3
Обавештења / Одг: Pitanje
« послато: март 01, 2015, 11:10:03 пре подне »
Ваљда треба да почне 2. круг конкурса. Не знам....... 
4
Приче 2015 / Одг: 1. круг Приче о ИО
« послато: фебруар 23, 2015, 19:30:41 поподне »
Седим ја тако на фотељи замишљен, и само одједном ме тргну из размишљања мој малени унучић.
- деда, деда, молим те испричај ми ону причу!!!!
- Коју???
- Ону о вавравима!!!
-
нису сине ваврави, него варвари и испричаћу ти.
Овако је то било:
Сва деца света су се плашила речи од четири слова : баџа, баук, мрак и још много других речи.
- И ја се бојим баџе.
- Знам, сине али није то ни мали детаљ приче, већ овако иде.
У време када сам ја био млад живели су једни врло страшни људи звани варвари. Међутим , њих је се плашио највише народ, а ми витези никако.
Једне вечери сам се враћао касно кући до царства на јужној страни света. Пут до њега је водио преко једне мале шуме. У тој шуми сам видео нешто више нико никада није видео.
То је био варварски камп трговаца робљем. Неустрашиви одметници који су хватали све народе без обзира на пол, године, расу, нацију и веру. Покушао сам да их избегнем али, приметили су ме и ја сам попустио, сишао са коња и они су ме одвели код њих.
Тада сам мислио да је мом животу крај. Невероватно!!!!! Угостили су ме као неког њиховог варварин . Рекли су : незнани гости, прасе појести. Имали су врло чудан начин говора. И тако ме угостише, седох са њиховим вођом Нах-Лаџ каном за сто који је био пун различитих јела из свих страна света.Тај њихов вођа, као и сваки други варварин био је здепаст и низак, са великом брадом и репом на задњој страни главе. Био је обучен у животињску кожу и говорио је громким гласом. После вечере допустили су ми да прошетам по кампу и видим заплењене ресурсе и ако желим, да узмем што више златника. Шетао са и видео на хиљаде пуних товарних кола, дивне пејзаже и веома добре коње. После два сата шетње провели су ме кроз главну палату и до забавишта за варваре трговце робљем. Ту је била позорница на коју су изашли робови да плешу. Један од њих је била твоја бака. На први поглед сам се смртно заљубио. Само у њу сам гледао, не слушајући Нах-Лаџ кана како прича нешто. Једино на шта сам обратио пажњу је било да ће неки владар доћи по њих за два дана. После два сата представе понудили су ми да преноћим код њих, одбио сам јер сам желео да се што пре вратим кући.
Следећег дана су ме изненада пробудили војници јер су неки наши шпијуни приметили коњицу која се креће према краљевству. Одведен сам код владара на савет за битку. Ја сам га прекорно прекинуо због чега замало нисам заглавио у затвору. Рекао сам му следеће:
" Знам зе варваре, они се крију у оној шуми" , и показујем му шуму где се они налазе.
- Добро. А је ли знаш како да их победиш? питао ме је цар.
- Знам им сваки детаљ. Рекох му.
И пусти ме да сам радим тактику и да спремам војску. Спремио сам око 123к фаланги. Све је било спремно.
Варвари већ увелико дувају у рогове. А ми се још спремамо. И ктенуше пре нас у село.
- Деда, која је била твоја тактика.
Била је следећа:
100к војске је пошло са мном да ослободи робове, а остатак се борио против варвара. Кад смо пустили робове, напали би их с леђа. И нападосмо их том тактиком. Копља су се ломила, мачеви пуцали, стреле летеле, коњи гинулу, они такође. И победа.
После тога сам се оженио твојом баком и после је дошао твој отац и на крају ти.
- Хвала , деко, идем одмах да је пошаљем на конкурс.
- деда, деда, молим те испричај ми ону причу!!!!
- Коју???
- Ону о вавравима!!!
-
нису сине ваврави, него варвари и испричаћу ти.Овако је то било:
Сва деца света су се плашила речи од четири слова : баџа, баук, мрак и још много других речи.
- И ја се бојим баџе.
- Знам, сине али није то ни мали детаљ приче, већ овако иде.
У време када сам ја био млад живели су једни врло страшни људи звани варвари. Међутим , њих је се плашио највише народ, а ми витези никако.
Једне вечери сам се враћао касно кући до царства на јужној страни света. Пут до њега је водио преко једне мале шуме. У тој шуми сам видео нешто више нико никада није видео.
То је био варварски камп трговаца робљем. Неустрашиви одметници који су хватали све народе без обзира на пол, године, расу, нацију и веру. Покушао сам да их избегнем али, приметили су ме и ја сам попустио, сишао са коња и они су ме одвели код њих.
Тада сам мислио да је мом животу крај. Невероватно!!!!! Угостили су ме као неког њиховог варварин . Рекли су : незнани гости, прасе појести. Имали су врло чудан начин говора. И тако ме угостише, седох са њиховим вођом Нах-Лаџ каном за сто који је био пун различитих јела из свих страна света.Тај њихов вођа, као и сваки други варварин био је здепаст и низак, са великом брадом и репом на задњој страни главе. Био је обучен у животињску кожу и говорио је громким гласом. После вечере допустили су ми да прошетам по кампу и видим заплењене ресурсе и ако желим, да узмем што више златника. Шетао са и видео на хиљаде пуних товарних кола, дивне пејзаже и веома добре коње. После два сата шетње провели су ме кроз главну палату и до забавишта за варваре трговце робљем. Ту је била позорница на коју су изашли робови да плешу. Један од њих је била твоја бака. На први поглед сам се смртно заљубио. Само у њу сам гледао, не слушајући Нах-Лаџ кана како прича нешто. Једино на шта сам обратио пажњу је било да ће неки владар доћи по њих за два дана. После два сата представе понудили су ми да преноћим код њих, одбио сам јер сам желео да се што пре вратим кући.
Следећег дана су ме изненада пробудили војници јер су неки наши шпијуни приметили коњицу која се креће према краљевству. Одведен сам код владара на савет за битку. Ја сам га прекорно прекинуо због чега замало нисам заглавио у затвору. Рекао сам му следеће:
" Знам зе варваре, они се крију у оној шуми" , и показујем му шуму где се они налазе.
- Добро. А је ли знаш како да их победиш? питао ме је цар.
- Знам им сваки детаљ. Рекох му.
И пусти ме да сам радим тактику и да спремам војску. Спремио сам око 123к фаланги. Све је било спремно.
Варвари већ увелико дувају у рогове. А ми се још спремамо. И ктенуше пре нас у село.
- Деда, која је била твоја тактика.
Била је следећа:
100к војске је пошло са мном да ослободи робове, а остатак се борио против варвара. Кад смо пустили робове, напали би их с леђа. И нападосмо их том тактиком. Копља су се ломила, мачеви пуцали, стреле летеле, коњи гинулу, они такође. И победа.
После тога сам се оженио твојом баком и после је дошао твој отац и на крају ти.
- Хвала , деко, идем одмах да је пошаљем на конкурс.
Цитат
Свако народ има два лица, и свако може сам да изабере када ће које лице показати.
5
Приче 2015 / Одг: 1. круг Приче о ИО
« послато: фебруар 13, 2015, 16:43:06 поподне »
Варвари кажеш?
Питао ме један седи старац.
Да, деда! Ја му одговорих.
- Овако синко. Варвари су ти веома сурови људи, и сам знаш да постоје три варварске врсте, да ти не досађујем, већ кад тражиш неку пустоловину, 'ајде испричаћу ти.
Овако. То је било давно, пре него што си се ти родио, једно варварско племе је било у близини нашег града. Тај дан сам био стражар на северо-западној кули. Као и увек чувао сам зидине, као и сви остали. Са мном је било још двојица на кули а тројица у њој, јер смо се мењали на свака два сата. Тај дан око поднева угледао сам у близини једног варварина освајача. Кретао се тихо уз обалу једне шуме разгледајући тврђаву. Кад сам га нанишанио луком он ме примети и изгуби се у шумарку. Кад сам то испричао својим друговима на кули они су ми се смејали, мислећи да сам луд.
" Баш ме брига ако ми не верујете", рекао сам им.
И настави се даље претраживање. Након сат времена смо ушли у кулу да се огрејемо. Након двадесет минута пошто су ме ови моји другови изнервирали, изашао сам на кулу сам затекао ону тројицу како леже мртви. Викао сам Жељко, Мирославе, Завида, али узалуд. Они су били мртви. У ствари, је било сулодо што сам викао јер замало и ја да погинем. Јер кад сам се окренуо стрела је већ летела према мени. Успео сам да је избегнем али сам угануо чланак. Успео. сам њих тројицу да убијем и почела ке да се појављује војска од 100к војника. Активирала се узбуна, моји другови су излетели и видели шта се дешава. И тад креће битка.
"Какав је био исход?" , питао сам га.
- Био је следећи.
Кад је почела опсада ја сам већ увелико био у редовима за паладине. Тамо сам узео опрему и истрчао на поље. Тај призор је био тако страшан, да је било страшније од гиљотине. Коњица је кренула и са једне о са друге стране. Копља су пуцала тако да је мени једна цепкица пробила оклоп и забила се у леву ногу. Освајачи, мој синко су били поред коњице које није било много имали око 50к пешадије, док је наше коњице било око 35к, али добро свеједно били смо јачи. Битка је ишла у нашу корист док нису наишли разарачи са друге стране царства. То је био највећи губитак за нас ћ, што се тиче војске. Изгубили смо ок 70к војске. То је било 70к тужних породица. Не можеш да замислиш ту бол, синко. Све у свему као и у свакој бици: стреле летеле, копља ломила, мачеви пуцали, машине експлодирале, коњи гинули, као и људи, освајачи губили, разачи бежали, трговци су се у*****и, нису смели да приђу. И тако дођосмо до победе.
"Шта је било после битке? ", питао сам га.
Сла... Сла ... Сла... И изусти старац своју душу.
И тако ми је деда испричао последњу причу у свом животу. За њега наравно. Ја мислим да ће ово бити дивна легенда, а ти , Лазаре?
Бесмртна.
Питао ме један седи старац.
Да, деда! Ја му одговорих.
- Овако синко. Варвари су ти веома сурови људи, и сам знаш да постоје три варварске врсте, да ти не досађујем, већ кад тражиш неку пустоловину, 'ајде испричаћу ти.
Овако. То је било давно, пре него што си се ти родио, једно варварско племе је било у близини нашег града. Тај дан сам био стражар на северо-западној кули. Као и увек чувао сам зидине, као и сви остали. Са мном је било још двојица на кули а тројица у њој, јер смо се мењали на свака два сата. Тај дан око поднева угледао сам у близини једног варварина освајача. Кретао се тихо уз обалу једне шуме разгледајући тврђаву. Кад сам га нанишанио луком он ме примети и изгуби се у шумарку. Кад сам то испричао својим друговима на кули они су ми се смејали, мислећи да сам луд.
" Баш ме брига ако ми не верујете", рекао сам им.
И настави се даље претраживање. Након сат времена смо ушли у кулу да се огрејемо. Након двадесет минута пошто су ме ови моји другови изнервирали, изашао сам на кулу сам затекао ону тројицу како леже мртви. Викао сам Жељко, Мирославе, Завида, али узалуд. Они су били мртви. У ствари, је било сулодо што сам викао јер замало и ја да погинем. Јер кад сам се окренуо стрела је већ летела према мени. Успео сам да је избегнем али сам угануо чланак. Успео. сам њих тројицу да убијем и почела ке да се појављује војска од 100к војника. Активирала се узбуна, моји другови су излетели и видели шта се дешава. И тад креће битка.
"Какав је био исход?" , питао сам га.
- Био је следећи.
Кад је почела опсада ја сам већ увелико био у редовима за паладине. Тамо сам узео опрему и истрчао на поље. Тај призор је био тако страшан, да је било страшније од гиљотине. Коњица је кренула и са једне о са друге стране. Копља су пуцала тако да је мени једна цепкица пробила оклоп и забила се у леву ногу. Освајачи, мој синко су били поред коњице које није било много имали око 50к пешадије, док је наше коњице било око 35к, али добро свеједно били смо јачи. Битка је ишла у нашу корист док нису наишли разарачи са друге стране царства. То је био највећи губитак за нас ћ, што се тиче војске. Изгубили смо ок 70к војске. То је било 70к тужних породица. Не можеш да замислиш ту бол, синко. Све у свему као и у свакој бици: стреле летеле, копља ломила, мачеви пуцали, машине експлодирале, коњи гинули, као и људи, освајачи губили, разачи бежали, трговци су се у*****и, нису смели да приђу. И тако дођосмо до победе.
"Шта је било после битке? ", питао сам га.
Сла... Сла ... Сла... И изусти старац своју душу.
И тако ми је деда испричао последњу причу у свом животу. За њега наравно. Ја мислим да ће ово бити дивна легенда, а ти , Лазаре?
Бесмртна.
Цитат
Не постоји безазлен народ, па макар и варвари. Сви су јединствени на свој начи .
6
Приче 2014 / Одг: 10. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: септембар 22, 2014, 23:51:35 поподне »
17. Септембар 1489.
Драги Дневниче,
Као и увек најбољи сам на универзитету а данас смо учили о чудима.
Испричаћу ти о свим чудима.
Као што знаш постоји седам чуда на свету а једно се чак везује за нашу историју.
Прво чудо које је настало је Тајанствени Обелиск
Чудо изграђено 795. године.
Бугарске архитекте су у жељи за напретком и истакнотошћу у нашем свету направили прве нацрте од тог чуда.
Високо је преко 1000 метара и сматра се чудом са највећим ефектом по становнике у царству у чијем се власништву налази.
Следеће чудо је Огњени Врх
Настало 975. године
Ово чудо је једино настало радом природе а дорадили су га шпанци.
Има веома разорну моћ и црпи их из пакла. То је чудо које нико осим шпанаца није могао да освоји.
У свом камену има велики број дијаманата.
Следеће је Небеска Кула
Настало 1073. године.
Након огњеног врха свет је почео нагло да опада у напретку цивилизације због моћи које је црпео Огњени врх.
Али 1073. године група немачких научника заједно са руским архитектам почели суда праве планоце за изградњу Небеске Куле. Радови на њој су текли споро али су убрзали када је један француски витез стигао до огњеног врха и уништио извор моћи.
Великог пакленог змаја.
Висока је 995 метара и има све податке из сваког царстава у свету.
Следеће чудо је Пирамиде Сунца
Изграђено 1135. године.
Ово чудо је једино изграђено ван европског тла изградили су га Египћани највећим делом Империјани.
Ово чудо је ниско за разлику од осталих Чуда. Ово чудо свим царствима у околини помаже у изградњи грађевина попут тврђаве.
Висока је 250 метара и изградђена је од 753 254 685 камена.
Пето чудо је Генерал.
Изграђено 1254. године.
Ово је чудо чије су планове створили још стари римљани. Али њиховим нестанком нестао је план. Након 900 година нашли су га у млетачкој репблици. Стога цела грађевина припала је њима и планове су они усвојили.
Грађено је 5 година. Високо је 654 метара. Има моћ да војска под његовом заставом постаје храбрија и да се повећа морал војске.
Шесто чудо је оно чудо на којем ћемо се највише задржати а то је Велики (Легендарни) Коњаник.
Наиме зашто се задржавамо баш на овом чуду? Зато штоје ово које се налази у царству где ја живим.
Изграђено 1379. Године.
Сви сте чули за легендарног коњаника који је у наше царство се први пут појавио 1374. године.
Тај коњаник је се појавио у нашем царству пре око 110 година. Допринео је пребрзом развијању па је царство у којем живим данас најјаче на свету. Грађено је 10 година. То чудо има највећи ефекат од свих чуда у свету.
висока је 2500 метара и изграђена је од камена и мермера.
И последње чудо је Палата Свитања
Изграђена 1423. године.
Ово је једино чудо које је изграђено близу моје године рођења . Причали су ми да у тој палати се добијају свакојака храна, пиће, и остали дарови које желиш.
Високо је 576 метара а изграђена је од мермера.
Ето то је све.....
Лаку Ноћ!!!
Никола.
Драги Дневниче,
Као и увек најбољи сам на универзитету а данас смо учили о чудима.
Испричаћу ти о свим чудима.
Као што знаш постоји седам чуда на свету а једно се чак везује за нашу историју.
Прво чудо које је настало је Тајанствени Обелиск
Чудо изграђено 795. године.
Бугарске архитекте су у жељи за напретком и истакнотошћу у нашем свету направили прве нацрте од тог чуда.
Високо је преко 1000 метара и сматра се чудом са највећим ефектом по становнике у царству у чијем се власништву налази.
Следеће чудо је Огњени Врх
Настало 975. године
Ово чудо је једино настало радом природе а дорадили су га шпанци.
Има веома разорну моћ и црпи их из пакла. То је чудо које нико осим шпанаца није могао да освоји.
У свом камену има велики број дијаманата.
Следеће је Небеска Кула
Настало 1073. године.
Након огњеног врха свет је почео нагло да опада у напретку цивилизације због моћи које је црпео Огњени врх.
Али 1073. године група немачких научника заједно са руским архитектам почели суда праве планоце за изградњу Небеске Куле. Радови на њој су текли споро али су убрзали када је један француски витез стигао до огњеног врха и уништио извор моћи.
Великог пакленог змаја.
Висока је 995 метара и има све податке из сваког царстава у свету.
Следеће чудо је Пирамиде Сунца
Изграђено 1135. године.
Ово чудо је једино изграђено ван европског тла изградили су га Египћани највећим делом Империјани.
Ово чудо је ниско за разлику од осталих Чуда. Ово чудо свим царствима у околини помаже у изградњи грађевина попут тврђаве.
Висока је 250 метара и изградђена је од 753 254 685 камена.
Пето чудо је Генерал.
Изграђено 1254. године.
Ово је чудо чије су планове створили још стари римљани. Али њиховим нестанком нестао је план. Након 900 година нашли су га у млетачкој репблици. Стога цела грађевина припала је њима и планове су они усвојили.
Грађено је 5 година. Високо је 654 метара. Има моћ да војска под његовом заставом постаје храбрија и да се повећа морал војске.
Шесто чудо је оно чудо на којем ћемо се највише задржати а то је Велики (Легендарни) Коњаник.
Наиме зашто се задржавамо баш на овом чуду? Зато штоје ово које се налази у царству где ја живим.
Изграђено 1379. Године.
Сви сте чули за легендарног коњаника који је у наше царство се први пут појавио 1374. године.
Тај коњаник је се појавио у нашем царству пре око 110 година. Допринео је пребрзом развијању па је царство у којем живим данас најјаче на свету. Грађено је 10 година. То чудо има највећи ефекат од свих чуда у свету.
висока је 2500 метара и изграђена је од камена и мермера.
И последње чудо је Палата Свитања
Изграђена 1423. године.
Ово је једино чудо које је изграђено близу моје године рођења . Причали су ми да у тој палати се добијају свакојака храна, пиће, и остали дарови које желиш.
Високо је 576 метара а изграђена је од мермера.
Ето то је све.....
Лаку Ноћ!!!
Никола.
7
Приче 2014 / Одг: 8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: август 18, 2014, 14:09:10 поподне »
Драги моји људи
Пре свега да вам кажем,
Живот иде даље.
После годину дана одсуства са игрице све се променило. Било је лепо у том мом савезу и сви моји пријатељи.
Једноставно нећу то више доживети.
Али пре свега прећи ћу на ствар.
Ово што ћу вам испричати је мој један веома важан догађај у животу.
Дневник. Лето 1374.
Драги дневниче, ово лето ми је било веома спарно. а ја као искусан ратник то веома добро могу да осетим.
Пошто је наша престоница на приморју сваки дан смо пљачкали бродове који су пролазили и било је некако све као покварена плоча сваки дан исто, али једном се десило нешто што ми је променило живот из корена.
17-18-19-20. јул 1374.
Тог, седамнаестог јула је за дивно чудо падала киша. док сам шетао по пољу видео сам како се нека деца играју и вукове који су их вребали.
Чим сам спазио вукове мој коњ је тако брзо потрчао да сам за пар секунди био испред деце. брзо сам одреаговао као и сваки ратник убио вукове и спасио децу. Убрзо је неко дошао кочијама и кад ме је угледао хтео је да ме ухапси али чим је видео заставицу и мртве вукове замолио ме је да пођем са њим, наравно, пристао сам.
Ево шта се даље десило.
После два дана путовања стигао сам у неко краљевство и видео сам неку покривену статуу.
човек из кочије ми је рекао да идем до тамо и да чекам да се склони платно.
чекао сам ја једно пар сати и одједном, много сељака је дошло испред мене и почели су да вичу ˝Живео легендарни коњаник!!˝.
окренем се ја иза и видех статуу са истим ликом као и мојим. Један сељак ми је пришао и рекао ми.
-Ти си...... Дошао да нас спасиш........ Легендарни коњаниче....ти си сад наш и мораш нас водити до краја.
Зачудио сам се да то није нека шала онда ми је пришао свештеник и рекао.
- Ти си тај човек чије се лице приказало пред олтаром где је светац рекао да ћеш нас спасити.
Сав у чуду са стражом сам отишао у палату где ме је чекао владар царства. Био је сав весео. и рекао ми је следеће.
- Ти си наш спас. Теби ћу пре дати круну и ћерку коју будеш хтео.
преда мном су изашле четири девојке од које је једна била јако јако лепа и одлучио сам њу да узмем. 20. јула је било венчање и од тада сам постао по први пут неко кога слушају. Ти тренутци су били по мом мишљењу најлепши у животу.
И сада после 5 година то царство је стигло до краја . Најјаче је, и то све завхаљујући оном дану када сам спасао ону
непознату децу.
Сваки човек има своју судбину, често судбине се спајају и раздвајају, нико не може да ти отме судбину или да ти је промени.
Пре свега да вам кажем,
Живот иде даље.
После годину дана одсуства са игрице све се променило. Било је лепо у том мом савезу и сви моји пријатељи.
Једноставно нећу то више доживети.
Али пре свега прећи ћу на ствар.
Ово што ћу вам испричати је мој један веома важан догађај у животу.
Дневник. Лето 1374.
Драги дневниче, ово лето ми је било веома спарно. а ја као искусан ратник то веома добро могу да осетим.
Пошто је наша престоница на приморју сваки дан смо пљачкали бродове који су пролазили и било је некако све као покварена плоча сваки дан исто, али једном се десило нешто што ми је променило живот из корена.
17-18-19-20. јул 1374.
Тог, седамнаестог јула је за дивно чудо падала киша. док сам шетао по пољу видео сам како се нека деца играју и вукове који су их вребали.
Чим сам спазио вукове мој коњ је тако брзо потрчао да сам за пар секунди био испред деце. брзо сам одреаговао као и сваки ратник убио вукове и спасио децу. Убрзо је неко дошао кочијама и кад ме је угледао хтео је да ме ухапси али чим је видео заставицу и мртве вукове замолио ме је да пођем са њим, наравно, пристао сам.
Ево шта се даље десило.
После два дана путовања стигао сам у неко краљевство и видео сам неку покривену статуу.
човек из кочије ми је рекао да идем до тамо и да чекам да се склони платно.
чекао сам ја једно пар сати и одједном, много сељака је дошло испред мене и почели су да вичу ˝Живео легендарни коњаник!!˝.
окренем се ја иза и видех статуу са истим ликом као и мојим. Један сељак ми је пришао и рекао ми.
-Ти си...... Дошао да нас спасиш........ Легендарни коњаниче....ти си сад наш и мораш нас водити до краја.
Зачудио сам се да то није нека шала онда ми је пришао свештеник и рекао.
- Ти си тај човек чије се лице приказало пред олтаром где је светац рекао да ћеш нас спасити.
Сав у чуду са стражом сам отишао у палату где ме је чекао владар царства. Био је сав весео. и рекао ми је следеће.
- Ти си наш спас. Теби ћу пре дати круну и ћерку коју будеш хтео.
преда мном су изашле четири девојке од које је једна била јако јако лепа и одлучио сам њу да узмем. 20. јула је било венчање и од тада сам постао по први пут неко кога слушају. Ти тренутци су били по мом мишљењу најлепши у животу.
И сада после 5 година то царство је стигло до краја . Најјаче је, и то све завхаљујући оном дану када сам спасао ону
непознату децу.
Сваки човек има своју судбину, често судбине се спајају и раздвајају, нико не може да ти отме судбину или да ти је промени.
8
Свет Чуда 145 / Одг: cuda
« послато: август 09, 2014, 18:43:51 поподне »
posalji mi link hocu da igram
10
Приче 2013 / Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: новембар 07, 2013, 15:47:00 поподне »
Легенда о златном витезу
По предању златни витез је живео у царству nikola20001 око 14 века . Рођен је у тргоцачкој породици а име су му дали Никола по предању да ће увек доносити победу . Од малена Никола је био склон војсци и тактици. У раном детињству су му умрли родитељи и преселио се код газде његовог покојног оца. Тај човек је у кратко време запазио да је дечак склон војсци те га је укључио као краљевог скутоношу...
Када је достигао своју двадесет прву годину постао је царев витез. Никола је брзо напредовао ка витез ... И једнога дана се догодила једна битка која је у царству дуго запамћена.
У тој битци како су причали бивши витезови је био је командир гардиста који су били у првом реду . Током битке одједном се чула грмљавина и гром је ударио у Николу. Одједном после грома се појавио неки голуб који је прошао поред њега и Николин оклоп је постао златан па чак и мач . тада се Никола толико разбеснео да је сам побио пола војника, а гардисти остале. Након тога му се јавила мајка и пољубила га . нечувено он је одлетео заједно са њом и обасјало војнике који су живи дошли у царство.
Након тога сви ти војници би преживели сваку битку захваљујући витезу који се налазио изнад њих.и то царство је било најјаче и освојио цео Империје Онлајн
По предању златни витез је живео у царству nikola20001 око 14 века . Рођен је у тргоцачкој породици а име су му дали Никола по предању да ће увек доносити победу . Од малена Никола је био склон војсци и тактици. У раном детињству су му умрли родитељи и преселио се код газде његовог покојног оца. Тај човек је у кратко време запазио да је дечак склон војсци те га је укључио као краљевог скутоношу...
Када је достигао своју двадесет прву годину постао је царев витез. Никола је брзо напредовао ка витез ... И једнога дана се догодила једна битка која је у царству дуго запамћена.
У тој битци како су причали бивши витезови је био је командир гардиста који су били у првом реду . Током битке одједном се чула грмљавина и гром је ударио у Николу. Одједном после грома се појавио неки голуб који је прошао поред њега и Николин оклоп је постао златан па чак и мач . тада се Никола толико разбеснео да је сам побио пола војника, а гардисти остале. Након тога му се јавила мајка и пољубила га . нечувено он је одлетео заједно са њом и обасјало војнике који су живи дошли у царство.
Након тога сви ти војници би преживели сваку битку захваљујући витезу који се налазио изнад њих.и то царство је било најјаче и освојио цео Империје Онлајн
11
Приче 2013 / Епска битка свих времена
« послато: октобар 17, 2013, 21:19:26 поподне »
Вече пред епску битку
Било је хладно вече. шпијуни су нам обавестили да је са друге стране планине 1000000 јединица са којима се боримо сутра . Био сам забринут. Поставио сам 100 паладина за стражу у овом логору. Непријатељ је покушао са 200 катарфакта да се бори пре времена, али није успео јер чим су војници упали у територију били су опкољени и нестали су без трага. Након тога сам отишао у свој шатор и смишљао тактику за сутрашњи велики дан , али сам усред плана заспао.
Коначна Епска битка 1. део
Из сна ме је тргнуо рог непријатељских војника који су наилазили. Узео сам рог и Оружје , узјахао коња и почео да будим војнике.
успео сам да избудим војнике , али нису били баш спремни јер су били успавани.
Када су почеле да лете њихове стреле наредио сам : Стрелцима , требушетима и балистама да пуцају из све снаге , а да Паладини , Фаланге и Гардисти буду под штитовима и да чекају знак.
Знак се чуо и кренули смо у напад . Борба се одвијала . одјеци мачева и копља су се чули са свих страна , а бљескање крви и откидање тела умрлих војника још даље. Покушавао сам да смислим нову тактику али то ми није успевало јер размишљање је потискивало падање силних војника.
Коначна Епска битка 2. део
Битка је текла , али изненада стрела катарфакт стрелца ми је закачила руку. Пао сам , а коњ је побегао и један непријатељски мачевалац је кренуо да ме убије. Изненада нека стрела из даљине је погодила тог мачеваоца у главу , а затим се чуо још један рог . То је био мој савезник. Један његов војник ми је пришао и довео ми је мог коња . тада сам га узјахао и отишао до најближег шатора да зашијем рану. После 10 минута чуо се јак топот . То сам био ја са мојим коњем . За мојим коњем је ишла фениксова ватра , а и сам коњ је био под фениксовом ватром , а није му било ништа. Текла је битка , појачања са обе стране и на крају је било 100 000 000 војника према 90 000 000 војника . Имали смо предност и зато смо брзо упадали и убијали . Након неколико сати ликвидирали смо и непријатељске генерале и њиховог последњег војника у исто време . Поље је било пуно крви и лешева . Уз огромне губитке смо победили. Након доласка у град нас седморица смо добили награду ,,Николаос`` односно народни победник
Било је хладно вече. шпијуни су нам обавестили да је са друге стране планине 1000000 јединица са којима се боримо сутра . Био сам забринут. Поставио сам 100 паладина за стражу у овом логору. Непријатељ је покушао са 200 катарфакта да се бори пре времена, али није успео јер чим су војници упали у територију били су опкољени и нестали су без трага. Након тога сам отишао у свој шатор и смишљао тактику за сутрашњи велики дан , али сам усред плана заспао.
Коначна Епска битка 1. део
Из сна ме је тргнуо рог непријатељских војника који су наилазили. Узео сам рог и Оружје , узјахао коња и почео да будим војнике.
успео сам да избудим војнике , али нису били баш спремни јер су били успавани.
Када су почеле да лете њихове стреле наредио сам : Стрелцима , требушетима и балистама да пуцају из све снаге , а да Паладини , Фаланге и Гардисти буду под штитовима и да чекају знак.
Знак се чуо и кренули смо у напад . Борба се одвијала . одјеци мачева и копља су се чули са свих страна , а бљескање крви и откидање тела умрлих војника још даље. Покушавао сам да смислим нову тактику али то ми није успевало јер размишљање је потискивало падање силних војника.
Коначна Епска битка 2. део
Битка је текла , али изненада стрела катарфакт стрелца ми је закачила руку. Пао сам , а коњ је побегао и један непријатељски мачевалац је кренуо да ме убије. Изненада нека стрела из даљине је погодила тог мачеваоца у главу , а затим се чуо још један рог . То је био мој савезник. Један његов војник ми је пришао и довео ми је мог коња . тада сам га узјахао и отишао до најближег шатора да зашијем рану. После 10 минута чуо се јак топот . То сам био ја са мојим коњем . За мојим коњем је ишла фениксова ватра , а и сам коњ је био под фениксовом ватром , а није му било ништа. Текла је битка , појачања са обе стране и на крају је било 100 000 000 војника према 90 000 000 војника . Имали смо предност и зато смо брзо упадали и убијали . Након неколико сати ликвидирали смо и непријатељске генерале и њиховог последњег војника у исто време . Поље је било пуно крви и лешева . Уз огромне губитке смо победили. Након доласка у град нас седморица смо добили награду ,,Николаос`` односно народни победник
Странице: [1]