Шта то бруји у сред долине?
Шта то грми на сред планине?
Брда и диолине од мачева посивела,
Од силних војника које провинција још није видела.
Кад кренуше војници с'брда,
Схвати царска глава луда.
Схватио је коме је рат објавио,
Сам себе за смрт пријавио.
Куће горе,тврђава се тресе,
Војници племиће по дворцу бесе.
Ни једног грама наде нема,
За противничку војску нема никаквих проблема.
Ал' кад чу'се труба с'брда ,
Опет се замисли царска глава луда.
Старих федерација он има,
Схвати цар да немора да се цима.
Опет јуриша војска с'брда ,
Видеће противници ко има федове свуда.
Грунуше паладини сломише кате,
Грунуше мачеви сломише овнове,
Грунуше стрелци сломише копљанике,
И царство опет беше слободно.
ПОУКА: КО ДОБАР ФЕД ИМА НЕМОРА ДА СЕ ЦИМА!