Гледам другове из савеза како лако губе част,
остави битке за ресе ако мала ти је част,
јер како кажу живот је ко бајка ако верујеш у принца
песма настави да живи чак и после смрти писца !
Брате незгодно смо време изабрали за освајање ере
доба никакве власти,дијамантских ратова без части
и те политичке афере,читери,зеленаши,
делимо се по савезима срби и хрвати.
Неки траже спас у рату пред админима глуме,прави играчи се нађу па се сутра зову куме
то су успомене старе које сакривамо сви,
играчи памте лепе ствари као лоше месо пси.
гледам данас ове млaђе сто су расли поред дија,
ни једна им медаља на реверу не сија,
Лепи дани брзо прођу па те игубљена битка јако гурне,
када завесе се спусте брате нема више глуме,
Једни крену фармом,једва скрпе зa рударе,
једни одлазе у рат други оду иза браве
неком шансу пружи игра,неком шансу пружe дије
неко прошета световима,неко не мрда одавде.
Брате правило је просто,нема правила за сутра,
ја не желим да ме памте као пропалицу с угла
јер је најлакше да станеш када цео савез тоне,
џабe китиш себе сребром,људи памте шампионе !
Кад разочара ме неко,ја се питам шта је ово,
нису савези толко добри само преценим их много
кад на двору нема краља сви би хтели део круне,
где су били ти савези кад сам кренуо са нуле ?
Свако иде својим путем,тражи људе,мења друштво,
ал је најгоре од свега кад се раставиш са душом
кад заборавиш другаре значи постао си вашка,
величина једног играча јесте другима да прашта
имам родбину по крви што ме пљују када прођем
а кад дије занеме свака шуша прети ножем,
Брате нема више сумње да се жар игре у пламен савеза враћа,
разлике су јако мало,од савеза до играча
Ја не желим златан орден,моја глава је на пању,
кажу ниси део игре ако не узмеш медаљу,
а кад дође до проблема,када твоју децу кољу,
дал' ћеш остати са војском ил' ћеш побећи на коњу ?!