Re-ВАСПИТАВАЊЕДошли смо до финала. Француска vs Португал.
Мама нам је спремила кокице и сок од зове са коцкицама леда за освежење, а затим отишла до рачунара на Zuma Revange.
Клинац се завалио поред мене и ја сам наставио:
„Следећа наставна јединица је „Распоред у knock-out фази, изненађења и срећа“.
То што је Португал имао такав распоред репрезентација до финала може се назвати срећом. Таквих ситуација у реалним историјским оквирима није мало и ту постоји изрека да „срећа прати храбре“. Искрено репрезентација Велса или можда чак Исланда су оне репрезентације које су, по мени, имале више храбрости, срчаности, али недостатак среће. Да је (срећом) репрезентација Велса победила Португал, заиста би била изненађење, велико изненађење, првенства. Она је то и сада. И то је оно што треба увек имати на уму: „Не потцењуј ниједну репрезентацију!“ То је исто важило и у историјским ратовима, великим биткама, када бројчано јачи непријатељ буде поражен од малобројне војске или довитљивошћу или интелигентним потезима вође.
Сећаш се када ти је тата причао о биткама у Империји: када смо са мање војске надмудрили бразилце, поставивши 3 Места окупљања код Централног дворца и по 1 Место окупљања код Западног и Источног дворца. Класична руска стратегија, тзв. „маскировка“. Наведеш непријатеља да помисли да идеш на Централни дворац тако што скупиш коњицу и балисте у 3 Места окупљања, а мачеве пошаљеш на исток и запад, на небрањене дворце. И онда их у исто време одузмеш, на изненађење. Наравно, ту је потребно и мало среће. Бразилци су могли да пошаљу 1 део војске ка истоку и западу и ми не бисмо имали шансе само са мачевима. Али „срећа прати храбре“
С друге стране, репрезентација Француске је имала далеко тежи рапоред у knock-out фази, где је успела да победи највеће репрезентацији и претенденте на Шампионе ЕУРО 2016.
Зато ће финале бити веома занимљиво: Да ли ће на свом терену, у свом царству, успети да победе Португал?
Док чекамо финале, хајде да погледамо своје профиле, своја царства у Империји, може?“
Клинац се сложио. Чувши да сам завршио своје „васпитавање“, мама се ћутке померила са рачунара. Укључили смо своје налоге и .... црвене коверте, бар 20ак њих.
И син и ја запрепашћени. Отварамо црвене коверте, поражени на пољу, порушене колоније. Широм отворене очи и уста, што се у Општој психологији назива изненађење, говорило је о нашем шоку. Отварамо битке: Поражени од играча IvanaGrozna.
У само једном трентуку, само 1 делу тренутка све ми је било јасно: кокице, хладан сок од зове, тиха и без и једне речи седа да КАО игра Zumu. „Маскировка“, обмана, изненађење, knock-out. IvanaGrozna! Окренуо сам се према својој жени - Ивани. И мени и свом сину разбила је војску, разнела је царства. Осмехивала се и, док је на цевчици испијала хладан сок, прозборила је:
„Ово је моје васпитавање!“
Окренуо сам се према сину и рекао последњу, можда најважнију, лекцију о ратовању: „Све битке можеш да добијеш, на било ком терену, али битку са женом, не можеш ни на свом.“