и наравно нешто мало непзбиљније
Дурланцу је мало фалило да уђе у Топ 50 такмичења „Инвазија Номада XI ера“. За то су му били потребни дијаманти за инстант регрутацију војске, како би мобилисао нове војне јединице и тиме повећао нето економске бодове. А за дијаманте је био потребан новац, који је потражио од оца. Ево каква је била његова реакција у епилогу овог турнира.
(напомена: у питању је аутентичан дијалект са посебним нагласком из нишког насеља Дурлан)
50 ЕВРИЋАДурланац: „E ћале, дај ми 50 еврића, молим те.“
Ћале:„Море марш, какви бе 50 еврића бе.
Ради бе, па заради бе!
Куј ги мени дава је...(бип!)...ем ли ти фамилију сељачку у д...(бип!)...пе!
Набио си 25 године у гузицу, гузицу си утего у фарменку...
Па дај ми 50 мостића!
Да л’ ми бе неко давао у твоје године, него сам радео у предузеће?
Па да ви’ш кад се вратим из треће бе,
пита ли ме неко бе дал ми лако.
А господин неће, господин игра игрице, по цел` дан, и цел` ноћ кад се спије.
А овамо – ћале, дај ми нешто паре, ћале, дај за ово… ћале, дај за оно…
Па дај за цигаре, дај за дије...
Море марш, је...(бип!)...ем ли ти коске старе!
Шта си бе ти? Најпаметнији?
Ми по кућу, сви смо будале?
Ради бе, вучи, сецај, засучи бе рукаве, а не… дај 10 еврића, дај 20 еврића, дај 5… 5 по 5, 25… пута трие’с дана бе, кол`ко је бе то?
А, де је струја, вода, храна???
Па, мож ли тако да се живи???
Па, де би ми завршили, да смо исти такви били, а?
Да л’ би се луксузирали у стан од седамдес` квадрата,
па једна соба за господина, друга за његовог брата.
За једног лаптоп, за другог лаптоп.
Још вам и то мало, ма обојицу ћу вас ставим у топ.
А, бе, молим… ако ти се не свиђа, знаш де су ти врата, па си тражи боље.
Неки људи и за ово кукају и моле.
Е, мој синко… теби све мало…
у дуп...(бип!)...нце те аздисало.
А ел сам ти лепо причао, батали то играње…
Нема ‘леба од то ср...(бип!)...ње!
Њива, њива је за тебе!
То теби треба, кичма да ти се савије за парче ‘леба…
Па, да ви’ш кад те сунце утепа у главу!
А не по цел` ноћ, с’ они твоји наркомани, да пушите бе… оно бе… како се бе вика бе… ону дрогу бе…
Па, ја ли да гу пушим, не могу, а?
Још и та Империја, па још Инвазија Номада,
Смеку ли ти твоју, докле ће бе то играш, до када?
Шта? Држава ти не даје пос`о?
А они вам били фини?
Ништа нису ваљали, збутавали, много крали, а?
Дошли ови ваши, па да ви’м где су паре, шта вам па они бе дали?
Све продаше, па се накраше.
Море, Слоба беше златан, ал’ га пре’ебаше!
Онако красног човека, ал’ нека, нека…
Ће дође из ду...(бип!)...пе у главу!
Па ће кажеш: море, онај мој ћале… беше у праву…
Ће дође маца на вратанца!
Е, мој синко!
А сад ти и Александар крив!?
Онако поштен човек, да ми је здрав и жив.
Ел ти и Александар крив што свако јутро лежиш у пет,
ел ти Александар крив што ниси завршио факултет,
ел ти Александар крив што се цео дан зајебаваш,
а ел ти Александар крив што дању спаваш, ноћу лудујеш, с’ ђаволом се коцкаш, с’ душом тргујеш?
А, бе, ако је крив, дај бе ће га тужимо бе, ће тражимо бе одштету бе…
како ми је сина упропастио…
Како ни на Инвазију Номада дије није добио.“
Дурланац:„Ма за то ми треба, само за Империју, за Инвазију номада, сад је епилог.“
Ћале:„Шта? Каква бе Империја? Какви бе номади?
Још и епилог?!?! `Оћеш ја теби епитаф да ставим?
Море, кад ће те отерају у војску, да ми се мозак мало одмори…
Јао, да бе… И њу гу преје...(бип!)...аше, начисто гу укинуше!
Данас, сутра… ће заратимо с’ американци бе…
Ко ће нас брани кад с једне стране опале бугари, а с друге албанци… а?
Море, да нам нису руси…
Јели би глогиње…
Ако, ако… само се ти смеј, сине… само се смеј.“
Дурланац:„Добро бе, ћале бе! Не треба ми бе! `Ајде здраво!“
Ћале:„Шта бе ајд’ здраво?
Долази, бе, овамо… пи...(бип!)...ка ти материна сељачка!
Тако ли ће ми се извлачиш?
Море, долази овамо!
Је...(бип!)...ем ти педес’ мостића!
И теби… и све по кућу сад да ви покршим!
Шта сам бе рађао, шта сам ранио бе?
Па, мож’ ли тако да се живи ?
Како бе тако живите бе, а?“