2
« послато: јул 21, 2014, 23:24:34 поподне »
Била једном једна дворска дама,
Цео живот провела је сама,
Њено срце прекрила је тама
Док је туђа срца сламала.
Била једном једна дворска жена,
Очи су јој плави дијаманти,
Била једном и звала се Јелена,
Њен поглед срце одмах запамти.
Млада принцеза, краљева кћи
Све има а све и може,
На дворском душеку она спи
А сви се сељаци на њу ложе.
Кад погледаш јој очи
Подилази те оштра језа,
Од страха притисак одједном скочи
И здравље почне да те зеза.
Док јој коса на грудима мили
Мушкараца чежња тугује и цвили.
Сви су момци само њу снили,
Сањали је у кадифи и свили.
У белој хаљини по двору се шета,
До њених усана хладноћа не допире.
Хладноћа јој зимска не смета,
Храбро и упорно она се опире.
Лице јој месечина бела,
Ништа лепше не видоше људи.
Оба образа црвена и весела,
Док изнутра очај се буди.
Није јој равна ниједна друга,
А среће у животу нема.
Из њене душе изчезла је дуга,
Над срцем олуја се спрема.
Била једном једна дворска дама,
Цео живот провела је сама,
Њено срце прекрила је тама
Док је туђа срца сламала.
Била једном једна Јелена,
Била једном и нема је више.
У чељустима таме и мрака
Њено срце престаде да дише.