Све у стиху и у прози за крај...
Уморни вођа на тераси дворца стоји,
тихо,али наглас,укупне жртве броји,
у даљини тела његових војника леже,
туга и жалост срце му стеже.
Кроз главу му пролазе свих ратова слике,
звук сваког удара мача уз ратничке поклике,
осећа мирис устајале крви,
док испод њега у царству све од сељака врви.
Гледа их и мисли на битке прошле,
поносан на војске што су из битке дошле,
подиже руку и поздравља ратнике своје,
оне храбре , оне који се ничега не боје.
Време смрти, битки и ратова је прошло,
време славља и одмора је дошло,
на трговима градским крећу фестивали,
полако ноћ пада, по престоници се већ светло пали.
Поносни вођа ка својим одајама креће,
и даље осећа мирис рата уз мирис упаљене свеће.
