26
« послато: октобар 08, 2013, 21:05:35 поподне »
Кренуо сам са свом војском према непријатељу. Пут је био дугацак па смо морали да преспавамо а тада се чуо глас насег стражара. Ми скочисмо на ноге и узесмо саблје. Кад сам погледао са осматрачнице видео сам да нас нападају са свих страна. Брзо реко својој војсци да идемо кроз средину и да неки од нас који преживе оду својим конјима до наших савезника не обазирајући се на своје саборце који су убијени и који се нису прогурали.Кренусмо према њима кад сам видео њиховог краља.Кренуо сам према њему али сам видео да га бране нјегов одред највештијих конјаника у њиховом царству.Носили су тежак оклоп и дугачка копља и сабље.Морао сам да одустанем да одем до нјих па сам кренуо ка својој војсци када сам осетио стрелу у десном рамену извадио сам је и наставио да јасем према циљу.Одједном ме још једна стрела убоде у леђа и ја падох са коња. Непријатељи кренуше да убијају моје војнике због велике разлике у броју стрелаца.Бише се несећам ничега.Пробудио сам се везан на броду.Непријатељски краљ ми приђе и убоде ми нож у ногу и запита где се крије мој син кој је преживео и одвео мало својих поданика.Тада се у мојој глави опет пробудила нада.И одједном неки топ погоди брод на коме сам био.Нисам знао шта се дешава али сам бидео да је неприљатејски краљ одлази на полубу да види ко га је напао.После неколико минута борбе видео сам свог сина који је дошао да ме спаси.Усао је у собу одвезао ме је и реко да немамо бремена за губљење.Преузели смо брод и кренули пуном паром напред у бег јер нас је непријатељска флота јурила.После неколико сата бегства угледао сам своје савезнике како пуцају на непријатеља.Спасили смо се и унистили непријатељску флоту без које непријатељ није могао да освоји рат.У последњој битци сам видео њиховог краља извадио сам сабљу и стит и сишао са коња.Моја војска се пробила по боковима и он је почео да бежи.Одмах сам иѕвадио лук и стрелу и из првог хитца погодио га у лећа.Пришао сам му,оборио га и као додатак победи узео његову главу.