Конкурс > Стихови 2014

2.круг 2014 године - стихови о Империји Онлајн!

(1/2) > >>

Normal:


Ово је тема за ваше стихове о Империји Онлајн ....

kida66:
Обилићи

Мали савез, а велики борци,
осећам биће наши дворци.
Велика армија сада се спрема,
да нападне Турке док им војска дрема.

Турци су спремни, ко запета пушка
чули од шпијуна, да се нешто шушка.
Неће им помоћи ни шпијуни, ни продане душе,
Српске Ће војске, све да им сруше.

Окупљалишта нам пуна, ката и стрела,
милони фаланга дочек им спрема.
Напад на њих,  свако од нас озбиљно схвата,
па креће на турке, ко Милош на Мурата.

Хајде момци, рефрешујте стране
Турска ће  војска сада да пане.
Падају  тврђаве, ризница им празна,
турску војску чека кобна казна.


Турска ће војска сада да пада,
ко на косово поље има да страда.
Сваког часа, утицај нам јача,
погибоше турци, од србскога мача.

Нису им помогли ни дијаманти, ни шпије,
српска се застава над дворцем вије.

Браво командири! Браво вођо!
Први министре, коловођо!

Кида66     

anjabanjanja:
 ;D ;D ;D

eliBatori:
Империја онлајн

Има једна игрица чудна
Тамо свако вече остајем будна.
Учим нападе, пратим одбарне
Цимам савезнике
Мучим противнике.
Тамо проводим дане и ноћи
И чекам када ће неки голдер доћи.
Сви се ућуте када рат крене
И чекају када ће неко да нападне мене
Пролазе дани пролазе ноћи,
  дије лете без њих нема снаге, елите и моћи.
Ту постоји  савез један мали и борбен
Све њих води којен.
Мали су они ал екипа луда
Кад крену у бој сви кажу види чуда
повратици се они зову и за игру не троше лову
снага им у заједништву лежи,
 ко год их упозна на други крај мапе бежи.
Пролазе дани, пролазе ноћи
Ми лагано постајемо владари моћи.
Дођи види ко зна можда се и теби свиди
Па постанеш  витез моћан
Пред ким сваки противник је немоћан

dobar dan:
Ко ме тукао по ушима да кренем да играм,
ко ме терао да се дан и ноћ цимам,
матор сам прилично , година имам,
шта ми је ово требало паметан нисам.

Уместо да уживам и са ортацима пецам,
ја седим за компом и само се штрецам,
сваки се минут на столици брецам.

Зову другари да идемо на пиће,
ја све говорим да прилика биће,
а све чешће ми јутро за компом свиће...

Колико већ дана гледам у ово,
као да је од јуће, као да је ново.
Колико ћу још ноћи овде да блејим,
у овој мојој фотељи да спавам и седим.

А све да као сачувам војску своју,
нахватам некога, опљачкам прову коју.
Да ли ко зна ову тугу моју.

Ко ме наговори да кренем да играм,
шта да радим паметан нисам,
како да се скинем када је ушло у вене,
уместо дневника пратим на пијаци цене.

Не бројим више ни паре већ елиту и кате,
заборавио сам на жене, алкохол и сате.
Имате ли неки савет да ми дате.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна