Stigavsi iz pohoda vojska silna dodje kuci da se odmori,
ali samo sto su stigli zvono hrama poce da zvoni.
Na molitvu podose stanovnici svi,
pa cak i oni najhrabriji.
Na sred molitve topot konja sve jace se cuje,
da li to samo pesma u hramu odjekuje?
Usred te tisine zacuce se opsadne masine,
krenuse ovnovi, poletese balisti
i za tren oka zidovi tvrdjave ne behu isti.
Za vojsku silnu vec je bilo kasno,
nemocni da se bore
u svojoj krvi padose casno,
ubrzo, i imperijske zgrade pocese da gore.
Sad porazeni kralj u krvi na kolenima stoji
i za zivote podanika svojih se boji.
Pobednik silni na civile se sazali
i polako s' mirom pohode nastavi.
Bitka je prosla, sve je opet mirno,
vreme da se gradi,
ocekuju se bitke sa jos vecom silom,
zato ne daj nikom da te iznenadi.
Evo jedne pesmice koju sam smislio u autobusu u povratku kuci. Znam da strofe nisu srazmerne ili sta vec nije po pravilima poetike ali nadam se da ce da vam se svidi. Pesma opisuje jedan moj napad na rivala imperijana u ratu
odatle mi i inspiracija.