Били су обични земљорадници,али племићке крви
десетог маја роди се син великан први.
Деда сенилни,дарова га и благослови
рече ово дете ће бити господар прави.
На извору поред кестена старог
роди мајка ратника малог,зивог и здравог.
Велика судбина га чека,то види орао из далека
то разгласи и свака риба што језером је текла.
Сада је порастао,изазовима дорастао
неда никоме свој престо,на њему му је место.
Велике битке ће водити,тврђаве камене пробити
њихово становнишво поробити,у страну се неће склонити.
Медаља на грудима сија,ратницима са својим ћудима
не пркоси им однеће ти злато са све ћуповима.
Стреле далеко досежу са својим луковима
ако си ратник бићеш поштован у тим круговима.
Узети медаљу није лако,али ратник није свако
ратника сан колеба,али је будан и он се неда.
Ратник спреми коња и мач чврст као стега
ратник је Номад ветром корача,прати га степа.
По киши,ветру и снегу противници су у бегу
ратник са својим мачем седи на брегу.
Гледа долину пуну војске,пије ракију из пљоске
само гутљај да му не буде хладно,кренуће и до Пољске.
Бугарском је већ прошао,оставио славан пут
стекао и пријатеље,сада га чува и по неки друг.
У његовом царству расте лук,вртови су пуни
сељаци раде вредно,у царству су срећом испуњени.
Срећан рођендан краљу,свећице дуни
замисли жељу,радостан буди.
Иди до старог кестена и попи изворске воде
рече му мајка нека те анђели воде.
Нека те песма бодри,сада попи вино и мезе набоди
а када легнеш да спаваш краљица ће доћи.
Ушуњаће се по ноћи,љубав има моћи
чаробне као Купидонове стреле у поноћи.
