Прикажи поруке
46
Приче 2015 / Одг: 3. круг Приче о ИО!
« послато: мај 20, 2015, 21:39:33 поподне »
Ово је кратка прича о точку среће,који постајаше сваким даном чудо веће.Још из давнина датира мистерија о точку среће,препричавале су се приче које путоваше светом.Кад год би јунаци око логорске ватре сели спремни за одмор од тешког пута,када су деца ишла у кревете златном сламом газише старије ноге,баке тамних очију као ноћ,али у тим очима се видела топлота изнад које беше обмотана свилена марама.Сваке ноћи започињала је причу о точку среће.Хиљаду и једна прича,деца су слушала речи те старице,препуштајући се машти која их је водила у царство снова.Дакле,точак среће беше мит,легенда која је некада давно постојала и чинила царства богатијим.По предању из старих записа,требао се родити царевић довољно племенитог срца који ће пробудити точак среће,који неће својом похлепом покопати будућност народа већ начинити империју од свог царства.
Беше прохладна ноћ.Месец је обасјавао село,кроз ноћ пролазише крици жене,те 550 године родио се син великог јунака.
Двадесет година касније,ушета се свеже вече у село,са дашком ветра као оне ноћи када се родио мали јунак,племенитог срца.Отац је остарио,није више тако јак,снага га напушта.Сина је научио добро да се бори,пренео му је сво своје искуство и знање и увек му је говорио да поседује искру која ће једном букнути у велики пламен али тај пламен мора контролисати зарад добра а не зла.Те вечери се младом јунаку приказа судбина,коју месец одрази на његов длан.Указа се пут,месец га одведе у оближњу шуму,младић храброг срца малим путићем правише велике кораке.
Одведе га месец до стене која беше обучена маховином,тик поред налазио се улаз који је водио у пећину.Месец није могао више да га прати.У мрачну пећину морао је сам.Испод маховине пронађе бакљу те направи пар варница каменом,пламен букну,младић закорачи.Лаганим корацима кретао се кроз пећину.Чуо је капљице,како је ишао све дубље звук воде је био све гласнији и гласнији.Наишао је на извор,беше жедан те се нагну да попије мало воде.Бљесак бакље даде му одраз точка среће.Млади јунак је опрезно пришао точку,скинуо са њега паучину,дивио му се.Али морао је поћи,одлучно је котрљао точак до села.Беше већ зора када се младић вратио у село,људи су са неверицом у очима посматрали точак,нико није могао да га окрене,покушавали су и стари мудри људи али не! Точак је могао окренути само он,племенито срце.Сваки дан точак је окретао а село је постајало све веће и веће.Прича о легенди која је оживела беше бржа од самог ветра.Насељавали су се,радили у рудама гвожћа,у каменолозима,пиланама,узгајали стоку,фарме су биле на сваком кораку.Точак среће је био све дарежљивији као и сами цар.Након неколико година створио је империју.
Кришом је излазио сваке ноћи цар и посматрао точак,само је седео и гледао га,кроз своје мисли успевао је да допре до њега.Они су имали свој језик који нико није могао схватити и сваке ноћи цар је одавао поштовање и захвалност точку среће.
Беше прохладна ноћ.Месец је обасјавао село,кроз ноћ пролазише крици жене,те 550 године родио се син великог јунака.
Двадесет година касније,ушета се свеже вече у село,са дашком ветра као оне ноћи када се родио мали јунак,племенитог срца.Отац је остарио,није више тако јак,снага га напушта.Сина је научио добро да се бори,пренео му је сво своје искуство и знање и увек му је говорио да поседује искру која ће једном букнути у велики пламен али тај пламен мора контролисати зарад добра а не зла.Те вечери се младом јунаку приказа судбина,коју месец одрази на његов длан.Указа се пут,месец га одведе у оближњу шуму,младић храброг срца малим путићем правише велике кораке.
Одведе га месец до стене која беше обучена маховином,тик поред налазио се улаз који је водио у пећину.Месец није могао више да га прати.У мрачну пећину морао је сам.Испод маховине пронађе бакљу те направи пар варница каменом,пламен букну,младић закорачи.Лаганим корацима кретао се кроз пећину.Чуо је капљице,како је ишао све дубље звук воде је био све гласнији и гласнији.Наишао је на извор,беше жедан те се нагну да попије мало воде.Бљесак бакље даде му одраз точка среће.Млади јунак је опрезно пришао точку,скинуо са њега паучину,дивио му се.Али морао је поћи,одлучно је котрљао точак до села.Беше већ зора када се младић вратио у село,људи су са неверицом у очима посматрали точак,нико није могао да га окрене,покушавали су и стари мудри људи али не! Точак је могао окренути само он,племенито срце.Сваки дан точак је окретао а село је постајало све веће и веће.Прича о легенди која је оживела беше бржа од самог ветра.Насељавали су се,радили у рудама гвожћа,у каменолозима,пиланама,узгајали стоку,фарме су биле на сваком кораку.Точак среће је био све дарежљивији као и сами цар.Након неколико година створио је империју.
Кришом је излазио сваке ноћи цар и посматрао точак,само је седео и гледао га,кроз своје мисли успевао је да допре до њега.Они су имали свој језик који нико није могао схватити и сваке ноћи цар је одавао поштовање и захвалност точку среће.
