ЈУНАК
Неће више...Чврсто сам одлучио. Не купујем дијаманте, немам премијум, све сам постигао захваљујући времену које проводим овде, труду и залагању. Ако ништа друго унапредићу контрашпијунажу да ти шпијуне хватам. Немам ни милион бодова. Ти их имаш скоро четири пута више, а већ пету ноћ за редом ми рушиш све провинције и пљачкаш ме. Велики ратниче...колико си велики показује твоја част. Моја је макар у плусу, великом плусу у односу на моје бодове, а и немам више изгубљених својих, него убијених непријатељских војника. Ратниче....
Империја је игра, али је играју људи, различитих карактера, различите нације, различити полови... Империју сви они играју, већина из задовољства. На велику жалост нас који свакога дана бежимо од сурове реалности све лошијег живота, сивила које се увукло у нашу свакодневницу и многобројних проблема и недоумица, све то гурамо у други план и на тренутке живимо растерећени и опуштени уз неко друго сивило, сивило тврђава наших провинција, уз сивило које више прија нашим очима за разлику од оног које је обојило нашу свакодневницу, ипак постојиш ти и многи други попут тебе. Ти и такви као ти сте ту да мене и сличне мени подсетите на све оно ружно и покварено у људима које срећемо сваки дан на послу, у продавници, у јавном превозу, парку, да нас подсетиш да је новац до крајње мере упропастио ситнице које живот значе.
Купуј дијаманте, не браним ти, не замерам ти ништа. Чак ти и не узимам за зло чињеницу да би твојих две хиљаде евра које си уложио у једну еру, твојих неколико ковчега из храма које тако олако отвараш, нахранило неколико гладних уста малишана који су новац видели само у рукама других људи. Не замерам ти иако знам да би и трећина твог уложеног новца значила доста оној усамљеној старици из краја која је већ месецима без струје по овом хладном, зимском времену . Не кривим те јер се ти вероватно за тај новац ниси сагињао нити си ломио своја леђа чим га тако олако трошиш.
Не замерам ти ни то што си тако надмен и супериоран у односу на нас „ обичне смртнике „ Империје, који по цео дан нападамо, јуримо ратне бодове и ресурсе, док ти чекаш време отварања храма и бираш шта желиш од војске или ресурса. Зашто бих ти замерао, то је само сурова реалност, болна истина да све у животу зависи од новца, иста она истина од које сам пре три године побегао у виртуелни свет Империје. Побегао и задржао се овде јер ми је лепо са људима које сам овде срео, са људима који на трибуну збијају шале, заобилазе тешке теме, проблеме и ружне речи, које све више замењују у нашим животима тренутке среће и радости, тренутке које тренутно доживљавам само овде, на Империји. Овде, на месту на које када устанем прво помислим, пре умивања, пре кафе и цигарете палим свој рачунар да видим шта је са мојим паладинима, не са милион паладина из храма који су купљени са оним твојим еврима већ са стотинак хиљада које сам тако дуго и вредно правио захваљујући овој мојој екипи са којом играм. Захваљујући људима за које могу да кажем да су ми пријатељи. Да ли ти то можеш да кажеш за људе који играју са тобом јер им поклањаш своје дијаманте? Да ли за људе који те тапшу по рамену само док имају користи од тебе можеш рећи да ти је сваки минут проведен са њима у овом виртуелном друштву драгоцен, свака реч куцаним словима као уживо изговорена?
Али хоћу да знаш да ја волим Империју, волим ову стратегију, волим овај ритам. Хоћу да знаш да је за мене успех то што ти нисам дозволио да ми убијеш ни једног паладина, ни једну фалангу, па чак ни једна товарна кола. Без обзира на толико срушених, празних тврђава које сам затицао оволико дуго, на те пљачке иако нисмо у рату. Не можемо ни да будемо јер ми као савез нисмо теби и твојима у домету за рат, ми смо , понављам, само “ обични смрници” Империје. Али са друге стране ми смо екипа, ми смо друштво, навикли смо једни на друге, навикли смо да прво добро јутро не изговарамо комшији или познанику на путу ка послу, већ добро јутро на трибуну. На нашем трибуну, на нашој Империји. А ти настави и даље, ја знам да је разлог тај што не можеш да ми ухватиш војску.Трудићу се и даље да тако остане и надам се да ћеш се и ти даље трудити да губиш што више части нападајући ме и на тај начин покажеш какав си ратник Империје. Ипак је ово ратна стратегија….
Буди сигуран да ја нећу одустати, нећу узимати одмор модул, нећу бежати у други свет нити мењати име под којим играм. Напротив бићу још упорнији, још бољи, још јачи, можда те и стигнем….никада се не зна, можда ја тебе будем јурио као ти мене сада.
