Поруке

1

Препоруке / Одг: Resurs za bolju spijunazu

« послато: јануар 19, 2014, 20:25:35 поподне »

Ili neka izadje iz saveza za vreme napada ali gubi 100 casti ili vec tako nesto. Da ne bude bas nista. Jednom smo tako ratovali sa jednim savezom, njih bilo 4. Napadosmo dvojcu oba izasla iz saveza i kraj rata. Rezultat 0:0. Dva puta nista je nista znaci crva nije ni bilo. 

2

Препоруке / Одг: Resurs za bolju spijunazu

« послато: јануар 19, 2014, 15:41:05 поподне »

Neozbiljni ste. Evo sad mi palo na pamet. Ono kad posaljes napad ili kontru i siguran si da odvaljujes protivnika sa kojim si u ratu. A onda on junacki izadje i saveza i ti vojni bodovi se ne racunaju u rezultatu. Sta mene briga dal je on izasao iz saveza, napad je poslat dok je bio u savezu. Molim lepo. Ako se ovo ne ispravi posaljite jahace zmajeva na njih   

3

Препоруке / Одг: Resurs za bolju spijunazu

« послато: јануар 18, 2014, 11:20:07 пре подне »

Ne skrecite sa teme, kakvi bre topovi. Ako ima artiljerija minimum Kacusa :D:D

4

Препоруке / Одг: Resurs za bolju spijunazu

« послато: јануар 17, 2014, 20:31:31 поподне »

cuj uranijum  prvi put cujem, ne igram V6

5

Препоруке / Resurs za bolju spijunazu

« послато: јануар 17, 2014, 19:06:00 поподне »

Kad vec postoje resursi kao sto su: ugalj, tisovina, potkovica, zasto ne bi bio neki resurs koji povecava nivo spijunaze. I resurs za opsadne spave. Ovo za opsadne sprave mi sad palo na pamet, ali ovo za spijune mi se odavno vrti po glavi. Recimo taj resurs bi mogao da poveca nivo spijunaze za 1 (ili 2). Manji i veci resurs. Sibol bi bio Orao (Balkanski spijun - orao pao, orao pao).

6

Приче 2013 / Одг: 20. круг конкурса - Приче о ИО!

« послато: децембар 06, 2013, 21:08:45 поподне »

Летимичан поглед на сат у доњем десном углу екрана. !!!!? Зар је могуће да је већ пола 2. А сутра морам на посао(школу) или сам завршио школу па сам незапослен. Небитно за даљи ток приче. Брзо сакупљам војску у једну прову, шаљем их у дууугу шетњу (Румуни су опет срушили место окупљања на које шетамо, мора да нас неко друка из савеза. Нема везе имамо резервно), погледам колико војска троши !!!!! ау, као руска возила. Ресе које нисам потрошио ставим на пијацу, цене оп****  тако да се у Дубаију продаје тешко да ће да се утопи, али шта да радим када мени треба баш толико злата. Проверим још једном да ли ми је сва војска у шетњи и да ли сам повукао све шпијуне са задатака и искључујем се.

И у тренутку када сам се ја искључио дешава се нешто неочекивано. Војска која је послата у шетњу уопште није отишла тамо где сам је ја послао. А не. На координатама 0/501 налази се крчма. Ако мало боље погледате у мапу види се. Врло мало, али ту је. Добро је сакривена. Е војска је тамо отишла. И не само моја, све номадске војске тамо иду. Империани су папуче и они не воле таква места. Да на мапи негде постоји опера или позориште или не дај Боже библиотека они би тамо ишли. Али таквих места нема. Елем, моји су отишли тамо, паркирали опсадне справе и коње испред и као индијанци упали унутра. Пило се и јело целу ноћ. Бахато. Потукли су се са неким Бугарима, зато што су ови рекли да крчмарица има мале с***, а ови моји да би сачували углед и достојанство младе даме пошибају се са горе поменутим и изпресавијају их најстрашније. Доказали су своје витештво, а и што је мени најважније нису ме обрукали. Крчмарица им се касније захваљивала турама ладног пива (оног са црвеном етикетом што се прави у граду који почиње са За и завршава на јечар), чак им је прихватила захтев за пријатељство на фејсу. Ма лудило. Када су попили толико да им је пиво излазиуло на уши избауљали су напоље, некако, на једвите јаде попели се на коње и пошли назад у царство.

На хоризонту сунце се полако промаља кроз гране бреза, ја лагано устајем из кревета и крећем ка купатилу, а моја армада методом ногу пред ногу клати се у повратку. Пре него што кренем да завршавам данашње обавезе, бацим поглед да видим кад се враћа војска и да ли сам у минусу. Још су далеко, а злато у благом негативно. Мораћу ово дрво да продам.

Ето ако нисте знали, где одлази сво оно силно злато док су нам војске у шетњама, сад вам је јасно.
Ожедне од оволиког писања, могао бих и ја једно оно што почиње на За, а завршава на...

7

Приче 2013 / Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн

« послато: новембар 11, 2013, 21:56:01 поподне »

Успео сам да побегнем!!! После толико времена проведеног у заробљеништву, побегао сам!!! Одакле сам побегао? Па из заробљеништва, лепо ти пише!! Из бугарског заробљеништва, зар овде постоји неко друго заробљеништво. Превише речи "заробљеништво" за почетак. Коначно сам био слободан и могао сам да радим шта хоћу. Иако ме је сунчева светлост заслепела када сам изашао из мрака, наставио сам да корачам ка слободи. Ходао сам, а имао сам осећај да летим. Нисам више морао да водим рачуна о доласку војске, о одбрани колоније, о нападу на дворац. Као да сам се ослободио огромног терета. "Зар је могуће да је овако леп дан" мислио сам док ми се мачка уплитала у ноге. Док сам падао нисам мрзео ту мачку. Напротив. Иако сам одрао лакат, та мачка ми је била дража него слободна колонија драгуља на крају мапе. Потпуно растерећен и помало угруван сео сам испод свог омиљеног дрвета и мирисао цвеће. Као Фердинад. Ааааа то је добар цртани, а не као ови данас. И тако су пролазили дани. Полако сам заборављао и савез и контра-шпијунажу и товарна кола. Све то је полако настајало, као хладно пиво у кригли. Живео сам свој живот, а понекад бих свратио испод свог омиљеног дрвета и мирисао цвеће. Не знам шта ми је са овим цвећем, изгледа да ипак имам неке последице. И тако, све је текло својим током. Док једног дана, сасвим случајно, демон није промолио своје ружно лице из монитора. Фиксирао ме погледом и ја сам као хипнотисан сео и улоговао се на налог. Ни сам не знам како, али опет сам заробљен. Нисам ово желео, али не буним се. Изгледа да имам неке несвршене рачуне и док то не рашчистим, демон ме неће оставити на миру. Као што би рекао Иво Андрић "Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник"

8

Приче 2013 / Одг: Дванаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн

« послато: август 13, 2013, 16:45:02 поподне »

У прошлом животу сам био сељак и живео у Чешкој. Био сам велика пијаница и чувао сам своја стада коза. Лепо сам живео тада, болело ме д*пе за све. Тај живот се окончао тако што ме је убила жена, зато што сам продао све козе и пропио све паре. Питате се одакле ово знам. Па лако, данас када се напијем проговорим чешки, а пиво Козел http://prntscr.com/1l050f изазива у мојој глави флешбекове и дежаву ефекте. Може и Јелен и Златорог, сва та козја пива исто делују. Није баш да бирам, али ето те врсте делују другачије. А ово за жену претпостављам, мада сам сигуран да је тачно.
 Али претпрошли живот сам живео у средњем веку. Био сам властелин и имао своју тврђаву и своју земљу. И кметове по провинцијама који су обрађивали земљу и плаћали ми порез. Нисам сигуран где сам тачно живео, али била је то нека данас непостојећа краљевина. Економија ми је била на првом месту, увек је морало да се пожње и спреме сировине за зиму, па тек онда све друго. Мада када је требало да се ратује никад нисам бежао, ма каква да је војска са друге стране бојног поља. Али увек сам волео да добро изшпијунирам сваког противника пре него што предузмем било какав корак против њега. Сигурно сам био у неком од средњевековних витешких редова. Зато се никада нисам борио сам. Нисам био неки верник, мада сам се сваки дан молио у храму. Не бих знао како сам умро али није природном смрћу сигурно. Како све ово знам? Па данас играм Империу Онлајн.

9

Приче 2013 / Одг: Девети круг - Приче о ИО

« послато: јул 04, 2013, 22:59:55 поподне »

Нећу писати о нашим представницима на Светском Првенству. Желим им свако добро и сви ми навијамо за њих, али ја ћу на свој слободни начин представити такмичаре из других земаља.
Све што будем написао неће имати за намеру да увреди или омаловажава било кога. Све је ово шала.
Прегледом земаља које учествују на СП 2013. приметих да имамо такмичаре и из Либерије. Meskalito је из племена Мбуту мбуту мтебе, син поглавице и пешачи три сата да би ухватио сигнал за свој нови ајфон. The-Night је црн као ноћ. Trepetlika је неки наш из Врање који живи у Либерију, бате.
Ту је и Мексико. MoleNegro овај је пореклом са Цетиња, чоче. Ј.А.-А.Ј. ај ај ај ај маријачииии!!! Lord_sn0w представник нарко картела Синалоа и уместо мача носи узи. tonaAKD из супарничког картела Ла Фамилија. Иначе у мексичкој верзији Империе Онлине, уместо дијаманата купује се кокаин. Тона, две, товар, два и тако даље. Ту је и Авганистан. Одакле њима интернет уопште? Донели им Амери 100%. Solakobo муџахедин са севера, на кварно игра, ако га провале ови његови има да буде добровољни бомбаш самоубица. igor-rafael, нато војник на положају у Кандахару. Навија да не провале Solakobo-а, иначе оде положај у ваздух. ИО се игра и у Заливским земљама. xxxx77xxxx из УАЕ је у ствари шеик и ако УАЕ ове године не освоји Светско Првенство, купиће ову фирму са све Бугарском приде и има само он да игра. Има и екипа из Гватемале. Не верујем!  И ту су играчи из Норвешке. Боли их уво, `ладно ал` стандард.

10

Приче 2013 / Одг: Осми круг конкурса!

« послато: јун 12, 2013, 22:07:14 поподне »

Пријавио сам се на квалификације. И углавном нисам активан. Немам времена, волео бих да имам, али немам. И на прошле квалификације сам се пријавио са пуно ентузијазма, па нисам одмакао даље од почетка. Тако би било и сада, али се нешто чудно дешава. Пролазе напади и требало би да сам потпуно уништен, али нисам. Сигурно је неки баг. Добар неки баг, не радим ништа, а напредујем. Размишљао сам да се јавим админу али нисам. Шта ме брига мени не шкоди. Као што каже она реклама "изгледа шашаво, али мене леђа више не боле". Добро нема везе са леђима, али разумете. Пролазили су тако напади у таласима и приматим ја једно вече длаке по мојој тастатури. Свима се деси да имамо прашину или мрвице по тастатури, али какве су бре ово длаке овде код мене? Да се није ово моје куче пело на сто и роварило по папирима? Никада то није радио, мали је да би се попео тако високо. Беле длаке, бео и он. Нема везе. Седнем ја тако за комп, укљушим Империу и онако необавезно обилазим све моје налоге. Куче седи иза мене, као и увек. Чујем ја, узвртео се он нешто, никако да се смири. Није гладан, није жедан, цео дан је био напољу, шта му је сад? Да га није ухватио врбопуц? Већ почиње да ме нервира. Скокнем ја до продавнице часком и кад се вратим имам шта да видим.
Ово моје куче седи у столици и игра Империу. Мајку ли му преварантску, па он игра квалификације, зато се узвртео стиже му напад. Па ово нема нигде. Ево доказ http://prntscr.com/19lwl6   
Нећу да му сметам идем да нахраним рибице, ваљда су завршиле партију "рибице не љути се".
П.С. Слика је скинута са нета и свака сличност са стварним кучићима је намерна.

11

Приче 2013 / Одг: Седми круг конкурса!

« послато: јун 08, 2013, 00:06:36 пре подне »

Велике битке и ратови су иза мене. Освајао сам медаље и ордење. Нападао сам и јаче и слабије. Ја сам један од оних који воле да сакупљају војне поене. Али због посла морао сам да се "повучем из активне службе". Али како то бива, кад је Империа у питању, нисам потпуно напустио игру. Оставио сам један налог на ком сам играо кад год ми слободно време дозволи. Није било пуно слободног времена, па нисам ,огао да играм тактику ратника као до сад. Постао сам фармер.
И није то тако лоше. Нема цимања око напада, нема бесомучног шпијунирања, нема константног шетања војске. Само мотику на раме и лагано. И копао сам ја тако неко време док ме не нападе један комшија. Није баш први комшија. Рецимо да живимо у истом крају. Нема везе, није први пут да ми узимају ресе. Срећа па сам видео напад па могу да спасим што се спасти може. Напад прошао, ја полупан, али идемо даље. Није прошло много времена ево њега опет. Пошаљем му ја смајли, да види да сам ту, можда врати напад. Ништа. А само што сам поправио тврђаву. Овај пут ми није свеједно. Прође и други напад. Излогујем се ја. Прошло је неколико дана и ја се поново логујем и имам шта да видим. Комша ме срушио начисто. И то врло редовно. Да није неко кога сам ја тако пре нападао па ми сада враћа. Слабо памтим имена играча, углавном запамтим аватар. Овај ми није познат. Ма није ни битно, не може то тако има да му вратим за све и то са каматом.
Кренем да правим прво шпијуне, па војску. Па кренем да га шпијунирам стално. Био је јачи од мене по бодовима, али изгледа да ме је баш подценио. Правио ја војску и шетао је да је случајно не ухвати на "леглу". И тако мало по мало спремам ја њему изненађење. Знам да у нападу нема шансе, па нагомилам ресе да видим да ли ће да се упеца. Срећа ми се осмехнула. Није прошло пуно времена ето ти њега иде на опсаду. Сачекам последњих пет секунди и поставим војску. Победим у одбрани. И одмах шаљем напад на њега. Хватам га сигурно, осим ако није брз као муња. Победа у нападу. У поређењу са неким прошлим биткама ове две победе су занемарљиве, али мени су биле и те како драге. После када сам мало размислио драго ми је да ме је неко тако нападао и уништавао. Знам како то изгледа и није пријатно када си нечија редовна "муштерија". Зато само витешки и не будите грамзиви, јер точак среће се окреће.