13
« послато: април 29, 2016, 15:15:54 поподне »
Беше то у далекој земљи Нормандији.Сасвим обичан дан за свакога сељака,обрађивали су фарме,сејали су семе које је долазило из разних западних земаља,ипак на северу земљиште није било толико плодно.
Па је цар имао визију да освоји неке колоније богате хумусом где све расте и цвета,послао би тамо фармере и породице наравно у пратњи војске,цар је имао велику војску али и та војска је морала да се храни,да се плаћа.
Зато је његова визија морала постати стварност и то врло брзо.И тада је кренула Инвазија Номада.Слао је нападе на провинције широм света,морао је покорити многе народе,како би обезбедио плодно земљише.
Стигао је до земље Србије,покушавао је месецима да је освоји али није успео,отишао је поразговарати са дедом,старим мудрацем.
Цар: Стари мој,наишао сам на ту прелепу земљу,све је богато трешњама,кајсијама,јабукама,крушкама..небо као да додирује крошње тог дивног воћа..сунце је златно..
Мудрац се само насмешио у свој бели брк,запалио лулу и ставио своју изборану руку на колено цара.
Деда: Ти си мој унук,велики си освајач каквог ова земља никада није имала,али чуо сам за те Србе,називају их небеским народом,непокоривим,нећеш од њих узети ни комад земље силом...
Цар: Али стари мој не знам шта да радим,чуо сам да имају и неко воће од којег праве ракију и онда то пију и морал им невероватно расте...
Мудрац се гласно нaсмеја.
Деда: То је сине мој шљива,од ње праве ракију која се код њиховог народа користи као лек за многе болести али и као лек за душу.
Цар: Шта је то душа?
Деда: То је сине мој оно што нашем народу фали ако мисле да освоје бар мали делић те прелепе земље,послушај овог седог старца и понуди њиховом цару руку своје кћери,и у миру ћеш брати плодове свог воћа и поврћа те земље.
Цар: У реду старче,твоја мудрост ово царство до сада никада није изневерила,послушаћу твој савет.
Стари је само наставио смешући пуфкати његову лулу.
Прошло је пар дана када је цар одлучио да пошаље свог најбољег војсковођу да пренесе поруку Српском цару.
Улази војсковођа у двор.
Војсковођа: Добри царе шаље ме цар свих царева да вам пренесем његову понуду.
Српски цар: Хајде говори какву то понуду има твој цар над царевима који губи од овог обичног цара.
Народ у двору се поче смејати.
Војсковођа: Он би хтео да га примите и поразговарате,хтео би да вам да руку своје кћери ваше височанство.
Српски цар скочи са престола видно узбуђен али је морао остати смирен и прибран,морао је размислити.
Српски цар: Види бога ти,даје моме сину своју ћерку,хоће да се ородимо,а шта је са мојом војском која је преполовљена,шта је са мојом ракијом чије су залихе при крају.
Војсковођа: Не знам племенити царе ја вам само преносим поруку...
Српски цар: У реду момче иди у миру и реци твоме цару над царевима (грохот) да ће га овај "мали","обични" цар примити.
Восјковођа напусти двор у пратњи чувара.
Дошао је дан када је цар над царевима посетио Српског цара у пратњи десетак војника а он и његова кћи су сигурним корацима корачали напред,знајући да част Српском цару неће дозволити да им науди у његовом двору.
Цар над царевима: Поздрављам те Српски царе и престављам ти своју кћи.
Српски цар: Поздрав и теби царе над царевима лепа ти је кћи ово је мој син јединац,јунак овога краљевства.
Син Срспског цара: Заиста је лепа,љубим руку госпођице.
Кћи се стидљиво и тајанствено насмеши.
Цар над царевима: Нудим руку своје кћери за мир и нешто земље коју би моји фармери заједно са твојим обрађивали и слали намирнице преко планина у моје царство.
Српски цар:Изгледа да се свиђају једно другом,и моме народу би одговарао мир и стабилност и подршка тебе и твоје војске ако буде долазило до неких сукоба.
Цар над царевима: У реду рачунај на моју пуну подршку!
Српски цар: Ха ха,хајде музика,донесите ракије да залијемо са новим пријатељима.
Пило се и играло до касно у ноћ,цар над царевима је био одушевљен чарима те легендарне ракије,изашао је испред двора и прошетао мало по имању,изнад њега је небо било предивно...
месец га отпрати до коњске штале која се налазила у близини те цар над царевима заспа са коњима у мекој слами.
Син Српског цара и кћи цара над царевима су били срећни много година и имали су доста синова и ћерки,а цар над царевима је често долазио код Српског цара под разним изговорима
али само је хтео да поново проба ту магичну ракију.
Прикажи поруке
