214
« послато: мај 20, 2015, 09:25:22 пре подне »
Душан је седео у полумраку своје собе и упорно гледао у сат који је показивао да ће убзо почети нови дан. Очи су га пекле, што због светлости монитора, што због дима цигарете која је горела у његовим рукама али се он није обазирао на то. Чекао је да истекне овај дан и да се појави опцијана на десној страни монитора. Од када је на империји уведена опција „Точак среће“, често се сети свог разговора са Миланом.
Милан је био класични коцкар који је губио и добијао велики новац на рулету. Као и сваки коцкар више је губио него што је добијао. Једном приликом Душан га је упитао зашто игра рулет кад је ту тешко добити, при томе му објашњавајући цео историјат рулета, да збир бројева износи 666, да га је измислио монах итд. Милан га је стрпљиво саслушао и кратко му одговорио „Не разумеш ти то и џабе је да ти објашњавам“.
Сада га је Душан разумео, тада га не би разумео сигурно али сада да. У горњем десном углу монитора су стајале бројке у милионима поред ресурса и злата, мало испод је стајала бројка у стотинама и поред један мали плави каменчић (дијамант). Реално ништа му није потребно да би толико жељно чекао да заврти точак али га је некаква сила терала да сачека и да испроба срећу. Од када је уведена новина није пропустио ни једно окретање али се увек точак заустављао на неком пољу који показује војску или ресурс а неколико пута је стао на пољу испред или иза дијаманта. Душану је био циљ да стане на тај плави каменчић, небитно који је број испред, само да освоји то.
На сату су се коначно појавиле шест нула и сервер је означио да је почео нови дан. На центру се појавио „Точак среће“ са опцијом да се окрене. Душан је лагано угасио цигарету која је изгорела и почела је да му пече прсте. Отворио је точак среће на којем су била три поља са плавим каменчићима. Стрелица миша је стајала на жутом квадратићу где је писало „ окрени“. Душан је зажмурио и притиснуо леви клик миша.После неког времена је отворио очи и погледао у монитор. Точак се зауставио испред поља где је стајао плави каменчић са бројем 256, поглед му је остао прикован за монитар док је бес испуњавао његово тело. Гледао је опцију да окрене поново точак за 10 дија, имао је шансе 13:3 да добије те дије. Полако је прешао стрелицом преко поља да окрене поново , али се сетио старе пословице „Није мајка клела сина што се коцка, већ зато што се вади“, искључио је „Точак среће“ и рекао себи да је сутра нови дан и нови покушај, упорност ће се некада исплатити.