19. круг конкурса: Приче о Империји Онлајн!

[Martina]

Кутак за све наше писце! 

[SrpskiVitez007]

Imperia est magistra vitae-Империја је учитељица живота!

Мирно је све,анониман играч скупља ресурсе да направи још једну колонију.Изненада негде око 19 часова његовом савезу је објављен рат.У противничком савезу 4 играча,један од 1М и 200к бодова,други од 1М и 700к бодова и двојица од по 300к-Наш јунак има око 650к.Знао је да има јаку војску за своје бодове и да може лоше да прође у рату.Није могао много да бежи јер му је одржавање било -1400000 па је на сат ишао у минус од 800к злата ако му је сва војска на пољу,а у плус од 200к кад му је гарнизон попуњен.Преко чуваног налога шпијунира противнике и види да има сличан број војника као његов непријатељ од 1,2М еко бодова,али ипак је био слабији.Рат није ни почео,а већ су 2 његова савезника напустила савез и побегла.Наш јунак је разочаран у то што види.Почиње рат,свуда су сиве лампице осим на 3 налога.На његовом налогу и на 2 налога које чува.Након неког времена противник силно напада.Већ после 20 минута има предност од 5к војних.Полако долазе и његови савезнци у игру.Он користи стару тактику и ставља пола својих катафракти у колонију и чека напад противника.Након пар минута и крећу први напади на њега.Нападнут је са 3 војске.Покушава да се постави али је прочитан и што је још горе сазнали су за његове катафракте из колоније па су постали опрезнији.Потом наш јунак шаље први напад и осваја 3000 војних бодова,сада је предност смањена на 4к:10К.Његови саиграчи склањају војску и одлазе,а он остаје сам да бије крвави бој са непријатељима.Полако губи интернет конекцију.Стаје поред прозора,ослањајући се једном ногом на столицу,у левој руци је држао лап топ,а у десној миш.Иде још један напад на њега,опсада тврђаве.Склања војску,али губи сво злато,истог момента упада у минус.Војска остаје на изволте у провинцији бр. 2.Брзо ставља ресурсе на продају,али нико не купује,следи још један напад на њега,са 700 000 војске.Ресурси се не продаје,нема од кога да тражи помоћ јер нико није онлајн,пада у очај.Ипак сетио се да има у колонији 150к злата и 800 товарних кола,брзо шаље злато у царство.Интернет му пуца.Чупа се за косу и нервира.Али не одустаје.Пење се на сто и успева некако да се конектује,8 секунди пред напад склања војску и спашава се.Након тога он креће у контранапад и у неколико покушаја не успева да нахвата противничку војску.Већ је прошло 2 ипо сата откако је почео рат.Наш јунак стоји на столу,мишић у левој руци почиње да му дрхти због држања лап топа покушавајући да ухвати проклети интернет.Шаље још пар напада,противник покушава да пошаље контру и да га нахвата,након 5,6 неуспелих напада на кратко одустају.Један је имао 700к војске,други 320к,а наш јунак 300к.Полако истиче време,он више нема снаге да стоји,боли га глава,осећа јак бол у левој руци.И психички и физички је исцрпљен након готово 3 ипо сата ратовања без успеха.Размишља да ли да нападне свог противника који има 20к војске више или не.Симулира,симулира,симулира и на крају шаље напад.Зна да би могао да преокрене рат.Марљиво прати напад и на крају повлачи војску.Полако упада у минус са златом.Након пола сата било је упућено још 10-ак напада на њега.Коначно и он налази војску на пољу.Напада и иде ка сигурној победи,очекује минимум 4,5к војних бодова.Током напада извлачи у ковчегу од 4 дијаманта 36к тешких стрелаца.Прати напад до краја али му противник измаче војску 10 секунди пред удар,али то није све,упућена му је контра која је овог пута била успешна.320к војника га напада само 2,3 секунде након што му војска стиже у царство.Изнервиран што је насео на ту фору,наш јунак размишља да напусти савез да његов противник неби узео приход,ионако рат губе свакако.Или да ипак покуша да помери војску,али са таквим интернетом какав он има требало би му 30 а не 3 секунде да се склони.Одлучује да се постави са целом војском(није слао опсаду у напад због одржавања).Поставља опсаду и стрелце.15 секунди до удара је.Не испуштајући лап топ из руку очита молитву,отвара очи и види црвену порукицу.Отвара је и гледа и не верује,победио је!!!Осваја 15к војних наспрам противникових 5к и преокреће рат.Иако је био дупло слабији по бодовима и ако су њега јурили,није одустајао,није губио наду,трудио се.Велика битка! http://prntscr.com/246hhx .Сретан и задовољан шаље битку најближим пријатељима,па и мени.Једва је чекао крај рата,да подигне приход за који је мислио да ће бити велики.10м злата и 230к војске шаље у колонију.каже својим чуварима да га проверавају и мртав уморан,након готово 5 сати стајања на столу и држања лап топа иде у кревет и истог момента заспи. Порука овог дела приче је да ако се трудите резултати ће се видети,кад-тад.Исто важи и за стварни животУјутру се буди и види да има 300к бодова мање.Током ноћи нико од савезника није улазио код њега и турчин од 6м бодова му срушио колонију,војска се вратила у царство.Исту су потом нахватали ови из противничког савеза,рат је изгуљен.Поента је да сами не можете ништа учинити,како у стварном животу,тако и у виртуелном.Зато стварајте пријатељства и уживајте у ономе што радите. 

[GRIFIN1]

колега на ИО

  Е ово вам је посебна врста :)Ово је неко ко вам је драг-онако као комшиско куче. Знате и сами..плете се под ноге кевће режи ал вам опет мило.
  Ајд сад без шале. То је неко ским можеш опуштено да се зезаш. Кажеш неку глупост а он се не увреди већ окрене на шалу. Колега је неко и ко уме да направи баш велику глупост а ви место да се наљутите на њега вама је смешно..ма цркавате од смеха Зезате га данима и смејете се заједно.
  Наравно имам и пример и то из ЛИЧНОГ искуства...
Рат..битке на све стране ..да вам не причам знате и сами, сав дан се бије, јури, скрива. У зору улазим вам ја на налог-видим напада ме неко. Опа! Па то противник из рата. Гледам 13 минута до удара. Шетам војску да не види несрећник да сам стигла. Намештам се 1.15 ми шетња..БУМ..дочекам га, разбијем као канту. Лепи бодови-лепа и част..ма реко ово је за медаљу. Гледам битке дана-јача сам од предходна 3 дана!!!Ма ово је гарантовано моја медаља:)
 У 22 часа мој колега(онај са почетка приче)закуца војску о зидине једног јунака. Ооодлете моје медаља-што је најгоре то је била најјача одбрана од почетка реалма .Место да бесним на блесавог гада-ја се смејем. Ма знам тешко је њему сада. Мучи га што изгуби војску, кола а најгоре му што ће изаћи у биткама дана. Зезамо се, шале и вицеви се лепо на трибуну, бар мало да му олакшамо сада.А у пп му пишем: ма не нервирај се колега знаш да те сви волимо ко брата

[gagovic]

      Други дан како нам је војска потпуно разбијена на источним границама царства. У потпуном расулу и општем метежу остаци некад силне војске, тражили су спас, по врлетима и гудурама, остављајући градове на милост и немилост освајачу. Ово 1347. лето господње, остаће запамћено као страдање епских размера, ако уопште буде имао ко да га запамти.
      Градови падају један за другим, лоше вести се шире као куга која коси и оно мало поноса и жеље за отпором. Сиротиња бежи а властела се погађа. Нуде већ изгубљене области у замену за живот у ропству и понижењу. На срећу, ми обични војници, немамо шта да понудимо у замену за дуго умирање недостојно човека.
      Остало нас је дванаест. А изгледамо страшно. Израњављени, поцепани, прљави.... Већи утисак на непријатеља ће оставити наш изглед, него умеће ратовања. И не можемо даље. Нема се снаге а нема се ни воље. Дошло је време да се и ми за нешто питамо. Ако не како ћемо живети, онда како ћемо нестати. Спуштамо се кроз шуму на пут. Звецкање оклопа све се јасније чује. Сваког тренутка ће се појавити у свој својој силини и моћи победника.
       МИ СМО ОДЛУЧИЛИ, ОНИ СЕ НИШТА НИСУ ПИТАЛИ.

[SerbiaMaster]

                             Од империје побећи не можеш

Био је то један сасвим обичан дан за Марка. Барем је тако почео...
(Разговор се одвија преко фејсбука)

-Ееееееј па де си ми ти??
-Уф... ко си сад па ти?
-Па како ко сам ја?? Никола... зар се не сећаш??
-Не...
-Можда ти надимат освежи памћење... Niki32
-ААААААА сад се сећам. Како си бре?? Скоро сам потпуно заборавио
-Ма ево и даље играм. Живот и даље иде добро...Чак сам и жену нашао преко ње.
-Лепо, лепо. Деца?
-Још ни једно, ал има времена, биће. Ти како си ми??
-Ма ево изгубио посао пре 3 дана... још под утиском.
-Скењ. Овако ништа???
-Пар кратких везица али никако да се скрасим...знаш ти мене. А и сад поново пукушавам да нађем неки посао, али тешко иде.
-Имам једно озбиљно питање за тебе...
-Реци
-Шта кажеш да почнеш опет?? Избацили неку нову верзију па број играла опао... треба нам старих и искусних
-ИШ СОТОНО!!! МАРШ МОРЕ! ЈОШ ЈЕДНОМ ТИ СПОМЕНИ И ГОТОВ СИ, ОВОГА МИ КРСТА...
-Шта је сад???
-НЕМОЈ ТИ МЕНИ ШТА ЈЕ САД. ЗНАШ И САМ КОЛИКО МИ ЈЕ БИЛО ТЕШКО ДА ПРЕСТАНЕМ. А САД ПОКУШАВАШ ДА МЕ ПОНОВО НАВУЧЕШ. МРШ!!!
-Па човече није било тако тешко престати...
-Ало бре!!! Бенседине сам пио 3 дана док ме није прошло!!! КАБЛОВЕ САМ ПОГРИЗАО ДА НЕ БИ МОГАО КОМП ДА УПАЛИМ!!! А ти овамо сад да се вратим...Како те бре није срамота??
-Ма само сам питао... шта било тако страшно???
-Две недеље из куће нисам излазио. Грозница ме дрмала ко никад. Не желим поново да пролазим кроз то...
-Како хоћеш... ни сам не знаш шта пропушташ.
- Почети опет нећу!!! А сад одо да се спремим, за пола сата имам разговор за посао
-Срећно!

-И како прошло??? Већ два дана се не јављаш.
-Одбиле ме стоке. Ма тек сам синоћ нашао пут кући, нисам излазио из кафане.
-...шта рећи
-Дај линк...опет ћу почети...
-хахахах само је било питање времена. Зар се не сећаш оне старе изреке? Од империје побећи не можеш драги мој...

Па зар није тако??