Конкурс > Приче 2014

14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!

<< < (3/3)

AleksandarJeremic:
                                                                             Божић

Печеница мирише на трпези. Божићно је јутро и млади краљ Небојша наредио је послузи да постави сто. Седи у првом челу и гледа кроз витраж на прозору надајући се да ће кроз украсне мотиве успети да угледа сенке људи које са нестрпљењем очекује. Ватра пуцкета у камину. Пита се ко ће му бити положајник. Данас је велики празник и међу царствима влада споразумни мир. То је прилика и за војнике да узму слободан дан и у радости га прославе са својим породицама.
   Позвао је два гардејца, затим Набусића и Отресића, Илију и неколико владара околних независних градова. Свој долазак потврдио је и старац Вукоман, најмудрији становник Храстодара. Небојша цупка ногом и слуша сламу под столом како шушти. Двадесет му је година и та слама за њега има нарочит смисао. Пре само неколико година заједно са браћом и сестрама по истој таквој слами је на бадње вече тражио поклоне, коцке шећера, понеку јабуку и суву шљиву, а ко нађе бомбону био је победник. Док су тражили, сећа се, родитељи су их научили да опонашају глас животиња јер постоји веровање да ће баш те животиње које се на бадње вече чују у слами касније током године бити здраве и да ће се множити. На лицу му заигра смешак – сетио се да је он увек био тај који је опонашао глас орлова, животиња које домаћинствима праве већу штету него корист и чије здравље и бројност нису на ползу народу. Родитељи су га увек корили због тога. Данас слама под столом подсећа га да треба да се жени.
   Неко покуца на врата и млади Краљ се трже из мисли. Устаде и сам крете да дочека госте. Тешка, богато украшена врата палате се покренуше и пред њим се указаше Драгоје и витез под пуним оклопом.
-Христос се роди, господару- благо изузсти уз блажени израз лица, загрли и изљуби Краља.
-Ваистину се роди, Драгоје – отпоздрави Краљ. –А ко је витез?-запита као да не препознаје Бранка. Испод шлема зачу се нејасан глас и одјекну у унутрашњости оклопа, а онда се зачу церекање. Бранко скиде шлем који је ономад нашао у шуми, поздрави се са својим пријатељем и владаром и уђоше у дворац. Драгоје прочара ватру у камину да испоштује обичај. Недавно потом дођоше и остале званице. За трпезом се поведе разговор на разне теме; текао је у празничном расположењу све док стари Вукоман не угледа Бранков оклоп одложен у угао просторије.
-Одакле вам оно?-упита изненађено.
-Јуче кад смо ишли да сечемо бадњак нашли смо у шуми- немарно одговори Бранко и настави да једе.
-Старац устаде и без речи приђе оклопу. Остали осетише његово узбуђење и скренуше пажњу са разговора који су водили.
-Ово је- изгуби дах старац- ово је древни оклоп Гее'р Гајуса! Био је сакривен вековима. Ох! – не успеде смирени и мудри Вукаман да суздржи осећања.
-Јесте, на мачу пише ГерГајус. Нашли смо испод храста кога смо посекли, у тајној просторији под земљом. Овај наш Вукаман све зна!- искези се у осмех Бранко.
-Ох- заврте главом стари Вукоман и очи му заблисташе од радости.
-Храст је био обележен, зар не? Имао је знак „Х“ урезан у кору?
-Да- потврише четворица младића.
-Ко је био тај ГерГајус?- запита знатижељно, али озбиљно Краљ.
-Древне књиге пишу да постојаше у време давно заборављено царство по имену Велики Светомир. Било је толико моћно да је свих девет замкова било у његовој власти. Гее'р Гајус био је надалеко чувени генерал коме приписују натприродне моћи. Никад, кажу, није изгубио битку. Стара ера одавно се завршила, звезде су промениле положај и о царству и његовом генералу нико више није чуо ни реч. Остала је само легенда да негде постоји скривено благо Гее'р Гајуса. Ово је преплитање светова, простора и времена. Не би смело да се догађа. Морам ово озбиљније да проучим- старац се узврољи, али се брзо прибра и позва једног од момака из послуге да му помогне. Подигоше оклоп, кратко се поздравише са присутнима и кретоше ка излазу. На вратима се готово сударише са делегацијом изасланика једног од најмоћнијих краљева њиховог времена.
-Христос се роди- сметоно изусти старац и настави својим путем не чекајући одговор.
-Ваистину се... – не стиже да заврши један од изасланика. Он зачуђено погледа за старцем, момком и оклопом и потом настави у палату. Краљ и његови гости устадоже од трпезе.
-У име Краља Деспота Душана долазим на овај благи дан да вашем краљевском височанству Небојши предложим брак са кћерком његовог племенитог превасходства, принцезом Јеленом.-
Из групе изасланика иступи дама и скину вео са главе. Небојши клецнуше колена. Можда је прошла вечност у тишини кад се су погледи двоје младих срели, а можда је то био и само трен. Приповедачу није познато. Он зна само да је стари гардејац морао да седне и да је потом искапио пехар црног вина. Небојша је победио већ многе битке и до сада се нико није усудио да га нападне, али је пред лепотом своје будуће супруге и изабранице свог срца остао потпуно поражен. Пришао је девојци, узео је за руку и не скрећући поглед са њених очију тихо рекао:
-Радујте се изасланици, јер данас ћете своме Краљу донети лепе вести. Седите, молим вас, седите за трпезу и почастите се. Мој дом је од данас за вас широм отворен.
   Гардејац Миленко тог дана био је необично весео. Од вина се сав заруменио у образима, али се на савете свог пријатеља да се повуче није обазирао. Срећан је био и Небојша. Послузи је наредио да у прво чело донесу још једну столицу и Јелену је сместио до себе. Радост у његовом дому сада је била двострука. На Божић увек постоји разлог за осмех, али овог пута он зна да ће на следећи неко тражити бомбону и у слами коју он донесе под сто. Зна да неће сам дочекивати госте. Гледајући низ трпезу у лица веселих гостију он ухвати мисао која лебдеше у ваздуху:
-Некад мораш да будеш поражен да би победио.

Mozambi:
   

Рождество Христово-Божић

Божић у степама.Божић стиже код Номада и њиховог цара.Стари,седи деда,најмудрији човек икада
виђен у Номадским степама рекао је једном давно свом унуку Цару,да су Скити у 8 веку п.н.е. сами
корени његовог народа.Причао је дека још своме Цару,који је још од малих ногу волео да слуша,
да трага за знањем,за уметношћу битке.Куцало је у њему храбро срце.Дакле,стари,седи деда који
беше доста мршав,меса на њему као да није било,као да му је преко костију била навучена само кожа.
Може се рећи да је у своје време био жилав младић,добар и вредан земљорадник,частан ратник
и поносан муж и отац.Старац се лаганим,не толико сигурним кораком приближавао своме унуку,сео
поред њега.Беху му мутне очи,погледа цара и поче причати причу.Драги мој,знаш ли ти да је твој
пра пра прадеда био Скит,он је сам са својом војском заузео Кимерску територију.Био је најхрабрији
вођа икада виђен у нашем Номадском корену.Ти имаш његов дар.Ти имаш племенитост,храброст,мудар си...
Немој дозволити сутра када пођем на пут без повратка да све бациш у воду.Што сејеш то и жањеш драги мој дечаче.
Цар га је помно слушао,увек је волео да чује речи тог мудрог старца.Цар му се обрати.
Деко...ти си ме научио многим стварима,твоји савети су и начинили наше царство тако јаким,
да није било тебе не знам како бих водио овај народ и војску.Због тебе ме није обузела мрачна сила,
задржала се доброта у мом срцу и светлост која обасјава ово наше царство.Нећеш ти на пут без повратка
још дуго,овај наш радостан празник,рођење Исусово ми има да прославимо као никада до сада.
Утовили смо свиње,свако домаћинство има по свињу од сто кила за Божић.Наше шуме дају добре ражњеве.
Наше жене су најлепше и најпаметније,рађају нам здраву и лепу децу,будуће јунаке и великане.
Ти знаш деко да ја тебе пуно поштујем и волим.Сада ћу позвати Мартину да нам сипа вина,то је наше
вино,лани убрано грожђе из наших винограда.Мартина молим те наспи мени и деки у пехаре црног вина.
Мартина је била председница царског послужитељства,водила је рачуна о многобројим служавкама,
помоћницама.Дека је једном рекао цару како Мартина за све ове године никада није напустила двор.
Многи племићи су долазили и тражили њену руку,али она је овде срећна а и мислим да постоји романса
са оним нашим младим момком,са оним ратником за којег се скоро чуло.Хаха деко,деко...све ти знаш,пустимо сада то
,да наздравимо,живели у здрављу,срећи и весељу.Живели сине...Мартина је за то време отишла
до бачви са вином.Када се већ указала прилика да сиђе доле,није могла одолети.Бацила је поглед на своје
плаве дијаманте.Како су само светлуцави.Мартина задржава поглед на њима још неколико тренутака.Од рођења
је почела да скупља те чудесне дијаманте.Од баке је на поклон добила свој први плави дијамант.Од тада
до дана данашњег,она их је скупљала не гледајући материјалну вредност.Ти дијаманти су давали
спокој,мир,лепоту,здравље,срећу,имали су велику моћ ти плави дијаманти.Мартина је затворила ковчег
и вратила га на скривено место.Те ноћи имала је чудан сан.Како у белој хаљини иде по пољима пшенице
и налази дијаманте,кад год би погледала кроз плави рубин видела би сиромаштво,децу која немају хране.
Тргла се из сна,попила чашу воде,било је пет сати ујутру,петлови се полако чују.Покушавала је
да протумачи сан,зашто је сањала поља пшенице и плаве дијаманте кроз које је видела сиромаштво и глад.
Била је веома интелигентна девојка.Те одлучи да за сваки Божић поклоне пар дијаманата сиромашним домовима
доле низ степу.Како је била девојка са двора,народ је мислио да је то Царев захтев,али она није марила за то.
Својом добротом је пленила а Цару су биле потребне такве особе.Позвао ју је као најужег члана породице
да са њима прослави Божић.А стари,седи дека је пијуцкао вино и ако старо лице беше...у његовим очима је тињао жар
који букну у пламен захваљујући овим срећним догађајима.Драги моји срећан сам на овај дан,срећан вам Божић
да нам народ буде радостан.Живели.

AleXXX.:
Празнично славље у царствима!

Поставише се столови, изнесе се пиће и храна, људи запеваше. У горњем крају седе цар и царица са племићима, а за њима паладини, па фаланге, стрелци, и остали војници. У рану зору гардисти су одсекли бадњаке и донели на двор, а увече су се сви скупили око храма и запалили бадњак.Празнична заштита је у току па се нико не боји напада и сви су се опустили. Поједе се доста, а бога и попи, капацитет је то.  ;D Становништво се весели, у царству задовољство цвета, а из других царстава долазе становници јер су чули како је у овом. Запева се, поведе се коло, лумпова се све до ране зоре.
Ујутру сви одоше својим кућама, цар и племићи у двор, војници у касарне. Празници пролазе, време је да се војска спрема, ратовати се мора. Када заштита прође сви ће полетети по ресурсе, напуштена царства и варварске кампове па се треба спремити.

Свима срећна Нова година и предстојећи Божићни празници!

Martina:
Направљен је трећи пресек. Објављена су имена победника!

Проглашење победника након 3. пресека 14. круга конкурса!
Срећна Нова година и Божићни празници!  :)

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна