Била је то још једна тиха ноћ,хладни ровови и зидови усамљено гледају према прохладној ноћи,док се унутар зидина одржава фестивал,у току дана десила се пљачка па се сада сви труде да забораве то што пре како би наставили нормално да живе и припреме се за предстојеће окршаје.Око логорске ватре седе људи који су цео дан радили на фарми,мало даље у крчми јаке дрвосече причају о сутрашњим радовима и плановима,јер је господар наредио да се производља дрвета повећа за бар десет посто.Али шта се крије иза свог тог мира..немиран ум цара који не тако безбрижно гледа своје поданике.На његове руке,које су се предржавале за балкон,пала је кап кише.Одједном доводе му шпијуна ког су заробили,али шпијун је био толико рањен да је умро пре него сто је ишта рекао цару.Ипак непријатељ напада.Процењују да непријатељској војсци треба око двадесет минута до удара.Цар наређује да копљаници стану у формацију док ће коњаници бити иза њих али не у великом броју.Цар шаље више од седамдесет посто коњаника у шетњу те ће их опозвати за бој када буде време за то.Стрелци стрпљиво чекају на зидинама тврђаве...Хладни ветар постаде језив,хладноћа улази под кости,за десетак минута удара непријатељ те цар враћа са пута већи број коњаника који стижу тек пар секунди испред непријатеља,игра надмудривања,изненађења..Цар се сетио да мобилише још пар хиљада копљаника који ће бити главни фактор изненађења.Још двадесет секунди до удара коњица стиже за десетак секунди те ће мобилизовани бити копљаници,ако се план и тактичка замисао спроведе до краја непријатељ нема ни најмање шансе за победу.наравно да је тако и било,погинуло је доста пешадије али морал непријатеља се сломио и разбежали су се у оближње шуме.Цар задовољним погледом испраћа још један подвиг којим је стекао огромну част код осталих војсковођа који му шаљу дарове и тиме указују част његовој маленкости.Наставила је киша да пада све јаче,чује се како удара у хладне штитове,уморни од битке одлазе на починак ти изузетни ратници док ипак на стражи остају највернији људи моћног цара...без страха од смрти попут Викинга од којих вуку корене,надају се да ће стићи у Валхалу,једва чекајући следећу битку...у којој ће доказати своју верност и оданост царству и самом краљу.
