Моја срећна породица пет чланова има,
ту је и шести члан, омиљен је свима.
Две или три године она је са нама,
драга нам је и мила, а верујем и вама.
Некада нас изнервира па ја будем љут а жена бесна,
а некада је толико пожелимо да нам је једна столица тесна,
док је нисмо заволели један смо рачунар имали само,
а сада имамо два, али и комшијски да окупирамо знамо.
Нарочито најмлађи ми син, који говори да фармер му је тата,
има само 6 година, али око ње све конта и схвата.
Ово моје средње дете, добар је ђак до скоро био,
умиљат, паметан, спортиста, ништа од мене није крио,
а сада од када је она у нашу породицу дошла попустио је у школи,
али нека је, чува ми је ноћу, воли то, чак ме и моли.
Она се зове Империја, и ноћу је мој средњи син чува,
овај најмлађи ми фарма, тражи напуштена, и само се дува,
ћеркица, најстарија, причува налог али ретко када,
нећу да је навлачим на игру, она је татина нада.
Жена је најгора, нападала би само, убијала војску, пљачкала , рушила,
заузимала дворце, узимала медаље, поред ње сва друга царства би се пушила,
када после ње дођем на налог црвене коверте само гледам,
пратим колико ми је отишло војске и зато јој много да игра недам.
И тако ми смо једна породица срећна, играмо се са Империјом већ дуже време,
имамо увек о чему да причамо, да се смејемо, Империја нам пружа многе теме,
волимо је и пружа нам доста тога, некада нас мучи, али доста нас има,
да чувамо налог, играмо, задовољство је свима.
