Конкурс > Приче 2013

Дванаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн

<< < (3/3)

amer:
Да се зна ко је мушко у овој кући!!!!!!!

Девојка -"Душо, а шта мислиш да одеш да нам узмеш по један сладолед, или најбоље узми породични, па да заједно једемо уз неки филмић?-
Јадни дечко -"Хоћу анђеле мој, ево одмах, ти знаш да ја хоћу да учиним све за тебе, али узећу само теби мене нешто стомак боли..." (  док излази из стана кроз зубе говори "Сада је нашла да јој се једе сладолед, а ја у сред рата, има да јој купим онај од суве ваниле, знам да то не воли!" )

Након што је купио сладолед, од суве ваниле наравно, готово па трчећим кораком улази у зграду, лифт не ради... једанаести спрат! Док пешице дође до једанаестог може у царству да затекне само шпијуне, осталу војску има да му побију као Партизане на Сутјесци.... Који га је ђаво терао да игра блиц свет, зар није могао лепо да уђе у неки брзине х2 и да макар у ВЦ може да оде као човек. А и ова, баш је сада нашла да јој се једе сладолед, ма рећиће он њој неке ствари...некада,,,сада није време за то. Сутра, прекосутра, има времена, нису дуго заједно, свега три године, морају се неке ствари разјаснити, мора он њој објаснити да у њиховој вези мора имати места и за Империју. Када има места за маникире, педикире, трач партије са оном Весном која сваки дан долази и блеји о неким глупостима по три сата, мора имати и за Империју! И та Весна...најгоре је када каже "Да вам покажем нешто на фејсу што сам укачила ових дана ".... у ј.... ти и тај фејс, када се накачи на њега не уме да сиђе по сат времена, некада се пита да ли она уопште има интернет кући. Док она показује неке глупости, он се јадан смеши, глуми како му је све то интересантно, а овамо по глави врти црне мисли о својој војсци и моли се Богу само да она то заврши што пре само да кликне да види да нема црвене заставице. Али шта ће , мора да ћути, али неће више, на овом осмом спрату који му иначе избија душу на нос, чврсто је одлучио! Доста је, сада када уђе у стан има да јасно и гласно каже, Империја је део ове куће и део ове везе и има да је поштује, и она и њена глупава другарица Весна, и она будућа ташта када дође и сви остали, мора тако или никако!

Улази у стан, црвен у лицу, задихан, даје девојци сладолед и полази према компу, а девојка ће на то "Душо па ово је ванила ти знаш да ја не волим, иди ово замени или ћу да се наљутим!"

Одлучан, љут, са очигледном намером да јасно и гласно покаже ко носи панталоне у овој кући...јадни дечко узима онај сладолед излази на врата и лагано пешице на доле,,,мисли у својој глави "Ма има сада ова андроид апликација, боли ме уво има да јој идем по сладолед пет пута дневно" !

MK110:
После два или три пропуштена конкурса се враћам, ваљда нисам изгубила осећај за писање прича, видећемо, у осталом, ускоро.  ;D

Сада ми је СрпскиВитез скренуо пажњу, на неким местима пише Џо, на некима Џон. У питању је иста особа. Видим да сам баш шарено писала, негде Џо, негде Џон, али да не исправљам сада, много је посла око тога, схватићете свакако. :)

Жанр: трилер, романса, ИО

Сажетак приче (за оне који ће се можда шлогирати дужином):
Наиме, прича се одвија у Мароку. На краљевском двору живео је један домар; сиромашни, неугледни, али, пак шармантни већ средњовековни човек по имену Џон. Он се бринуо за одржавање великог и раскошног краљевског поседа. Краљ и краљица су, између осталих, имали и једну предивну двадесетдвогодишњну ћерку, Елис, која је имала ретку болест те није смела да напушта просторије своје специјално намештене собе. Она је била најпаметнија и као таква највероватнија следећа владарка Марока. Чували су је као очи у глави, а њена удаја је уговорена за британског принца, Вилијема Шеснаестог. Она је своју утеху проводила играјући интернет игрице. Омиљена јој је била Империја Онлајн. У њој се могла пронаћи и осећала се живом. Једног дана, када су плавокрвници били одсутни, Џон је поспремао замак и сређивајући Елисину собу видео је да она игра игрицу коју је он играо пре пар година, али због недостатка новца морао је да прекине. Улази у причу са њом и мало по мало прелепа принцеза се заљубљује у човека више од дупло старијег од ње саме. Почињу кришом да се виђају, али то није било дугог века јер породица сазнаје за њихову везу. Породица отпушта домара, али то није спречило да се њих двоје и даље виђају. Немавши другог избора, хладна краљица, Елисина мајка, наређује јавно погубје домара. На сву срећу, Џон и Елис успевају да побегну и нестану. Елис убрзо постаје болесна, те је Џон води у оближње болнице. Поставши опасно утврђују се у колибу надомак једног града и од тада им се сваки траг губи. Елис наставља да игра Империју Онлајн, док Џон ради и набавља средства за живот. Прича овде се не завршава јер породица сазнаје да Џон има деветнаестогодишњу кћерку. Она бива киднапована и бачена у затвор. Осим ако се Џон и Елис не врате она ће бити погубљена. Кога ће Џон изабрати: љубав 1; или љубав 2, остаје само да видимо...
 
                                                                                                                                                                "ЧИСТАЧ"
                                                                                                                                                                                                                                                                     -ПРВИ ДЕО-

ПОГЛАВЉЕ 1
Сасвим обичан дан. Поподне је. Фармери невољно своју земљу обрађују, птице снаге за цвркут немају, биртије пуне су људи, музика се кроз прозоре провлачи, а нико се не усуђује главу да промоли напоље. Главна занимација у краљевству су жене, алкохол и највећа зараза од било чега Империја Онлајн. Ипак, неки људи, као што је дворски домар, Џо, немају ту срећу. Он ради по цео дан због цицилука плавокрвних. Не желе да плаћају много особља, те, за потпуни изглед краљевства задужен је нико други но Џо. И он је некада имао времена да се игра, некада је имао и рачунар, али сва средства су му скраћена, а радно време му је продужено, али, шта ће човек, нема посла у краљевству, мора нешто да ради да заради за хлеб.

Џон: Добар дан, Ваше Височанство!

- још један од отрцаних страна посла, морао је свакога плаве крви да отпоздравља, а већином су се према њему опходили као према псу!

Принц Ден: Пођи за мном.
Џон: Али, добио сам налог...
Принц Ден: Полази!

- Ден је био познат по томе да не говори много а имао је страшну репутацију, сви у краљевству су га се плашили. Немавши избора, Џон пође за њим.

Џон: Како ли Вам могу помоћи, Ваше Височанство?

- одговор није уследио. Убрзо затим нашли су се испред врата. Црно дрво, златне гравуре, црвени тепих који се простире дуж ходник, златне лајсне и оквири врата, да, Џо је знао где се налази. Био је то улаз у собу принца Дена. Ипак, ово је први пут да му је одобрено да у њу уђе.

Принц Ден: Улази!

- Џон ћутке улази, али има шта и да види. Огромна соба, чинило се као да заузима пола замка. Злато посвуда; скупоцене вазе династије Минг такође су штрчале, али било је и доста антикних фигура познатих мајстора. Принц га је одвео у другу собу.

Принц Ден: Поправи ми рачунар. Не желим да улази нико од сервисера, не верујем људима чију њушку нисам никада видео!
Џон: ...али (гутајући кнедлу и тресући се, ипак некако успева да проговори) ...али ја, ја се не разумем у рачунаре...
Принц Ден: Одлично! Значи поправићеш га, видиш да сам могао да рачунам на тебе.
Џон: Али, ја не знам...
Принц Ден: Знаћеш. Имаш сервисне књиге у библиотеци, али боље пожури, за пар сати почиње рат у Империји Онлајн. У колико не стигнем на време рибаћеш толете зубима!

- након овога Џон је појурио у библиотеку; трудио се, мучио се, али му поправка рачунара није ишла од руке. Џангризави принц је ушао и затекао да рачунар не ради и даље. Тада је довео тзв. џелате и наредио им да га бичују докле год не поправи рачунар. 4 сата он је издржао бол и агонију и тек онда је рачунар прорадио. Принц га је избацио напоље и сео да ратује.

Џонови проблеми тог дана нису били готови, и даље је имао да очисти цео лоби дворца, а он није ни десет посто тога завршио. Имао је 8 сати да све среди, али због ове причеве лудорије остало му је мање од пола сата пре него што краљица прође у пратњи племића другог краљевства. Брзо се бацио на посао, али ни то није успео да заврши, у боловима, крварио је по поду, више времена је провео скупљајући своје делове него што је провео сређивајући лоби. Када је краљица то видела, наредила је да он буде кажњен. 5 дана је био у оковима, није му дозвољено ни да на тренутак склопи очи, а у таквом стању је морао да среди цео дворац. Џо се није предао и испунио је готово неизводљиву казну и наставио свој посао нормално.

ПОГЛАВЉЕ 2
У боли и агонији добио је задатак да обрише и помогне у сортирању књига. Ту је упознао библиотекарку, младу самохрану мајку. Њих двоје су разговарали до касно у ноћ, јер нимало није било лако средити библиотеку од 150 хиљада књига.

Библиотекарка: Како нереалне захтеве ови дречавци имају... Боли ме више глава...
Џо: Дречавци? Хаха! Нико се не усуђује ништа лоше о њима да каже, знаш и сама зашто.
Библиотекарка: Можеш мислити! По цео дан испијају кафице, играју Империју, жале се, баве се "политиком", а нама загорчавају живот! Нећу да ћутим, заболе ме!
Џо: Дуго нисам видео овако живахну младу даму у овом замку. Ја сам Џо, драго ми је!
Библиотекарка: Ја сам Скајлер. И мени је драго. Него, хоћемо ли се бацити на посао, не бих волела да ме кажњавају...
Џо: Не бих ни ја волео... Већ сам прошао са казном пре пар дана и то само због оног садистичког копилета, принца Дена...!
Библиотекарка: Шта су ти урадили?

-Те јој је Џон испричао све шта се десило. Њих двоје су даље наставили са другим невезаним темама. У међувремену, Елис је седела у својој соби причајући са својим плишаним животињама.

ПОГЛАВЉЕ 3
"Тако сам усамљена..." - мислила је Елис. " Немам са ким ни да се дружим, да причам, једина утеха ми је ова игрица, али да немам вас, полудела бих. Господине Медо, хоћете ли попити ту кафу? Видите да је госн. Зека испио своју наруџбину. Ако не попијете, газда Мајмун ће се наљутити и гађаће нас бананама, а ја не могу да се играм ако будем морала да избегавам банане. Само желим праве пријатеље, зар је то толико лоше желети?" Елис је убрзо бризнула у плач бришући сузе о' своје плишане животиње, грлећи се и мазећи се са њима.

Елис је била помало чудна, све те године самовања начиниле су од ње једну депресивну и песимистичну девојку, али паметну и лепог лица и витке фигуре. Помало је била и шашава, али ко и не би када би цео свој живот проводио сам са собом.

"Идем мало да видим шта раде моји пријатељи" - казала је Елис и укључила рачунар. "Шта новога данас на Империји има? Да видимо... Мета побеђује Ивил? Да ли је то могуће? Ивил је први на табели, а губе од трећеразредног савеза, ово ће морати да буде занимљиво. Да видимо, има ли још нечега новога...? Изгледа да нема, идем да се јавим у савезу да сам дошла. Шта кажете на то, моји медени?"

"Наравно, јави им се" - прозборио је папагај. Не, то није прави папагај, то је била Елисина имитација. Изгледа да и позајмљује гласове својим животињама сада.

Док су Џо и Скајлер сређивали библиотеку, она се играла и није знала шта би радила. Ипак, није ни могла да предвиди да ће се њен живот драстично променити.

ПОГЛАВЉЕ 4
28. август 2012. дан који ће остати урезан у сећање целог краљевства. То је дан када је преминуо краљ, угледан, поштован и вољен од стране свога народа и породице. Цело краљевство присуствовало је сахрани. На овом месту је по први пут Џо видео младу принцезу.

Поп: Окупили смо се да испратимо душу нашега вољенога краља на боље место, ближе Богу... (наставља са причом и опелом)

- У позадини чуо се жамор, шушкање, чаврљање, срамота! Џо је стајао са Скајлер.

Џо: Ко је она девојка што стоји са породицом? За својих осам година нисам је никада видео.
Скајлер: Не излази она често. Не знам ни ја ко је, али сам је видела једном до сада. Њена соба је у подруму, испод библиотеке. Ретко када излази колико сам схватила. Болесна је, има неку алергију од светлости дана, те јој је забрањено да излази, али се ноћу понекада искраде и седи поред фонтане певајући. Знаш како лепо пева...
Џо: Ја сам сваке ноћи комиран. Није ни чудо што је до сада нисам никада видео. Делује ми чудно...
Скајлер: Кажу да је мало поремећена од самачког живота...
Поп: Овако неће више ићи! Молим Вас све да одате поштовање овоме човеку, немојте причати! Боље идите ако вам је досадно...

-Тишина... Након ове попове реченице више се ништа није чуло, чак ни Џо ни Скајлер нису ни речи до краја опела проговорили. Чули су се само гласови ђакона и попа и грактај гаврана, птица злослутница. Те ноћи улице су биле пусте, град духова, туђин би рекао.

ПОГЛАВЉЕ 5
Чистећи двор, Џо је прижељкивао да упозна младу Елис, али није имао шансе за то. Стално би га неко ометао, а и сама чињеница да ју не зна и да јој никада није у собу ушао га је забрињавала. Ипак, једног дана, цело племство је отпутовало на Питерово венчање у Лондон. На тој прослави Елис је заручена за принца Хенрија Шеснаестог. Тринаестогодишњи дечак, енглески првак у шаху, невероватан стратег и геније, али одбојног изгледа и карактера. Имао је мршаво ситно тело, ситније од било које рахитичне девојке, дуг а узан врат и огромну јајасту главу која је подсећала на лубеницу. Носио је коцкасте наочаре и гладио косу. Три раздела шишака висила су му стално преко левог ока, а уста су му била као у Душка Дугоушка. Имао је "зечије" зубе који су стално стојали напољу и огромне клемпаве уши. Све у свему, страшно гадан момак, такава лепота није виђена још од доба Кромањонаца.

Џо је чистио библиотеку и желео је да упозна мистериозну девојку. Искористио је прилику и покуцао на врата. Одговора није било. Протресао је ручицу и врата су се отворила. Мрак, само зрачак светлости рачунара зарио је собу.

Џо: Могу ли да уђем?
Елис: Ко сте Ви?
Џо: Ја сам домар. Желео сам да Вас упознам. Осам година радим овде, а први и једини пут сам Вас видео на сахрани Вашег оца. Примите моје саучешће.

-Занимљиво, Елис није показала никакву емоцију, није било реакције, као да јој није ни жао оца.

Елис: Упознали сте ме сада, можете ићи! - промрмљала је.
Џо: Могу ли барем да вам поспремим собу?
Елис: Немојте! Не желим да Вас моји ухвате у мојој соби, одрубиће Вам главу! - узнемирила се.
Џо: Не брините, отишли су на венчање Вашег брата.
Елис: Који ми се сада па брат жени?
Џо: Ви не знате?
Елис: Не знам ја ништа. Ништа ми не говоре. Не дају ми ни собу да напуштам, чувају ме да могу да владам после мајчине смрти, а ја то не желим...
Џо: О Боже, па зар су толико окрутни према Вама?
Елис: Навикла сам. Идиоти су, Вам, све то!
Џо: Не бих смео ништа ружно да кажем, али слажем се са Вама. Шта то гледате?
Елис: Ништа. Играм једну ултра кул игрицу, зове се Империја Онлајн. Ви сте владар краљевства, правите војску и...
Џо: Хаха, знам ја веома добро шта је то. Играо сам ја то некада, али су ми Ваши родитељи укинули и рачунарска средства. Могу ли да Вам средим собу и да гледам мало како играте?
Елис: Сигурно нико није остао...?
Џо: Сто посто. Питер се жени. У Лондону су.
Елис: Била би ми част да останете са мном! Не сећам се када сам са неким оволико прозборила.
Џо: Онда ћу почети са брисањем Ваше собе.
Елис: Помогла бих Вам, али сам у рату, па...
Џо: У реду је. Не брините Ви ништа, али ако Вам треба савет, ту сам, питајте.

- прошло је неко време, Џо је био при крају са сређивањем собе, али Елис га је нагло прекинула...

Елис: ...Нападају ме!!!
Џо: Молим? Ко? Са колико војске? Када? Време?
Елис: Време путовања 21 минут и 39 секунди. Неки Петронијев. Има 2 милиона војника.
Џо: Дај да видим како стојите са војском. Немобилисана?
Елис: Ево, гледајте!
Џо: Ово би требало да буде добро, чекај да израчунам, ако је кренуо у 3... (наставља са мрмљањем)
Елис: О чему то говорите?

- тајац, само се чуло мрмљање Џоа.

Џо: Одлично, ово је супер! Слушајте ме добро. Поставите му сву војску на поље, победићете, а онда минут и дванаест секунди после удара пошаљите напад на њега. Два пута ћете му потући војску, он неће стићи да реагује.
Елис: Разумем.

- у том тренутку, Елис је схватила да је Џо наслоњен на њу и да је држи са руку. Ово је био њен први додир са мушкарцем и веома се чудно осећала. Била је узбуђена због напада али и усплахирена због ситуације у којој се никада није нашла. Муцајем она је проговорила.

Елис: Имате ли жену? Децу? ...Господине...? Ни не знам Ваше име.
Џо: Моје име је Џо. Имао сам жену, али је она преминула пре седамнаест година када се моја кћерка Луси родила.
Елис: Мора да је узбудљиво...
Џо: Шта то?
Елис: Да, моје име је Елис, драго ми је што смо се упознали.
Џо: И мени такође!
Елис: Мора да је узбудљиво...
Џо: Шта то?
Елис: Е да, заборавила сам да Вам изразим саучешће. Жао ми је због Ваше жене!
Џо: И мени је било, али живот иде даље.
Елис: Мора да је узбуљиво...
Џо: Шта то!?
Елис: ...имати породицу, жену, децу...
Џо: Нисам стигао да окусим како је то имати жену и породицу, а дете су ми узели, нисам имао новца да је издржавам... - Џо полако бризне у плач...
Елис: Ко Вам је то урадио?
Џо: Ваш отац и његов закон...
Елис: Он је био баш злочест човек а испратили су га као светца...

- необавезан разговор је прекинут изненадним Џоовим запажањем...

Џо: Време!
Елис: Молим?
Џо: Шаљите контру!
Елис: О да, ја сам потпуно заборавила!

Пратили су шта се дешава и ратовали заједно до касно у ноћ. Видело се да се Елис допао Џо, паметан, шармантан, а оштећен као и она. Није био леп, али јој је био занимљив, поготово зато што је старији, у том погледу се није разликовала од најобичнијих девојки.

Ту ноћ се ништа између њих двоје није десило, али се њихово дружење наставило и по повратку краљева и краљица са венчања. Ноћи су проводили поред фонтане, причајући, смејући се, грлећи се...

Ипак, све то је било кратког века...

ПОГЛАВЉЕ 6
Једне ноћи, тако седели су они, пун месец беше. Њена плава коса, као злато, вијорила се на благом октобарском ветру који је пиркао. Киша је добовала, али они су били заштићени док су седели поред фонтане. Не могавши да спава, Елисина сестра, Мила, деветогодишња девојчица, изашла је на терасу да ужива у поветарцу ноћи. Тада је запазила домара и своју сестру како седе поред фонтане, смеју се и пипкају се.

ПОГЛАВЉЕ 7
Наредно јутро за време доручка, мала Мила је у току једног разговора рекла шта је видела.

Мила: ...Ето, сви ви имате девојке, момке, веренике, жене, мужеве, једино ја немам...
Принц Чарлс: О чему причаш, Мила? Ниси једина, а и још си млада.
Мила: Можда сам млада али ако Елис може да има момка, зашто не могу ја?
Принц Чарлс: Елис нема момка, она ни не излази из собе...
Мила: Је ли!? Зато се синоћ мазила са домаром поред фонтане!?

Убрзо настала је свађа, препирање и негодовање међу краљевићима. Нису могли да чекају те су морали да реагују. Елис је одведена у кулу и закључана у њу. Није сада имала ни Империју, ни пријатеље са Империје, а ни своје плишане животиње. Да ствар буде гора, није имала ни особу у коју се заљубила, а било јој је све горе од светлости и ваздуха који су улазили у кулу.

Домар је ухваћен, кажњен, испребијан и наређено му је да више никада не сме да приђе Елис, да ако то икада уради биће погубљен. Добио је отказ и протеран је из дворца. Без посла, без прихода, у јаду, очају, сам, без икога, морао је да нађе начин да се врати девојци која му је била привлачна, али за коју никада не би могао да поверује да му може постати нешто више од пријатељице.

Империја их је спојила али и уништила, ипак, они су желели да наставе заједнички живот, да зарађују за хлеб и да играју.

-------------------------------------------------------------------------------------

Шта ли ће се десити даље? Ако вас занима сазнаћете за две недеље у другом и највероватније последњем делу "Чистача."

Надам се да вам се први део свидео, ослепеле сам поред рачунара куцајући ово; ако имате некаквих коментара, замерки, реците, да могу да исправим у следећем делу. :)

П.С. Желим посебно да поздравим своје веома добре пријатеље и савезнике: Луку, Панту, Виција, Младена, Џонија, Еуга, Срђана (еС-еМ) и Милоша. :-*

Vidovdan1389:
Xxaxax Ana neverovatna si cim ti napises ovo nece niko da se javi vide da je 1. mesto tvoje :D

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна