Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - boonko

Странице: [1]
1

 8)
 
Ко си сада ти иза мачева црвене боје!
Зар не видиш ове моје јунаке како храбро стоје!
Ако мислиш да ће побећи грдно се вараш,
немој победи и војним бодовима ништа да се надаш.

Мобилизација друже да ли знаш ти шта то значи,
нашао баја самном да се качи,
видео плаву војску па се залетео на мене,
мисли довољно је ово тешкаша на мене да крене.

Цврц, кате на мобилизацији стоје од јуче,
јао што ће овде да буде добре туче,
има да се вратиш са петином те војске своје,
има да плачу и ране само да броје.


 :)

2
Фаворити су без трона остали,
неки прошлогодишњи играчи су ове године изостали,
од половине првенства узбуђења је било све мање,
није се толико ценило искуство и знање.

Али од самог почетка, од прве минуте,
појавила се екипа, тактике љуте,
екипа жељна борбе, јурњаве и рата,
није их интересовало ко је коме тата.

Није их занимала њихова позиција, снага,
није ту било времена да се размишља, вага,
само рат и рат, од самога старта,
да покажу свима ко је за борбе тата.

И тако су одмах Србију сви уочили,
месец дана посматрали и гледали,
дивили се ратовима тог, сада, историјског тима,
гледали сваки дан ко нову медаљу има.

Прошло је , завршено , у верзији 5 нема више,
али да је најратоборнија 2013 Србија била, заувек ће да пише.

3
После месец дана Марко је видео свог друга Дејана... Био је петак, звао га је на мобилни и за дивно чудо Дејан се јавио,,,, Марко је био узбуђен као да је добио на лотоу, али треба га разумети , месец дана се није чуо ни видео са својим другаром,,,као да је у земљу пропао...Питао га је где је био, шта је радио, зашто га није било,,,,рекао му је да му се пар пута његов матори јавио на телефон и само му рекао да је Дејан добро, да је заузет и да не може сада да му се јави,,,и тако месец дана сваки други дан!
Једно време је размишљао и да га не зове више, да се не труди али није могао, ипак је то његов најбољи друг, знају се од детињства, све тајне деле, навикли су један на другог.... Марко је тако једно петнаест минута држао монолог, по неки пут би и повисио тон на Дејана,,,и након тих петнаест минута Дејан му је са узбуђењем одговорио "Брате био сам на светском првенству Империје Онлајн, имали смо толико ратова и све смо победили, хајде чекам те на старом месту идемо да попијемо по пиће и све ћу ти испричати!"

4
Приче 2013 / Одг: Девети круг - Приче о ИО
« послато: јул 07, 2013, 13:52:12 поподне »


Година је 2013. , месец јул...трећи дан Светског првенства Империје Онлајн. Грозница тресе српску породицу Миливојевић у Београду. Прецизни да будемо не тресе целу породицу, већ сина јединца Петра, двадесетосмогодишњег вечитог студента Економског факултета, момка кога отац Мирослав и мајка Светлана свакога дана питају исто "Када ћеш завршити факултет? Када ћеш престати да блејиш у компјутер сваку ноћ? Када ћеш се оженити да и ми дочекамо да шетамо унуке? " .

Како изгледа разговор чланова породице Миливојевић треће јутро од почетка Светског првенства уз јутарњу кафу? Хајде да чујемо...

Отац Мирослав:  "Светлана, опет си мени дала слатку кафу, као да сам сркнуо отров."
Мајка Светлана: "То је Перина кафа, где трчиш први да узмеш кафу, тако ти и треба, остави дететову шољу!"
Репрезентативац Пера: "Јутро народе."
Отац Мирослав: "Мислиш подне ранораниоче, опет си блејао у оно твоје сокоћало целу ноћ?"
Репрезентативац Пера: "Јој матори немој да ме смараш свако јутро мајке ти, пусти ме да попијем кафу с миром!"
Мајка Светлана: " Перо сине, је ли ти колоквијум данас или сутра?"
Репрезентативац Пера: "Кево сутра је, али нећу изаћи, не могу усред светског да се бакћем са тим, после светског ћу то да откачим. "
Отац Мирослав ( узима даљински, шалта канале на телевизору, тражи утакмице, ништа му није јасно ! ): "Какво светско овај помиње, Светлана! Перо јеси ти почео да се дрогираш, о каквом светском ти причаш, нема нигде никакве утакмице???!!!!"
Репрезентативац Пера ( отпија гутљај кафе, пали цигару и смирено одговара ) : "Има ћале, не знаш ти ништа, твој син је репрезентативац Србије и боље би ти било да ми данас даш 100 евра да узмем пакет дијаманата да могу нешто да урадим тамо... ако остваримо успех поред оних Бразилаца и Бугара можда будем ишао и у Софију. Ако даш кинту повешћу те са собом. "
Отац Мирослав ( хвата Перу за руку, загледа му вене, унео му се у лице и гледа му очи ) : "Јој Светлана, увек сам говорио да се само плашим да ми син не буде педер или наркоман, педер није, али за наркомана нисам сигуран. Нема ништа по рукама, мада ова данашња деца и не знају да се боду него шмрчу, куку мени шта ме снађе! Чујеш ти њега, он репрезентативац! Шта користиш мајмуне један! Сто евра! Даћу ти ја сто шамара магарче и Бразилце и Бугаре само да узмем неку мотку! "
Мајка Светлана: "Перо сине, немој да те бије овај, лепо реци твојој мајци шта узимаш, ти знаш да мајци можеш све да кажеш? "
Репрезентативац Пера ( гледа ћала који је побеснео и већ спреман да га баци са петог спрата зграде из стана у којем живе ): "Ћале каква дрога, дођи овамо самном у собу да ти покажем о каквом светском причам, немој одмах да скачеш, дођи овамо!"

Отац Мирослав и син Петар, репрезентативац, одлазе у собу и седају за комп... остали су тамо више од сат времена.....

Сутрадан....

Пера зове маторог на мобилни:
Пера: "Ћале, јеси одрадио шта смо се договорили?"
Отац Мирослав: "Јесам Перо, ево центра 10 ти је покренута и дигао сам ти архитектуру, реци ми шта су ова чуда, видим да неки Бразилци имају нека чуда, хоћу да и ми то имамо."
Пера: "Их ћале за то требају дијаманти, то ти је оно што сам ти причао, ту у менију премијум... "
Отац Мирослав: "Светлана! Дај ми картицу тамо испод душека, морам да купим дијаманте! Перо, ја ћу да нападам ове Турке сада, пуни су сировина...ајде чујемо се после...Светлана дај ту картицу више шта си зинула у те турске серије који ђаво пожури мало хитно је! " ( прекида везу )...
Пера: "Ало ћале, не дирај Турке,,,ало, ало......"

5
Стихови 2013 / Одг: Девети круг - Стихови о ИО
« послато: јун 25, 2013, 20:59:53 поподне »
Боре у земљи чуда


Нисам био на форуму једно дуже време,
уђем...имам шта и да видим, неке нове теме,
неке квалификације, неке силне репортеже,
кренем да то читам, уз кафицу нема ништа драже.

Помињу се таласи неки, не зна им се броја,
код мене сунце убија, питам се код њих је клима која?
Какви таласи , ово је Србија, ми немамо море,
а онда се ударим по челу .. "Е мој глупи Боре ".

Ништа ја не знам , а ово је изгледа једино сада битно,
много сам пропустио, до краја квалификација остало је ситно,
ови неки номади насрнули на Србе наше,
дај номади да вам видим слике, те грдне фаце ваше.

Нема им слика на профилу, бодова неких имају мало,
а велике војске када нападају, где им је то стало,
о чему се овде ради стварно појма немам,
ваљда ови репортери знају, репортаже нове вребам.

Читам и то али из тога неке помоћи велике нема,
мораће чика Боре за следеће квалификације да се спрема,
али немам дије, видим да се тамо гађају са њима,
нема везе, тамо су таласи , нека боља изгледа клима.

Ваљда ћу и ја следеће године у те квалификације ући,
јахати на тим таласима, са номадима се тући,
да осетим и ја шта је то и какав је осећај бити тога део,
шта ћу када волим Империју од тренутка када сам у своје царство сео.

6
Стихови 2013 / Одг: Седми круг конкурса!
« послато: јун 08, 2013, 16:52:21 поподне »
Колико још номадских војника треба да страда,
остаје ли становнишву било каква нада,
до када ће империјани са нападима ићи,
да ли ће мачеваоци зидинама прићи.

Питање је овде скоро сваког дана,
сваке вечери и од јутра рана.
Играчи су жељни ући у царство своје,
али не воле жртве да броје.

Свакога дана толико се ратова у овом свету води,
свакога дана неко пријатељсво се роди,
сваке вечери неко царства чува,
остаје за компом до у доба глува.
То је Империја, игра нама знана,
за многе душевна храна.

7
Приче 2013 / Одг: Седми круг конкурса!
« послато: мај 30, 2013, 23:26:13 поподне »


Некада давно беше један свет, моћно царство непрегледно пространство насељено људима различитих верa и националности. Царство ратника и фармера, земља вечитих борби за територију,  власт и славу. Свакога дана у том царству чули су се звуци топота коња, звекета металних оклопа, ратнички повици.
Империјанским миљама простирали су се звуци мачева који секу ваздух пре него што се зарију у непријатељска тела.
Осећао се мирис ватре и беживотних тела сељака која су остајала непомично да леже иза бесомучних пљачки.
Ратови су избијали на свим странама,  југу и западу, северу и  на истоку...гореле су куће, фармe, рушене су тврђаве Победници су носили ратни плен, славу и осмехе са собом. Упркос томе поражени нису одустајали, нису се предавали.
За част и славу, сви су се борили, за сваког војника, сваки златник који су тако пажљиво чували
Некада су успевали да сачувају своје злато, становништво. Некада би се просто склањали, спашавали што би било могуће спасити.
Некада је непријатељ превише јак, моћан, богат дијамантима- валутом која доноси превагу у ратничком и економском погледу.
Ипак сваки део бескрајног царства има своје најбоље људе, искусне ратнике,  који су намењени за велике вође,  стратегије освајања и одбране.

И тако, некада давно постојало је једно царство,,,звало се Империја... много је људи прошло кроз исто, нема броја биткама које су се водиле на тим зеленим бескрајним површинама, нема броја медаљама које су ратници носили поред својих имена,,,



8
Стихови 2013 / Одг: Пред битку
« послато: март 08, 2013, 18:12:40 поподне »


        Пред битку


Нека чудна тишина се увукла у царство цело,
Нека суморна боја прекрила испод тврђаве село.

Суморан израз се спустио на војничка лица,
Изнад Храма већ сатима кружи црна птица.

Олуја се са севера ка кулама креће,
Ветар са градског трга склања увенуло цвеће.

Чује се звецкање оружја испод тврђаве зида,
Чује се коњска копита док равницу кида.

Звук мача прекида мртву тишину пред њима,
Уноси страх у кости, тло под ногама клима.

Битка је ту, испред њихових лица,осећа се мирис крви која следи,
Стежу се срца, притисак скаче, ово је нешто за шта умрети вреди.[/i]

9
Приче 2013 / Одг: Јунак
« послато: март 07, 2013, 08:31:40 пре подне »

ЈУНАК

Неће више...Чврсто сам одлучио. Не купујем дијаманте, немам премијум, све сам постигао захваљујући времену које проводим овде, труду и залагању. Ако ништа друго  унапредићу контрашпијунажу да ти шпијуне хватам. Немам ни милион бодова. Ти их имаш скоро  четири пута више, а већ пету ноћ за редом ми рушиш све провинције и пљачкаш ме. Велики ратниче...колико си велики показује твоја част. Моја је макар у плусу, великом плусу у односу на моје бодове, а и  немам више изгубљених својих, него убијених непријатељских војника. Ратниче....
Империја је игра, али је играју људи, различитих карактера, различите нације, различити полови... Империју сви они играју, већина из задовољства. На велику жалост нас који свакога дана бежимо од сурове реалности све лошијег живота, сивила које се увукло у нашу свакодневницу и многобројних проблема и недоумица, све то гурамо у други план и на тренутке живимо растерећени и опуштени уз неко друго сивило, сивило тврђава наших провинција, уз сивило које више прија нашим очима за разлику од оног које је обојило нашу свакодневницу, ипак постојиш ти и многи други попут тебе. Ти и такви као ти сте ту да мене и сличне мени подсетите на све оно ружно и покварено у људима које срећемо сваки дан на послу, у продавници, у јавном превозу, парку, да нас подсетиш да је новац до крајње мере упропастио ситнице које живот значе.
 Купуј дијаманте, не браним ти, не замерам ти ништа. Чак ти и не узимам за зло чињеницу да би твојих две хиљаде евра које си уложио у једну еру, твојих неколико ковчега из храма које тако олако отвараш, нахранило неколико гладних уста малишана који су новац видели само у рукама других људи. Не замерам ти иако знам да би и трећина твог уложеног новца значила доста оној усамљеној старици из краја која је већ месецима без струје по овом хладном, зимском времену . Не кривим те јер се ти вероватно за тај новац ниси сагињао нити си ломио своја леђа чим га тако олако трошиш.
Не замерам ти ни то што си тако надмен и супериоран у односу на нас „ обичне смртнике „ Империје,  који по цео дан нападамо,  јуримо ратне бодове и ресурсе,  док ти чекаш време отварања храма  и бираш шта желиш од војске или ресурса. Зашто бих ти замерао, то је само сурова реалност, болна истина да све у животу зависи од новца, иста она истина од које сам пре три године побегао у виртуелни свет Империје. Побегао и задржао се овде јер ми је лепо са људима које сам овде срео, са људима који на трибуну збијају шале, заобилазе тешке теме, проблеме и ружне речи, које све више замењују у нашим животима тренутке среће и радости, тренутке које тренутно доживљавам само овде, на Империји. Овде, на месту на које  када устанем прво помислим, пре умивања, пре кафе и цигарете палим свој рачунар да видим шта је са мојим паладинима, не са милион паладина из храма који су купљени са оним твојим еврима већ са стотинак хиљада које сам тако дуго и вредно правио захваљујући овој мојој екипи са којом играм. Захваљујући људима за које могу  да кажем да су ми пријатељи. Да ли ти то можеш да кажеш за људе који играју са тобом јер им поклањаш своје дијаманте?  Да ли  за људе који те тапшу по рамену само док имају користи од тебе можеш рећи да ти је сваки минут проведен са њима у овом виртуелном друштву драгоцен, свака реч куцаним словима као уживо  изговорена?
Али хоћу да знаш да ја волим Империју, волим ову стратегију, волим овај ритам.  Хоћу да знаш да је за мене успех то што ти нисам дозволио да ми убијеш ни једног паладина, ни једну фалангу, па чак ни једна товарна кола. Без обзира на толико срушених,  празних тврђава које сам затицао оволико дуго, на те пљачке иако нисмо у рату. Не можемо ни да будемо јер ми као савез нисмо теби и твојима у домету за рат, ми смо , понављам, само “ обични смрници”  Империје. Али са друге стране ми смо екипа, ми смо друштво, навикли смо једни на друге, навикли смо да прво добро јутро не изговарамо комшији или познанику на путу ка послу, већ добро јутро на трибуну. На нашем трибуну, на нашој Империји. А ти настави и даље, ја знам да је разлог тај што не можеш да ми ухватиш војску.Трудићу се и даље да тако остане и надам се да ћеш се и ти  даље трудити  да губиш  што више части нападајући ме и  на тај начин покажеш какав си ратник Империје. Ипак је ово ратна стратегија….

Буди сигуран да ја нећу одустати, нећу узимати одмор модул, нећу бежати у други свет нити мењати име под којим играм. Напротив бићу још упорнији, још бољи, још јачи, можда те и стигнем….никада се не зна, можда ја тебе будем јурио као ти мене сада.

10
Видео снимци 2013 / Одг: Moja Imperija
« послато: март 05, 2013, 00:38:16 пре подне »

Странице: [1]