3. круг Приче о ИО!

[Martina]

ПРИЧЕ О ИО!

Тема 3. круга конкурса у 2015. години:

''Точак среће се окреће!''

За више информација о Точку среће кликните овде.

[AleksandarJeremic]

                                                                                                      Опсада

       
         Сто на једног! Кроз вертикалне прорезе на окулару Геe'р-Гајус посматра надолазећу војску. Подиже десни лакат у ниво рамена и одсечним замахом шаке уназад даде сигнал позорнику на кули иза њега. Овај прихвата поруку и прослеђује је у унутрашњост тврђаве, до посада катапултова специјално припремљених за ову прилику. Они одапеше стеге и товар преправљених опсадних машина у ниским луковима полете према непријатељу.
   Варвари се ускомешаше. Најезда спласну и у једном тренутку јуриш потпуно стаде. Нису очекивали да их браниоци гађају посмртним остацима шпијуна послатих у извиђање. Знају да су проваљени; њихова стратегија је сада безвредна. Морају да је мењају у ходу и морају да је мењају брзо, јер у супротном их чека понижавајућ пораз. Иако бројчано супериорни, све док не знају потезе непријатеља они не могу бити корак испред, не могу бити сигурни у своју победу. Знају шта их чека под зидовима Храстодара. Пакао, али не на какав су навикли, не вољном предајом таштини изграђена празнина, већ сукоб са људима који бране своје домове и своје достојанство, који су за своју визију живота, ону коју сматрају здравом, спремни да погину. Број им ништа не значи, јер мотив је браниоца чистији и племенитији, јединственији и јачи. Син до оца, брат до брата... Сви мисле и сви осећају исто. Чак су и парничари у њиховим редовима блиски у овом тренутку - храст међаш прво морају да одбране од туђина па тек онда да утврде коме, заправо, припада. Њихови мужеви бране право да на миру подаве вртларе који су, осим предвиђених, зашли и у забрањене вртове. Вртлари у оштрици мача што га спремају за сукоб виде испуњење своје правде; годинама чекају тренутак да иступе из сенке, да збаце опрез и престану да се шуњају, да достојансвено стану, раме уз раме са мужевима својих рајских вртова, и да се с њима надмећу. Док стоје у строју они се мрзе, један другом завиде и надају се да супарник неће претећи, али обојица знају да ће један другог бранити од заједничког непријатеља. Боље да обојица претекну, него да не претекне ни један. Ако сачувају мир, има времена да се поубијају, Боже здравља.
   У таквим околностима рушилачка жеђ просечног варварина, пропалице по самоопредељењу, бледа је спона и слаб кохезиони фактор. Колико год да студен у својој души, увек независну и увек исту, у поређењу са посебним, измешаним и неретко супротстављеним ватрама супарника проналазе као своју снагу, негде дубоко они и даље стрепе. У тамном, беживотном простору њиховог охлађеног света огољени инстинкт за самоодржањем жижи. Трепери. Опомиње. Дошли су, зато, да издахну кисеоник и своју душу лише погонског горива, да одбаченим надама и напуштеним сновима запале свет и посматрају га како гори. Хладни и равнодушни, у пламену ће видети себе са безбедне удаљености. У безнађу су пронашли мир. Празнина га обећава. Све док њихов пламен опстаје ван њих, све док постоје тек као пригушена варница, постојаће спокојно. Сада, међутим, док посматрају своје шпијуне како падају са неба, питају се да ли се ризик исплати. Веома близу, а савршено далеки једни од других, они осећају немир. Надомак циља варница пече. Ако, попут својих шпијуна, полете у небо, они не само да неће постојати ван себе - неће постојати никако. Маа'л-А Хан заповеда јуриш, али они би да се врате, да пробају да се суоче са својим пламеном. Можда није прекасно, можда је нада ипак лепа, можда вреди покушати. Бичеви пуцају, трубе грме. Повратка нема. Поход се наставља.
   Сто на једног... - наставља Геe'р-Гајус своју рачуницу. Ако мисли да победи одбрану Храстодара са само сто пута више војника Маа'л-А Хан је луђи него што сам мислио.
   Варвари улазе у домет балистама на кулама, пројектили полећу и кроз пар тренутака чланови посаде опсадних овнова из првих редова, прободени, у неправилним путањама ваздухом над својим саборцима изводе посмртне пируете. На кишу тешких стрела надовезује се пљусак лакших. Елитни стрелци са зидова одапињу у таласима и небо над варварима све више личи на море захваћено олујним невременом. Звуци поцепаног зрака надјачавају јауке погођених. Инжењери из допуне надиру ка овновима да их погурају даље ка капијама, али већина не успева да се домогне циља. Свуда око осадних машина варварска пешадија јуриша према првим редовима збијене Златне Гарде, али из позадине им већ у сусрет долазе и избачена копља. Коначно и катапулти са зидова одапињу стене и оне полећу према нападачима. Након удара у тло оне се одбијају и настављају да сеју ужас и смрт. Варварски редови су потпуно разбијени; они сада индивидуално, без икакве идеје о заједничком наступању, јуришају ка Небојшиној војсци. Елитна коњица Храстодара добија знак да крене у напад. Стрелци престају са паљбом, балисте и катапулти такође. Паладини у благом касу спуштају тешке јавелине у водоравни положај и прелазе у галоп. Под тежином њиховог челичног оклопа тресе се земља. За њима наступају гардисти, елитна пешадија. Још држе редове и не дају се у јуриш - корак по корак они заузимају поље и одузимају сваку шансу противнику да приђе зидовима тврђаве. Коњица се забија у центар непријатељских одреда, са лакоћом се пробија кроз редове лаке пешадије и стиже до језгра варварске војске, елитних варварских војника и чувара Маа'л-А Ханове поворке. Раздваја се у три крака и покушава да опколи непријатељског војсковођу, истовремено притискајући чеони део њене одбране. Гајус посматра развој битке. Осврће се према Храстодару и погледом прелази преко врхова његових највиших кула, позлаћених купастих кровова палате у горњем граду. Гледа у плаву заставу златним крстом у средини подељену на четири једнака дела како се виори на ветру. Након пар тренутака спушта поглед до свечаног балкона и војнички отпоздравља у даљину. Извлачи мач из корица, подиже штит и подбоде свог коња. Гардисти се размакоше и он појури према Маа'л-А Хану.
   Пешадија у одбрани уђе у домет варваским катапултима и крете паљба ка њима. Требушети из позадине такође одапеше пројектиле и они полетеше према Храстодару. Главнина две војске се судари и крете борба прса у прса. Варвари су слабије опремљени и мотивисани, али их има много више. По боковима фаланге браниоца спречавају непријатеља да уђе у залеђе одбране, одакле стрелци на пољу пуцају ка средишту битке. Коњица је већ дубоко међу варварима; први паладини већ су допрли до опсадних машина у залеђу нападача и један по један требушет престаје са паљбом.
Битка на средишту поља одвија се неповољно по Храстодар; бројчано вишестуко надјачани, гардисти се умарају. Катапулти, стрелци и копљаници нанели су им тешке губитке и они узмичу. Корак по корак одступају назад ка зидовима и очекују подршку стрелаца. Фаланге по боковима прелазе у офазиву.
   Геe'р-Гајус стоји наспрам Маа'л-А Хана. Сишао је с коња и чека противника да устане из покретног престола. Принц хаоса седи заваљен, смешка се и прстима пуцкета по рукохватима. Наизад наређује слугама да га спусте, одгрће плашт иза себе, узима своје мачеве и креће према Геe'р-Гајусу.
   Гардисти су већ потпуно притерани уз зидове. Још држе редове, али се попуна убрзано троши. Генерал Бранко Набусић са пар најискуснијих витезова на челу своје војске прихвата таласе варвара. Посекао их је већ на десетине, можда и преко стотину. Примио је пар тешких удараца, посекотине на рукама, лицу и ногама крваре. Осећа умор. Напон га попушта, мишиће хвата грч. Болног лица он дочекује варваског војника, удара га мачем по боку, следећем поставља штит, окреће се око своје осе и пробада га кроз стомак, извлачи мач и иза леђа дочекује напад трећег. Одбија га ногом, али губи равнотежу и посрће уназад. Саборци му притрчавају у помоћ и праве круг око њега. Он седи и осећа да га хвата вртоглавица. Руком напипава свој мач и покушава да устане, али успева тек из другог пута. Љуља се и зна да не може још много. Помућеног вида он креће у напад, замахује и промашује. Ударац с леђа га обара на колена. Убрзо осећа да га копље пробада кроз грудни кош. Његови витезови обарају нападача. И сами на ивици снаге освају простор око свог генерала, хватају га за руке и покушавају да га одвуку у залеђе, али се овај опире. Уз помоћ два саборца диже се на стопала и, отрежњен рањавањем, вади копље из себе. Тешко дише. Крв му капље са усана. Капци су му све тежи. Тражи мач од младог гардејца до себе.
-Немојте генерале, рањени сте.
-Колико имаш година, младићу?
-Деветнаест, господине.
-И колико си их данас посекао?
-Сто четрдесет два, господине.
-Доста си их посекао за своје године. Иди сад, одмори, требаће твоја вештина  Храстодару и у наредним годинама.
-Али генерале, за ваше добро...
-Дај тај мач, немам цео дан!
Младић се повинова вољи надређеног. Бранко шаком обриса крв са усана, још једном подиже мач и крете напред. Без снаге у рукама и без равнотеже он једва одби два замаха мачем. Трећи га посече по бутини и он паде на бок. Покуша да се придигне, али га четврти већ дочека и прободе кроз десно раме. Последњом снагом, левом руком он баци сечиво и погоди једног варварина у груди. Овај паде. Кроз прашину, борећи се за сваки дах, Бранко допуза до своје последње жртве, окрете је ка себи и унесе јој се у лице.
-Добродошао у пакао, пријатељу!
И издахну. Варвари надиру према зидовима. Страдало их је много, али остало их је довољно. Поље испред тврђаве остало је готово небрањено. Тек шачица војника брани одступницу према главној капији, где се преко приступног моста над ровом евакуишу рањеници. Стрелцима на зидовима понестаје стрела.
   У средишту поља Златна Гарда затворила је обруч око Маа'л А-Хана и Гее'р-Гајуса. За сада успешно одбија све покушаје варвара да приђу у помоћ свом вођи. Иза њих, у унутрашњости круга, два колоса не посустају у жестоком сукобу. Маа'л А-Хан је јачи и ретко губи иницијативу, али Геер сваку прилику коју добије користи да узврати напад и натера противника на одступање. Два анђела у коначном сукобу поретка и хаоса. Два брата у борби до уништења. У једном тренутку Гее'р-Гајус прави грешку. Принц хаоса је користи и пробада га прво једним, а потом и другим мачем. Геер испушта мач и штит, пада на колена и дрхтави напон у мишићима га одржава у том положају. Наизад се примири.
-Није ми јасно, брате, зашто си уопште ступао у ову битку. Ти видиш судбине! Зар је могуће да си ме тражио све ове векове само да би данас изгубио? Зар свој крај ниси могао да предвидиш?
-Маа'л А-Хане, будалчино...
-Хахаха, штеди речи сироти брате, сваки дах ти може бити последњи. Моје питање било је отровно, реторичко. Нисам очекивао одговор! Сад умири полако и гледај како рушим Храстодар.
-Као што је мрак тек одсуство светла, хаос је одсуство поретка. Ништа постоји као реч и као значење, као идеја о одсуству нечега само док то нешто постоји.
-Шта хоћеш да кажеш?
-Све ове векове ти си негатив, пука реакција на браћу и мене. Они су отишли, а сада идем и ја. Без позитива нема негатива...
-Чек, чек... Да ја нисам... Ти си анђео, смртници ти ништа не мог... Јеси ли ти то намерно изгубио?
-Изгубио? Ко каже да сам изгубио?
И Гајусу паде глава. Маа'л А-Хан остаде загледан у једну тачку, а затим, намрштен, подиже поглед и усмери га на своју војску. Осети страх. Све претходне године био је сигуран да зна шта ради. Антаријус је био најстарији и најјачи, али он је отишао. Знао је да Гее'р-Гајус не може да га порази. Дубоко је веровао да га ништа не може зауставити, али сада види да то ипак није био чист рачун, већ празноверје. Схвата да је веровао. Борио се да нешто претвори у ништа, али није рачунао да ће он постати ништа. Не, он је желео да буде нешто што верује у ништа и друге претвара у ништа. Разуме да је његово ништа тек изговор за зло ком се приклонио, одјек давне, анђеоске савести. Како ће да сагледа свет ништавила толико дуго планиран и стваран, како сад кад ће и сам постати ништа? Како да ужива у свом ништавилу за које је заслужан? Не! Он жели да постоји, он верује, он се нада да... Он...
   На балкону престоне палате млади Симеон Други посматра поље живих покојника како мирно чекају да спознају светлост. Сенке некадашњих људи, са новим сјајем у једном угашеном погледу, росним очима упртим у небо моле. Клече, и моле за опроштај. Једна по једна душа се ослобађа вишевековних стега и напушта унакажено тело. Шумом мртвих припадници Златне Гарде трагају за преживелима. За својима. За очевима и синовима, за браћом, за парничарима,за мужевима и баштованима. Храстодар се тог дана разлио на пољу пред својом тврђавом. Читава једна генерација дала је свој живот у одбрани идеје о животу. За пламен свеће што сећајући на време прошло указује на време будуће, за сузе, помен и памћење, за оне што памте и који ће бити памћени. За пламен на славској свећи и пламен живота у наредним вековима.
   Дечаку се учини да га неко посматра. Осврте се око себе и ни опази никог. Осети да је гладан и оде да тражи мајку. На пар корака од њега Симеон Велики испрати га погледом. Пар тренутака остаде на балкону, а онда напусти Храстодар и придружи се душама на путу ка небу.

[Martina]

Проглашење победника након 1. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

[No.1]

Душан је седео у полумраку своје собе и упорно гледао у сат који је показивао да ће убзо почети нови дан. Очи су га пекле, што због светлости монитора, што због дима цигарете која је горела у његовим рукама али се он није обазирао на то. Чекао је да истекне овај дан и да се појави опцијана  на десној страни  монитора. Од када је на империји уведена опција „Точак среће“, често се сети свог разговора са Миланом.

Милан је био класични коцкар који је губио и добијао велики новац на рулету. Као и сваки коцкар више је губио него што је добијао. Једном приликом Душан га је упитао зашто игра рулет кад је ту тешко добити, при томе му објашњавајући цео историјат рулета, да збир бројева износи 666, да га је измислио монах итд. Милан га је стрпљиво саслушао и кратко му одговорио „Не разумеш ти то и џабе је да ти објашњавам“.

Сада га је Душан разумео, тада га не би разумео сигурно али сада да. У горњем десном углу монитора су стајале бројке у милионима поред ресурса и злата, мало испод је стајала бројка у стотинама и поред један мали плави каменчић (дијамант). Реално ништа му није потребно да би толико жељно чекао да заврти точак али га је некаква сила терала да сачека и да испроба срећу. Од када је уведена новина није пропустио ни једно окретање али се увек точак заустављао на неком пољу који показује војску или ресурс а неколико пута је стао на пољу испред или иза дијаманта. Душану је био циљ да стане на тај плави каменчић, небитно који је број испред, само да освоји то.

На сату су се коначно појавиле шест нула и сервер је означио да је почео нови дан. На центру се појавио „Точак среће“ са опцијом да се окрене. Душан је лагано угасио цигарету која је изгорела и почела је да му  пече прсте. Отворио је точак среће на којем су била три поља са плавим каменчићима. Стрелица миша је стајала на жутом квадратићу где је писало „ окрени“. Душан је зажмурио и притиснуо леви клик миша.После неког времена је отворио очи и погледао у монитор. Точак се зауставио испред  поља где је стајао плави каменчић са бројем 256, поглед му је остао прикован  за монитар док је бес испуњавао његово тело. Гледао је опцију да окрене поново точак за 10 дија, имао је шансе 13:3 да добије те дије. Полако је прешао стрелицом преко поља да окрене поново , али се сетио старе пословице „Није мајка клела сина што се коцка, већ зато што се вади“, искључио је „Точак среће“ и рекао себи да је сутра нови дан и нови покушај, упорност ће се некада исплатити.

[Mozambi]

Ово је кратка прича о точку среће,који постајаше сваким даном чудо веће.Још из давнина датира мистерија о точку среће,препричавале су се приче које путоваше светом.Кад год би јунаци око логорске ватре сели спремни за одмор од тешког пута,када су деца ишла у кревете златном сламом газише старије ноге,баке тамних очију као ноћ,али у тим очима се видела топлота изнад које беше обмотана свилена марама.Сваке ноћи започињала је причу о точку среће.Хиљаду и једна прича,деца су слушала речи те старице,препуштајући се машти која их је водила у царство снова.Дакле,точак среће беше мит,легенда која је некада давно постојала и чинила царства богатијим.По предању из старих записа,требао се родити царевић довољно племенитог срца који ће пробудити точак среће,који неће својом похлепом покопати будућност народа  већ начинити империју од свог царства.

Беше прохладна ноћ.Месец је обасјавао село,кроз ноћ пролазише крици жене,те 550 године родио се син великог јунака.
Двадесет година касније,ушета се свеже вече у село,са дашком ветра као оне ноћи када се родио мали јунак,племенитог срца.Отац је остарио,није више тако јак,снага га напушта.Сина је научио добро да се бори,пренео му је сво своје искуство и знање и увек му је говорио да поседује искру која ће једном букнути у велики пламен али тај пламен мора контролисати зарад добра а не зла.Те вечери се младом јунаку приказа судбина,коју месец одрази на његов длан.Указа се пут,месец га одведе у оближњу шуму,младић храброг срца малим путићем правише велике кораке.
Одведе га месец до стене која беше обучена маховином,тик поред налазио се улаз који је водио у пећину.Месец није могао више да га прати.У мрачну пећину морао је сам.Испод маховине пронађе бакљу те направи пар варница каменом,пламен букну,младић закорачи.Лаганим корацима кретао се кроз пећину.Чуо је капљице,како је ишао све дубље звук воде је био све гласнији и гласнији.Наишао је на извор,беше жедан те се нагну да попије мало воде.Бљесак бакље даде му одраз точка среће.Млади јунак је опрезно пришао точку,скинуо са њега паучину,дивио му се.Али морао је поћи,одлучно је котрљао точак до села.Беше већ зора када се младић вратио у село,људи су са неверицом у очима посматрали точак,нико није могао да га окрене,покушавали су и стари мудри људи али не! Точак је могао окренути само он,племенито срце.Сваки дан точак је окретао а село је постајало све веће и веће.Прича о легенди која је оживела беше бржа од самог ветра.Насељавали су се,радили у рудама гвожћа,у каменолозима,пиланама,узгајали стоку,фарме су биле на сваком кораку.Точак среће је био све дарежљивији као и сами цар.Након неколико година створио је империју.

Кришом је излазио сваке ноћи цар и посматрао точак,само је седео и гледао га,кроз своје мисли успевао је да допре до њега.Они су имали свој језик који нико није могао схватити и сваке ноћи цар је одавао поштовање и захвалност точку среће.

[Martina]

Проглашење победника након 2. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

[No.1]

Власник игрице Империа онлајн обећао је да ће до краја ове ере вратити анкету играчима из Србије који су били принуђени да пређу на „Точак среће“.
-   Прелазак са анкете на „Точак среће“ није мала ставка за играче из Србије јер то чудо не даје довољно дијаманата.  Обећавам да ће до краја ере сви играчи из Србије осетити бољитак тако што ћемо вратити анкету на коју су навикли.- рекао је власник ИО- Могуће је да ће анкета давати и по два дијаманта, додао је он.
Власник ИО је рекао да они морају да мисле на своје најбоље играче који због економске кризе и мера штедње не могу да приуште и купе дијаманте.
-   Окретање „Точка среће“ није исто као добијање сигурног дијаманта кроз стару добру анкету за коју су многи играчи из Србије везани још од почетка играња ИО. Због „Точка среће“ и дијаманата који се не  добијају,  у Србији је примећено ново занимање као што је“ намештач битке дана“.
Како незванично сазнајемо, у ИО је покренута иницијатива да се играчима из Србије  поред враћања анкете, остави и „Точак среће“.
Наиме радници администрације свакодневно се сусрећу са великим бројем захтева, молби и претњама да се што пре врати анкета, што максимално отежава њихов рад.
-   Играчи просто немају осећај за наше обавезе и велики терет који носимо на својим леђима.- каже један од админа,- Најтежи део нашег посла је свакако рад са играчима који упорно тврде да је „Точак среће“ намештен и да не даје дијаманте. Све  то максимално оптерећује наш рад и делује исцрпљујуће на запослене у администрацији. Срећна околност је да ће у Србији до краја године бити боље па ће играчима бити веће плате, џепарци и други приходи те ће моћи више да издвоје за куповину дијаманата.
Слична ситуација је и у другим земљама југоисточне Европе где се играчи такође жале на кризу и да точак среће не даје довољно дија.
-   Можемо да окрећемо главу од проблема, али ћемо пре или касније морати да се суочимо са њима. Администрација грца под теретом који јој свакодневно намећу играчи и то неће моћи дуго да траје. Позивам овим путем, све који желе добро овој игрици да на време сакупе новац и купе дије а да се мање ослањају на “Точак среће“.- Рекла нам је администраторка и додала- И ја увек играм лото али до сада никада нисам добила седмицу, при томе немам могућност ником да се жалим или да питам да ли су исте тежине све лоптице. 
Чланови управног одбора  ИО су  нам, овим поведом кратко рекли да су свесни проблема, подсетили да су предходних година увели много новина и обећали да ће, уколико то буде неопходно , играчима из Србије вратити анкету која даје по два дијаманта и оставити“Точак среће“  који ће имати  50 посто дијаманте као добитак.

[mitres111]

Пробуди се цар нешто раније него обично.Крај прозора се чује велика галама.АХХ,зар ти нерадници поново ништа не раде.Дозваћу ја нјих памети.У двориште замка се излазило кроз једна велика врата.Цар их снажно отвори и обично би се сви окренули када би чули звук тих врата,али данас не.Сав изнервиран креће да им очита буквицу.

-Зар немате паметнија посла него стајати ту као бабе.Ви сте мушкарци,ви треба да радите...
-Али господаре,стигао је Точак среће.
-Какав црни точак,ја то нисам наручио.
-Точак среће је стигао у сва царства.Сва царства имају прилику да освоје разне награде,па чак и дијаманте.
-Глупане,дијаманти се могу освојити једино на српском форуму.
-Ако не верујете,можете слободно да пробате.
-Нећу то да пробам,ја ценим рад и дисциплину,а не све на готово.

Сав бесан цар се вратио у своје просторије.Међутим,био је радознао.Занимало је да ли може да освоји нешто дијаманата без објаве радова на форуму.На крају,под изговором да мора да види да се није неки шпијун случајно сакрио унутра,оде да га испроба.

Када су поново видели цара,свим радницима појавио се осмех на лицу.Склонили су се и гледали у цара да чују нјегово оцене.Цар окрену коло кад,не знамо да ли је магија или не,освоји 500 дијаманата.
Цар од радости повикаа:

-Набавите ми још најманје 50 оваквих точкова.

 

[crni teletabis]

Севастократор

Извештај први: Префектово устоличење

   Лица светаца са ожиљцима урезаним у малтер, склад препознатљивог и традицији доследног стила у фрескопису нарушен варварским уметничким доприносом, визуелној проповеди љубави према ближњем мачем дописана историја ратовања. Живот на граници. Над малим градом, саграђеним да траје привремено, док за војни гарнизон у утврђењу постоји стратешки смисао, звона цркве, јединог солидног објекта ван зидина, у тешкој хармонији већ годинама откуцавају сате. Дрвени квартови су горели, рушени до темеља па опет грађени, док оскрнављени храм, пустошен, али постојан, бласфемним интерпретацијама слободе говори о трајању.
   Док чека свештеника, младић у раним двадесетим покушава да препозна свете оце на оштећеним фрескама. Припадник царске породице, по казни протеран из престонице и постављен за новог гувернера градића у нестабилном пограничном појасу, Григор је дошао да упозна црквеног великодостојника. Још не зна чиме би желео да се бави, али зна шта не жели. Државни послови захтевају одговорност, а он са њом никад није био у најбољим односима. Начуо је од старијих да снага царства лежи у лојалности поданика и да црква, на начин њему неразумљив, игра велику улогу у неговању заједништва. Далеко од дворских привилегија, бачен у пограничну ватру да се сретне са собом, потпуно неспреман за улогу која му је дата, своју владавину започиње овде, у храму, на месту за које претпоставља да са владањем има неке везе.
-Помаже Бог, Ваше превасходство. Како вам могу помоћи?
-Бог вам помогао. По вољи његовог величанства данас ступам на дужност Префекта. Дошао сам да Вас упознам пре церемоније устоличења и да Вас позовем на кућни разговор. Верујем да добро познајете овдашње прилике па би било добро да ме упутите.
-Биће ми задовољство да помогнем, али ми црквене обавезе не дозвољавају да напуштам храм. Уколико немате ништа против, разговараћемо овде.
-У реду. Можемо ли да седнемо? Не? Слажем се да би то био израз непоштовања...
-Изволите. Шта желите да знате?
-Какво је стање духа у народу? Какав им је морал? Чуо сам да је током последњег упада варвара велики број људи страдао, да је град готово потпуно изгорео. Иако ме не импресионира стање у ком се насеље данас налази, имајући у виду чињеницу да је недавно срушено фасцинира ме брзина којом је обновљено.
-Како и сами можете да закључите, цивилно становништво је незадовољно. Војни инжењери су саградили куће преживелима па одатле и Ваш негативан став о њиховом изгледу - навикли на функционалност лишену естетске вредности неимари нису могли задовољити, нити им је то био приоритет, висок архитектонски стандард на који сте у престоници навикли. Обнова града је мало подигла морал народу, али се страх још увек осећа.
- Народни великаши? Има ли их?
- Група путујућих уметника већ дуже време држи представе на тргу пијачним данима. Њих неколико забављају народ досеткама и пошалицама на рачун власти, каналишу њихову негативну енергију и ослобађају је пре него што прерасте у организовану побуну. Нисам сигуран, ако ми дозволите да кажем лично мишљење, да ли они своју улогу тако разумеју, тј. да ли то раде из патриотских, или личних побуда, али корисни свакако јесу.
- Може ли неко да организује ту побуну?
- Ратна разарања овде су честа - број становника је немогуће утврдити. Нестале рачунамо као отете, али у народу круже приче да се у околним брдима окупљају одметници, млади људи који, незадовољни стањем у граду, прихватају номадски начин живота. Међу њима има свакаквих: ситних разбојника, нерадника и превараната, али и револтираних визионара, младих људи способних и вољних да преузму одговорност и поведу људе против власти глувих за њихове проблеме. Та група, ако постоји, није хомогена, али је довољно да се међу њима јави један рођени лидер и у проблему сте. Саветујем Вам да обратите пажњу на те приче, испитате их и предузмете кораке да младиће вратите у град, што у тамнице, што у јавни живот и на значајне положаје, тамо где по способностима и личним квалитетима припадају. У граду, бар међу људима који долазе у цркву, ни за кога не бих могао рећи да има такве амбиције.
- А кога имамо на положајима? Да ли су ти људи квалификовани за посао којим се баве и какав је њихов углед у народу? Колику тежину има њихов став?
- Бирократија углавном долази из мирнијих места у царству. Стручни јесу, али са становништвом немају, осим када им то природа посла налаже, никакве контакте. Себе сматрају вишим слојем и са народом се не мешају. Ретко и у цркву долазе, ех, не свиђа им се  руинирано стање здања. Колико знам, међу њима су наугледнији дворски саветници, са којима ћете имати прилике да се упознате, већ поменути инжењери и други војни званичници, као и начелници овдашњих јавних служби.
- Добро, то би отприлике било све. Хвала Вам. Видимо на церемонији, надам се...
-Свакако. Могу ли да вас питам једно лично питање?
-Наравно, изволите.
-Близак сте рођак Василевсу. Овде нико не долази из његове благонаклоности, нарочито не Ви, кога, по обичају, ниво сродства са владаром пре квалификује за неки висок положај у администрацији престонице. Нешто сте му скривили?
-Да.
-...Опростите на радозналости, али... Шта?
-Једна... Хм, сада могу рећи једна бивша драга особа наговорила ме је на превару. То је била њена идеја и иницијатива, њена бизарна игра, учествовала је у томе ревносније и преданије него ја, али су мене ухватили, а њу не. Она је остала тамо, у престоници, и даље је блиска двору и још увек игра своју игру, а ја сам изгубио углед, прокажен сам као неморалан и, након моје импулсивне реакције, ненормалан. Уштогљена и опора друштвена елита осудила ме је без суђења и сад сам овде, служим своју казну.
- Какву превару?
- Намештали смо извлачења на точку среће, лутрији у престоници.
- Опростите на отворености, али то јесте неморално.
- Јесте!
- Надате ли се да ћете се вратити једног дана?
- Надам се да нећу.
- Зашто? Ако признајете грешку и кајете се биће Вам опроштено. Овде нема перспективе.
- У праву сте, на периферији су ми изгледи да постанем припадник престоничке елите заиста никакви.
- Није ваљда да је та елита разлог? Мушкарац млад као ви ретко себе одређује у односу на друге.
- Мој отклон према родном граду није проистекао из размишљања о мом положају међу суграђанима. Живим и радим како осећам и мислим да треба. То одређује мој положај.
- Одређују га и други људи, зар не? Један исти човек различит је у пограничној забити и просвећеној престоници. Зашто онда, ако не због тога? Ако није страх од осуде у питању, шта вас одвраћа од повратка?
Грегор се замисли и, након пар тренутака, одговори са нарочитом озбиљношћу:
-То није тачно. Ако је конструктиван и продуктиван човек ће увек и свугде бити виђен као успешан, а ако очекује од народа да му величину призна зато што он за себе мисли да је вреднији од других, увек и свуда ће се осећати као пропалица.
-Свештено сам лице па морам да бирам речи... Људи су некад једноставно зли. Рушиће те зато што им се не свиђаш, што квариш просек, што си довољно дрзак да се не потчиниш правилима игре. Проблем није у томе што ће нераднике назвати пропалицама, проблем је што ти успех неће признати ни кад то заслужиш.
- А који су то људи? Успешни, самосвесни и самозадовољни, или они који су и сами пропалице?
-У граду као што је наш нема успешних.
-Онда ћемо их направити. Питали сте ме зашто не желим у престоницу и ето вам одговор. Тај град је већ обликован, огроман и тром у променама, ташт. Овде, на граници, наш град испуњава свој дијалектички смисао - гради се стално изнова. То је пракса која овдашњи живаљ неће успавати, напротив! Они ће градити и то ће их учинити већим грађанима од престоничана. Позитивном енергијом, свежином и задовољством због обављеног посла, опипљивим резултатом град ће се родити изнутра, у душама својих житеља и тако неће постојати провизорно, тек физички, као војна касаба - ма колики био, биће град духом и културом, односом својих становника према њему. То желим да постигнем, а са престоницом је то немогуће. Осим ретких и вредних изузетака у главном граду људи су учаурени у наслеђене представе о тековинама своје културе, таштина им обликује идентитет и таштином тај идентитет бране. Народна пословица каже: "Коло среће се окреће" па хајде да проверимо може ли наш мали град да се такмичи са престоницом.
- Нек Вам је Бог у помоћи млади господине. Јесте ли сигурни да... Како то да кажем, а да не звучи погрешно? Прошлост вас не мучи?
Грегор уз топао осмех потапша свештеника по рамену и показа на једну од оштећених фресака:
- Григорије Богослов, ако се не варам?
- Тако је.
- Покушаћу да обезбедим средства за обнову храма, чим се за то укаже прилика.

[SkrYim]

Кораци војника из даљине се чују.Хас коња преко брда трешти.Нешто се спрема...А цар ко цар,помисли да му тај гад хоће заузети земљу.Најбоље шпијуне он из царства посла,у сваког шпијуна вештина већа нег у противничка десет.Ал ни један шпијун му се не врати.Схвати цар да је гадно награбусио па се за битку поче спремати.Зачу се труба,гласови генерала:'''Балисте на куле,стрелце око њих'',па онда други генерал:''Мачеве иза зида,паладине испред вратаљ нико жив не сме да их прође'',и кад се сви спремиже настаде мук.Сви као кипови на местима стоје само цар зидинама шета.Савест га гризе,зна да царство не сме пасти.Дође вече а дође и тама.Сваком војнику поче да се спава,па чак и цар заспа.Али не задуго...БУУМ,БУУМ,БУУМ! Ударише овнови о капију,катапулти зидине ломе.А цареви војници поспани,погубише се у битци.Стари цар на балкон изађе како изађе тако и паде,паде од стреле црне стреле.Како паде цар тако падоше и његови војници,тако паде и све у царству.И на крају ништа живо не оистаде.Сад на двору седи нови цар али доћи ће убрзо и његов пад.

[Martina]

Проглашење победника након 3. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

[Mozambi]

Беше прохладна ноћ.Звезде обасјавају прелепо небо.Пун бели месец царство озрачи.Његова светлост се спушта до краљице  која са балкона гледа у точак среће.Донео им је много добра,отерао зло сваким његовим покретом наводио на страну царства.Никада точак среће није изневерио свога цара и царицу.Али предходну ноћ,цар је имао сан како му точак измиче,покушава да га дохвати рукама,али безуспешно.Цар не може да се помери,са неверицом је посматрао како се точак среће удаљава од њега.Пробудио се исколачених очију док је зној пробијао његово чело,царица га упита шта је сањао,али још пар тренутака је било потребно цару да дође до даха,затим изговори речи кошмара.Краљица се узнемирила али није показивала ту узнемиреност своме краљу,тешила га је и рекал да је то само ружан сан.У дубини душе и она је осећала да нешто није у реду.
Месец је и даље обасјавао царство,краљица је напустила балкон и спустила се до дочка среће.Разговарала је са њим,он је немо одговарао,али она га је све разумела.Раном зором царица оде у своје одаје,цар се пробудио.Рекла му је да је точак среће љут на њега,да жели да га она покрене,да му цар више не прилази.Цар се чудио и питао зашто,није био похлепан то су сви знали,своме народу је давао све што је имао,али цар је имао једну тајну,коју је точак знао.Једне ноћи цар га је покренуо и добијено благо закопао дубоко у шуму.Био је себичан,није могао и није смео,никакво оправдање код точка среће није могло бити прихватљиво.Цар је ископао злато,али није се могао одвојити од њега,није га могао поделити народу,било је тако сјајно,било је његово! Царица је схватила да је цар видео нешто што нико није,да му више није стало ни до точка среће,зато је она наставила да окреће точак,царство је добијало приходе,али тињала је прича о том злату,закопаном,само царевом.Неколико пута га је откопавао,хтео да подели,али није могао,можда је то злато било уклето неком злом силом која је уништила равнотежу између њега и точка среће.Међутим царицу је точак заволео,и окретао се још брже и дарежљивије.А цару нека његово благо,можда једнога дана буде и подељено,а можда му је и баш ту место,у дубоко закопаној шуми.

[mitres111]

Каква дивна ноћ. Месец сија,све је тихо.Изгледа да су се сви уморили док су одбранили своја царства. Али негде се ипак чује бука.Нарабно,у мрклом мраку лако угледате светло.Била је то једна биртија у којој се окуплјала војска када би им цар дао плату.Да не гледају случајно нашег Нола против Рафе.Ако гледају онда им је прекршај опроштен.Али,хајде да завиримо унутра.Како сам се приближавао,бука је постајала јача.Изгледало је као да се неко весели.Али,зар сутра сви не треба да буду будни у 6 сати јер стиже напад.Лагано одгурнух врата и бидех да су се сви скупили око једног стола.Пошто очигледно нико нује видео,одлучих да се приближим столу.Кад види,они окрећу неки точак.Требало ми је времена да схватим о чему се ради,али на крају укапирах.Очигледно га заврте и онда добијају разне поклончиће.Рецимо,један радник који је био сиромашан освоји 5000 дијаманата.Замислите,ја толико нисам у животу имао,а командир сам у своме селу.Толику вриску и галаму нисам видео још од времена када сам ја држао мач у рукама и борио се против номада.ЕЕ,давно је то било.Најзад,дође ред и на мене да окренем ову справу.Повуци потегни,кад,4 товарна кола.Одувек сам знао да сам малер,али баш оволики... Изгледа да су само сиромашнији добијали на овом кругу,али тако и треба.Нека и они осете мало на себи сав тај дијамантски накит.Наравно,биртија није биртија без неког пића.Али изгледа да вечерас нису делили пиво,већ сокиће.Али,рекох себи,на дужности сам па да се не опијем.
Сутрадан кад сам се пробудио,кренух до града да променим јесу ли се промениле цене на пијаци.Кад сретох оног човека који освоји 5к дија.Питам га,шта уради са оноликим парама? Кад ми он одговори да је уложио у царског трговца.
Па добро,није свако савршен... :Д

[Martina]

Проглашење победника након 4. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!