Био једном један цар Милан Воисављевић који је имао 3 сина: Марко, Ђурађ и Вукашин.При самрти зовне цар своје синове да им каже последње речи.
Цар: ,,Чувајте се синови моји, не дајте да вас зло посвађа (мислећи на своје противнике) већ се ожените ћеркама наших савезника. Ојачајте нашу крв, своје вештине, да нас памте наши потомци.
Марко, твоја вештина са мачем је фасцинантна. Твоју технику нема нико на свету.
Ђурађе, племенити стрелче. Имаш нишан као прави ловац и јачину као нико на свету. Брани тврђаву најбоље што умеш и знаш.
Вукашине, вођо ратова, јуришај својим доратом и прави пустош.
Последњу ми заклетву дајте, чувајте мајку, жене јер то је једино што вам је вредно остало. Остварите моје заповести јер верујем у вас."
Синови: ,,Заклињемо ти се оче, да ће твоје заповести бити испуњене и имај мир и спокој у души."
И тако цар умре са својим последњим речима.
Кад су синови већ одрасли, послушаше заповести свога оца, спријатељише се са својим савезницима оженивши њихове ћерке. Вежбали су сваког дана и из дана у дан су све више напредовали.
Кад је дошло време да пођу у поход одлучили су да покажу шта су научили и да учине оца поносним.
Они су направили план како напасти непријатеља са својим савезницима. Договор је пао и одлучили су да их они ударе са једне стране а савезници са друге. Једини начин за добијање рата јесте, развући непријатеља на све стране.
Кренули су у бој и битка је трајала све до касних сати.
Марко, храбри мачеваоц, искористио је своју увежбану технику и сви су се дивили њему. Нису могли веровати како неко тако може да се креће.
Ђурађ, није дозволио да противникова војска приђе двору. Погађао је сваког директно у срце ко се усудио да покуша да приђе.
Вукашин, страшни коњаник. Имао је највећу одговорност у рату. Правио је пустош и доносио најважније одлуке у најважнијим тренутцима.
Битка је била веома тешка, али победио је онај који је имао већу жељу за победом. Управо, та битка представља највећу битку у историји империје.
Победник је управо онај чији је циљ био најхрабрији и најчаснији, а тај циљ је остваривање очевих заповести. Због тога су и успели.
Ево нешто и од мене.