3.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!

[Normal]

Ово је тема за ваше приче...

[cadenca]

                                                                             Прича о Империји Онлајн


Догодило се то на балкану , негде између Хрватске и Србије у срушеној кули. Камен срушене тврђаве је још био врућ од неког угашеног пожара који је обасјао целу шуму у којој је смештена некад највећа тврђава , а данас само још једно уништено предивно чудо Империјанског царства. Седео сам у углу спаљене ми куће и шиљио оштрицу свога копља жељног освете, одлучног погледа да осветим своје пријатеље, капала ми је крв с уморних ратничких ногу које су преживеле најкрвавију битку икада виђену мојим очима. До мене дотрчи мој пријатељ из суседне провинције и каже да су уништили не само моју престоницу, него и цело моје царство. Као цар нисам си могао то дозволити, окупила сам остатке војске из царства и генералима наредио да почну да тренирају сваког сељака довољно јаког да може држати мач. Кренуо сам развијати медицину и моје царство је постајало опет многољудно. Након више месеци обнове, све моје тврђаве су поново биле у пуном сјају, производња блистала. Слао сам и злато својим савезницима, наиме нити најврснији ратници и владари не могу сами против свих, треба имати пријатеље, као и у политици, моји су били  _ПОВРАТНИЦИ_ . Најјачи савез на свету, најбољи и најискренији пријатељи које било ко може пожелети, а све до реда храбри ратници. Постали смо велесила Империје Онлајн, места које не признаје кукавице и слабиће, место храбрих људи жељних победе. Договорили смо се да устанемо у рану зору и кренемо у руднике дијаманата, са нас је капао тешки раднички зној, пуцали су крвави жуљеви све док нисмо завршили са ископима дијаманата. Када смо били готови, унајмили смо милионе војске, сада смо били убедљиво најјачи на свету и сви су били против нас. Стигло је време за освету, кренули смо од мојег највећег непријатеља Нерона који ме је спалио до темеља, путовали смо сатима пред његову тврђаву изграђену туђим златом. Јесмо ли спремни ! ? ! ? ? Заурлам ја својој војсци. Чуо се гласан повик : " У ПОБЕДУУУУ ! ! ! ! ". Дочекало нас је пуно поље Неронове војске, али ја Каденце, нисам имао намеру да изгуби и ову битку. Прво је пао мрак, али чекај, то не може бити мрак, то су стреле моје и противничке војске што је означило почетак битке. Падала су трупла, чули су се повици у тој крвавој бици пред Нероновом тврђавом , за 10 сати чује се весели повик победили смо на пољу. Наредио сам исте секунде: " РУШИ утврђаву ! ! ! ". За пар тренутака на поље је дошло 3000 овнова и 10.000 балиста који су у 10 минута срушили утврђење, уследила је наплата. Из царства пораженог Нерона узели смо 200 милиона злата и још 300 милиона свих осталих ресурса. Пут кући био је дуг и заморан, али наш ратни плен је оно што је обезбедило велику донацију ресурса и војске савезу и на крају оно чиме смо заједно освојили дворце и постали господари света, имали смо 100% утицај над сваким делом царства Империје Онлајн. Памтиће нас заувек са златним медаљама око врата, а име савеза _ПОВРАТНИЦИ_ никад неће нестати.

[GRIFIN1]

   Крај ере. Време ја да се копља наслоне на зидине, стреле спакују у тоболце, коњи распусте по пољани. Време је да се војска распусти и одмори..
   Тако ја распустих моје војнике. Пустим банду да оде кући а она заглавила у крчми. И шта сад? Звезда на мапи није се поштено ни угасила а они место да однесу плату кући заглавили у крчми!! Мало је рећи да сам разочарана њиховим понашањем. Па зар их зато чувах комплет еру? Бринем се о њима да их неко не сатре док нисам ту..гледам да шетају да не седе кући да би били у форми а они не-за-хвал-ни-ци сели и ..ма да вам не причам.
  Љута решим да их окупим. Са првим зрацима нове ере пустим глас кроз уснуло грање шума, преко реке, брда, пољана..пустим позив за повратак. Мало је рећи да се само чашица одазвала (банда не захвална).
  Почнем да отварам пилане, каменоломе отворим руднике гвожђа(реко да ако их то привуче), и стварно..почеше да се враћају полако..Мамурни, разчупани ал.. долазе Е сад не можеш тој мамурној банди одма дати оружје у руке. Мораш их прво потерати да изграде касарне, тврђаве, храмове и још којекаква чуда-чисто да се доведу у ред Послах пар људи да похватају коње..нису се враћали 5дана Већ сам хтела да пошаљем шпијуне да их траже кад их угледам. Воде стотињак коња?! Ооо невољо па да су их шећером посули пут до царства толко би дошло...
  И ето..почиње нова ера..имам 200мачевалаца, 50ак стрела, 100коња..ма јад и беда ал шта ћу.
Нема друге него да ставим кључ на крчму
   Ништа ..да вас не давим даље а боме треба мало обићи и царство. Чујемо се у следећем кругу конкурса Хтели или не чућете дал су се уозбиљили

[Dixi]

Почетак месеца марта, 2014.године....
Србија, земља славне историје, добре ракије, поносних људи и још више назапослених и доконих... али за кафу и новине увек има, хвала Богу....

Предизборна кампања је у току, колико и Нишава у месецу априлу, нема ветра али зато ваздухом лете предизборна обећања ( читај "лагања" ), конструктивне идеје ( читај "маркетиншки трикови" ) за излазак из кризе, више радних места и боље сутра ( читај "исто као и јуче, и пре пет година и исто као што ће бити и за сто година" ).

Витез Војислав Поштуница, вођа савеза "Различити од других, иста глупост, друго паковање..."  на тргу Краља Милана држи предизборни митинг на коме се налази велики број посматрача. Сигурно их има више од 123 а мање од 126, од чега је већи број возача господе у оделима и бркатих рмпалија који глуме телохранитеље.

Говор витеза Поштунице преносимо у целости: "Нећемо у Европску унију! Погледајте шта се десило Хрватској! Чим су ушли у Европску унију све куповине дијаманата су подлегле опорезивању у износу од 20% ПДВ-а! Помињу некакву директиву 2006/112ЕО ! Ја не знам ни шта је ЕО али знам шта је 20 процента, док о томе шта је ПДВ нећу ни да размишљам, плашим се! Ко зна каква је то страхота коју су измислили да би нас условљавали док играмо Империју. Доста је што нас кажњавају за  увредљиве старе српске поруке које су израз нашег јунаштва и чојства, а о мултиналозима нећу ни да говорим! Чим виде да је наш човек одмах бан! Не на два дана, не на три дана...доживотно! До када ће Србин да трпи и буде условљаван! Хоћемо самосталну Србију, хоћемо српске савезе широм свих светова Империје, злато у свакој ери, војне бодове и високу част! И да се боримо раме уз раме са браћом Русима! "
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

На Тргу Републике, високи, мршави, али атлетски грађен витез Ивица Опачић, вођа савеза "СПС- само паре и секс" у коалицији са савезом "ППУПС - поред пара уштедите парче саламе", пред многобројним окупљеним млађе старосне доби, углавном око 65 година, држи свој обећавајући говор који буди наду код окупљених:

" Ма који бре Шарке и Мишо Банана....па не могу они играти сами против свих нас! Ми морамо да направимо савез где ћу ја да будем вођа и да певам Миљацку по цео дан а ви само да фармате! Мора да се фарма, нема 'леба без мотике и корупције! Мора да се ради бре људи,,, Погледајте мој савез, ја сам га дигао из пепела, и увек се при крају ере увучемо у неки савез и освојимо златну медаљу! Могу ови да причају шта хоће, али ја имам златну медаљу, а то је ваљда и ваша жеља??"

У позадини неко довикује: " А шта је са афером кофер? Где су дијаманти које си задржао за себе док смо били у савезу "Борис Тадић - лепотани" па смо сви остали без премијума!"

Опачић намигује свом командиру и након пар минута чује се исти онај глас " Опачић најлепше пева и шалио сам се за онај кофер, то је била само шала кеве ми Невенке... немој више по бубрезима,,,ево рекао сам човече...!"

Говор витеза Опачића се наставља: " Значи Кале, Калемегдан, Ниш...све је то тако добро! И да знате да ћу ја свима обезбедити редовне пензије у дијама и премијуму, нема да нема код нас! Ај па тако сада, имам неку свирку вечерас у Скадарлији, ако не стигнем на време отеће ми неко микрофон!"

Нема аплауза, чују се пендреци, по неки шамар...па громогласан аплауз!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

У центру Ниша, код чувене Нишке тврђаве митинг савеза "ССНС-Само Срби да нису сиротиња", витез од скора, његова маленкост Алексадар Тучић обраћа се маси у заносу:
"Хм, овај...како да кажем а да не будем груб,истина је да сада можете знатно мање дијаманата добити за исте паре, а плате су исте..Али биће боље, не знам када али биће то је једино важно. Битно је да Мишко зец више није недодирљив без обзира колико бодова имао, дијаманата купио и у ком савезу играо! Нема више тога! Неће више српски дијамантоси водити главну реч међу нашим играчима! И овај Беко муфљуз, који игра у мега блицу 140, и њему ћу доћи главе, само док нађем времена за те брзе светове и пронађем довољно доказа да не игра поштено! Нема варања, нећемо више мултиналоге, шпијунске налоге и остало...идемо поштено па на суд. Па како нам буде, али биће боље.... Не знам када али биће... Мој нови савез "Гром у покушају" обећава да ћемо ићи на војне бодове, да нећемо никога штедети осим ових против којих нема шанси. Морамо бити реални, ићићемо на ове ситније и скупљати..

[wolkhood]

Нас петнаесторица смо кренули на путовање ка слави, части и јунаштву.
 Знали смо на почетку да ће то бити дуго путовање, зачињено разним непознатим и непредвидивим
крајевима, на први поглед прелепим а уједно и опасним тј. најопаснијим пределима који постоје на
земљи. Сваки дан смо били у покрету, учећи нове ствари које нам могу доста помоћи у нашој потрази.
Тражећи начине да повећамо  наше вештине, морали смо да радимо и неке непопуларне ствари.
Али све је то било за веће добро, све је било подређено крајњем циљу - постизању вечне славе.
Временом смо обишли доста земања познатих човеку, борили се са њиховим најбољим јунацима, неке смо
побеђивали од неких губили али свејето још увек била обука. Сви су нам говорили да се у биткама рађају
и умиру јунаци, да се из битака враћају овенчани славом.
Почели смо на турнирима да доказујемо и себи и другима ко смо и од бега смо створени, изазивајући све
који су хтели и могли да се супроставе. После неколико турнира били смо познати по вештини и начину борбе,
који је био комбинација свих познатих стилова борбе.
у једном моменту нашли смо се између две војске које су се спремале за обрачун око неке баналне ствари.
Битка је већ била почела и морали смо да одредимо на којој страни да учествујемо. Наравно као и много пута до сада
погрешно смо изабрали и морали смо све да дамо од себе да би остали живи. Након пола сата борбе тројица
пријатеља нашли су се поред непријатељског витеза, витлао је мачем као косом по трави, војници су пред
њим падали као снопље, кад је дошао до нас био је у пуном трку са коња се уздизала пара, животиња је
била на измаку снага али је ипак слушала господара. Поставили смо копља пред животињу, саплели ју,
након тога витез није имао шансе против три ратника. Поштедили смо га. У  том трени нисмо знали да ће
тај потез да нам спаси главе.
Лагано као да се играју, непријатељи су опколили остатке већ побеђене војске, ко није напустио бојно поље
био је заробљен.Ова тешка судбина задесила је и нас десетак. Сви заробљеници су били поредани у шпалир,
неколико џелата је почело да ради свој - крвави посао. Остало је пар тренутака док џелатска сабља падне
 на мој врат и расптши све снове и наде, да ћу се вратити кући овенчан славом.
Видео сам комешање међу чуварима, дотрчали су и одвојили ме и два пријатеља који смо поштедили витеза.
Повели су нас према наком шатору и присилили да клекнемо испред. Застор на шатору се отворио и могли смо да
видимо мали дио унутрашњости, све је било украшено свилом и златом, читава унутрашњост је одисала богатством.
Након пар тренутака (нама је изгледала као вечност) на вратима се појавио витез у крвавом оклопу и само је
нардио да нас одвежу и уведу у шатор. Када смо ушли сели смо пред витеза, који нас је само упитао: ЗАШТО?
Нисмосе одмах снашли, када смо проговорили било је само - добро се добрим враћа.