-
У овој теми можете поставити ваше приче на тему Квалификације за Светско првенство 2014...
(http://www.dodaj.rs/f/13/z1/2xL9v9t8/wcspampic3.jpg)
-
УВОД
И да, почело је! Империја Онлајн светско првенство 2014 !!(звони телефон) МОЛИМ? ШТА КАЖЕТЕ? аха..УУУПС ! Није почело светско него квалификације, а таман сам се понадао да имам о чему да пишем.. (опет звони) МОЛИМ ? ШТА КАЖЕТЕ ? аха..ПА СУПЕР! Није баш светско ал такође важно такмичење под називом ''Квалификације за светско првенство 2014'' је званично отворено! Играчи из свих страна света(137 земаља тачније) су скупљали потребну количину знања(неки и дијаманата) за ово, са једним заједничким циљем.... Да представљају своју нацију на Светском првенству 2014!(наглашавам важност такмичења) Е па сад..Да видимо,како је код нас?? Нека нова имена се појављују,различита него она од прошле године,играча из прошлогодишње репрезентације нема ни у првих 100 (осим stons13 -8. на рангу и Ivanisevic-a 47. позиција).Да ли је то зато што не играју в6 ил' из неких других разлога не знамо.Но добро,него да се ми...(опет звони телефон)..МОЛИМ? ШТА КАЖЕТЕ? аха.. добро..Ништа ,морам да идем, управо сам сазнао да је први талас завршен и да су номади забележили само 2 победе од могућих 22844 па да идем да испитам то.. Поздрав! :)
-
1.ТАЛАС
Први талас је прошао! Што би се рекло ''прво па мушко'' или можда женско?Ове године је први напад на империјанска царства скривена и разбацана по глобалној мапи послала нећака од теткине стрине са очеве стране главно командујећег у штабу номада ,лепа и убитачна Aсгарда!Питате се зашто је баш она послала напад?Исто сам се и ја питао,па сам,као што сам раније рекао отишао да испитам ситуацију.Непосредно после напада сам се ушуњао главни номадски штаб и има шта да видим! Главно командујући у штабу номада (зваћемо га Мирко) грди Асгарду!
Мирко: (Шета се нервозно по соби) Па лепо!Баш лепо.Од многих сам очекивао ово али од тебе не!
Асгарда: Нисам ја крива.Могла сам да поведем само 1000 копљаника са оним златницима које сте ми дали.
Мирко: Шта? Са 50 000 златника си повела 1000 копљаника?Па ту имаш за 50 0000 копљаника!
Асгарда: Па јесте..Али..
Мирко: Шта? Шта ? Где си потрошила све паре?
Асгарда: Па..Успут сам срела једну крчму где се игра рулет.Одиграм ја тако 30 000 на бр.27...
Мирко: Иииии?
Асгарда: И занимљиво, лоптица се заустави на 27!
Мирко: Па где су ти онда паре !?
Асгарда: Па..Подаље оданде улични коцкар играо оно кад сакрије лоптицу па остали погађају где је..Опкладим се ја у све паре да ћу погодити.
Мирко: Па црно дете, где ћеш ту,они варају,никад се не погоди,зар те мајка ништа не научи?
Асгарда: Па је рекла да је у средини,лупила,и погодим,била у средини.
Мирко: Па где су ти бре паре онда ?
Асгарда: Па дала сестри све.
Мирко: А ко ти је сестра?
Асгарда: МимиОРО (МимиПГ) ..
Мирко: Добро, реци јој да она пошаље напад.
Асгарда: Добро..
НАСТАВАК У ДРУГОМ ТАЛАСУ..
СТАТИСТИКЕ
Победа: 2
Пораза: 2842
Српских топ 10:
1. killerubica
2. donnapole
3. AsGaci
4. isaa96
5. .Grunf.
6. jocky-zeus
7. PrviVitez
8. capedunum
9. rasha.beach
10. Lezileb
-
2. ТАЛАС
Прође други талас..Неочекиван исход :o 17 000 победа је остварила МимиОро. И око преко 5000 пораза.Што се тиче учинка наших,сви из топ 30 су се одбранили од ње,даље нисам гледао.Играчи иванишевић,мија79 и стонс13 су они који већ имају искуство са светских првенстава а који би могли и ове године да се нађу тамо.Један занимљив податак је да играч кодица,тренутно 271. на рангу има највећу част! Чак 418 части је сакупио овај играч након сад већ три таласа.Што се тиче мирка,главног у номадском штабу,он и није тако задовољан са 5000 пораза,видећете и зашто.
Мирко:Ајао,па како бре 5000 пораза са онолким парама које ти је сестра дала?
МимиОро: Којим парама?
Мирко:За војску..
МимиОро: Ааа,тим парама,па потрошила.
Мирко: Како,где,зашто??
МимиОро: Па знате ли ви колко данас кошта липосукција и ботокс?
Мирко: Па ниси ваљда све паре спискала на то?
МимиОро: Јесам,а што се ви буните када ми је биланс 17:5 ?
Мирко: Одиграо сам да ћеш имати 2000 или мање пораза,квота 2.45.
МимиОро: Лепа квота.
Мирко: Била је...
-
Освануо је још један сунчан октобарски дан у Имперграду. Град као и сваки други, лепо уређен, са великим тргом на коме су се редовно организовале забаве, са прелепом царском палатом у којој је са својом породицом живео добар и омиљен цар Срећко. Изнад палате и самог града, уздизала се велика и прелепа тврђава коју је још давно почео да прави Срећков отац а коју и сам цар Срећко са својим поданицима, из гдине у годину надограђује да би била што већа и јача и да ако затреба одбрани становништва Имперграда и свога цара Срећка од напада свих оних који им завиде на тако лепом и срећном животу.
Тог јутра, цар Срећко је изашао на терасу своје прелепе палате али на његовом увек веселом лицу могла је да се примети забринутост. Јутрос су га пробудили његови шпијуни који су му јавили да се ка граду креће огромна војска злих и дивљих номада који су кренули да сруше град, побију становништво и опљачкају царски трезор.
Шта учинити када времена нема пуно? Како спасити град и становнике? Те су мисли мориле доброг цара Срећка... До сада је увек имао успеха да одбрани град од тих злих номада, али никада до сада таква сила није претила његовом граду и царству... Напдача је скоро дупло више и били су спремни и пуни морала да униште град....
Времена није било на претек. Морало се одмах одлучити. Зато је цар Срећко сазвао своје гувернере и генерале и издао наредбу. ПОД ХИТНО ПОВЕЋАТИ НИВО ТВРЂАВЕ као задњу одбрану града и становништва. Генерали су се сложили али гувернери су се побунили јер нису имали довољно ресурса за подизање тврђаве... А није било ни довољно времена да се произведу...
После кратког размишљања, цар Срећко је нашао решење. Из трезора царства је изнео ратни плен добијен из претходних борби али пошто и то није било довољно из свог приватног трезора је извадио 10 прелепих светлуцавих дијаманата и код путујућих трговаца за те дијаманте купио ресурсе потребне за изградњу новог нивоа тврђаве.
Сво становништво Имперграда се одазвало на позив свога цара и почело са изградњом.
Стојећи на својој тераси, одакле је имао одличан поглед на радове који су се изводили, цар је само на тренутак одахнуо. Стићи ће... Тврђава ће бити готова на време да заустави те зле номаде...
Али то није било довољно. Морао је да унајми још стрелаца који ће бранити град. А то је могао да уради само ако узме и последње дијаманте из свог трезора.... Али, очувати царство је било на првом месту и цар Срећко је још једном завукао руку у свој трезор и узео последње дијаманте који су му остали од покојног оца и све их заложио да би унајмио довољно искусних стрелаца који ће одбранити град.
На хоризонту се појавио велики облак прашине, баш у моменту када је тврђава била готова. Становништво се брзо склонило у тврђаву са царском породицом а сам цар је са својом војском стао храбро на бедеме тврђаве. Били су спремни....
Била је то крвава битка. Битка у којој је настрадао велики број храбрих царевих стрелаца али и још много већи број номада. У тој битки и сам цар Срећко је био лакше рањен док се борио са својим војницима у првим редовима. Била је то битка у којој је победу однела сложност и поверење војске у свог цара Срећка. Номади су и овај пут поражени....
Док је ноћ полако падала на измучене становнике Имперграда, цар Срећко је са своје терасе гледао у даљину. Прошао је још један дан. Али шта нас чека сутра јер номади неће одустати. Вратиће се они у још већем броју и поново покушати да униште град.
Из размишљања га је тргла нежна рука његове царице спуштена на његову уморну главу. Лаган пољубац у образ и мио царицин осмех били су довољни да прену из мисли уморног цара. Уз своје поданике и своју породицу, не плашимо се никога. Нека дођу – опет ће мо бити спремни за њих. Јер ми имамо оно што они немају – разлог за кога се боримо.
Узео је царицу за руку и повео је на заслужени починак...
Није знао да иза његових леђа, у даљини, једна друга још већа војска креће се према граду...
Још једна битка је на помолу....
-
Наиме, ове године администрација из врховног штаба Империје Онлајн у Софији је решила да укине традицију задњих година, отпустила је све репортере. Из добро обавештених извора наши добро познати репортери су упознати да је разлог томе намера да се смањи број запослених у "јавном сектору" Империје Онлајн. Поставља се сумња да је, српској јавности познати премијер Вучко, умешао прсте и у политику наше игре па је из тог разлога формиран синдикат репортера под називом НСРИО - Независни синдикат репортера Империје Онлајн.
Прво саопштење НСРИО преносимо у целости :
"Господо из врховног штаба. Док ви седите и мозгате о томе како да на начин прикривен бизарним објашњењима и разлозима увидете у Србији цензуру на слободу говора и новинарског извештавања ми вам можемо гарантовати да ћемо ми, насупрот чињеници да ста нам дали отказ без отказног рока и адекватног разлога, и даље извештавати како о квалификацијама које су у току тако и о току самог првенства. Исто тако обавештавамо вас да ћемо у јавности изнети све пикантерије везане за приватни живот ваших Великана, нарочито оних царева који живе живот плејбоја а овамо на Империји се понашају као прави Великани. Нећемо прећутати ниједну њихову аферу са многобројним старлетама које су увели у ове квалификације под именом Гувернерки и Генералки. Такође нећемо поштедети ни ваше Царице - које су узгред речено више царице сплавова по Београду, Софији, Амстердаму и дискотека по осталим светским престоницама. Будите сигурни да ћемо на ваше мере узвратити још јачом мером, ударићемо вас тамо где вас највише боли, у приватност.
Објавићемо имена свих собарица у вашим палатама, које ноћу "чувају династијске Великане", одржавају морал у редовима ваших такмичара и греју ваше генерале у хладним ноћима пред нападе Номада. Екипа српских репортера ће крајње објективно и уз поштовање новинарске етике извештавати српску и светску јавност о свим стварима везаним за овај турнир без обзира на ваш нови систем извештавања који је у складу са савременом технологијом. Нема тог видеа који може да замени слово на папиру, траг који се неће изгубити међу милионима бескорисних снимака на том фамозном "Јутјубу". Да сте довели незнамо какве телевизијске звезде да вам воде тај ваш лајв шоу, џабе вам је,,,
Ми смо ту и увек ћемо бити..."
-
Мало статистике
Не знам да ли сте чули на лајв стриму али наша земља је званично друга по победама у одбрани са око 420 победа! Једино су дијабразилци испред нас,браво орлови! Први је идаље килерубица и ако овако настави највероватније ће завршити на тој позицији,али сачекаћемо,тек је прошао 7 талас :D Други је прошлогодишњи репрезентативац стонс13 а од 3. па до 30. места и на више разлика између такмичара је веома мала тако да може бити свашта до краја. Борба за топ 30 ће бити веома велика с'обзиром на то да је преко 400 играча још увек не поражена.
ПОЈАЧАВАЧИ
Што се тиче појачавача за сада је осми талас појачало 16 играча из топ 300. Из топ 30 3 њих,кбалканика,дејанцом по 20% и сосињо 8%.
ВОЈСКА(топ 30)
Тренутно први по војним бодовима у квалификацијама је Жићкоо96 са 961 војним бодом. Највише напада има стонс13 (55 комада) ,а имамо и једно закуцавање,наиме такмичарка -Ива- је доживела пораз у нападу али не верујем да ју је то много омело пошто је 16. на рангу. Килерубица има најмање изгубљених војника, око 770,уз 29 000 убијених ,а 'најчаснија' је мало пре поменута -Ива- са 363 части. За крај војног извештаја сам оставио најбоље а то је да је наш играч савке79 освојио медаљу за битку дана против Ива_Нине ! :)
-
У току је први пресек у вези радова на конкурсу. Ускоро ће бити објављена имена победника у досадашњем току конкурса. ;)
-
ДУРЛАНАЦ НА ЈУБЕ ТУБЕ У ТОКУ КВАЛИФИКАЦИЈА ЗА СП ИО 2014.
Значи октобар, бате, a оно знаш које време! Упекла звездара к`о да је пе-шеснаести август. Значи опуштено, значи решим да обучем ону пумину мајчицу, значи мало да пока`ем бицепсе, трицепсе, на то девојчице ложе се, па да набијем мајчицу у ону моју нову најке белу тренерку и да прошетам ову моју мускулатуру. Не да сам се скоцкао, ма врх сам изгледао! Па бате, много сам вежбао у задње време; недеље су прошле, недеље и недеље у паклу теретане; мишићи су се повећали, повећавали, како да се не повећају кад ударим мало амино киселине, па опет повећавам тежину, кајгана – 10 јаја, па онда млеко, значи литре и литре млека дневно, значи плазма, значи пилећина, значи кромпир, значи то је цео фазон... и наравно стероиди, стероиди су закон, значи прво маса, јер маса је мама. Али теретана, мора 3 пута дневно у теретану, па онда гурам контејнере до Нишаве, па онда једем к`о луд, ако ме кева кући изненади са ништа, јбг онда се вратим да гурам контејнере са празан стомак...И тада знам да сам спреман, тада знам да сам много јак, да сам много најјачи....
Него где сам оно стао? А да, кренуо сам мало да испатролирам по крају, мало педерај кроз моју улицу, да ширим мало лепезе да се виде, да видим да ли је све под контролом. Неки ортаци ми машу из бембаре, ал` бате, у колица не мож` се виде мишићи, то само кад их прошеташ.
И ево га Марли на ћошку код школе... Марли? Ма то је Педа, сви мисле да га зовемо Марли, јер продаје клинцима ганџу, а зовемо га Марли зато што му ћале лимар.
Марли: « `Де си, бре, Срб? Еси ми добар? Чујем постао си звезда на ЈуТјубу :D »
Дурланац: « Леле, бате, са` ћу ти испричам шта ми се десило пре неки дан. Слушај ме добро! Зове мене Мартина, знаш она царица са Империје, и ка`е: «`Оћеш да даш интерјву за Империју? Биће ливе пренос преко јубе тубе!» «`Оћу што па да нећу!» Рек`о: « Маки, дај питања да се спремим.» А Мартина: « Ево питања, да знаш, разговараћеш на енглеском преко скајпа, са Митком и са Вики! Ау, бате, сечку ми направила, па `де знам енглески...Ал` кад поменула Вики, одма` сам упалио јубе тубе да в`им која је та мачкица. Ау, бате, одма` сам изаш`о да гурам контејнере да се о`ладим мало. Па бате, знаш како изгледа Вики: Значи оно врх, мислим разумеш! И пошаљем Мартини поруку, рек`о: «Може, Маки!» А Мартина пита имам ли веб камеру. Леле бате, само ме цима, па `де да нађем камеру сад. Ал` мени ми мисли раде брзо к`о муња, јбг још и имам бубљицу поред ноздрве, где ћу тако у ливе пренос, још Вики да ме види, рек`о: «Неам, поломио сам је!» Мартина ће каже: «ОК, нема везе, него какав ти је енглески?» Рек`о: «Ћу се снађем!» Па бате, да ви`ш каква је Вики, има и шветски да научим. И позовем оног штребера Зокија, знаш оног што смо га звали Зоки Жена, и он ми све лепо написао, ја му рек`о шта да пише и он превео, онако лепо, слово по слово на нашу ћирилицу да умем да прочитам. И онда сам се завалио са телефон у руку, а гледам јубе тубе пренос, мало даље од компиша, тако ми рекли, као да не буду технички проблеми. И ја онако гледам издалека и скајп преко телефон, преко оно ... оно бе, како се бе зове оно???....»
Марли: «WiFi?»
Дурланац: « Е то ВиФи! А бе, немо` ме исправљаш, је л ти јасно? Него слушај....И тако тресем ногу, бије ме нервоза како ћу прочитам што ми Зоки Жена написао. Ал` кад сам видео Вики, леле бате, знаш како је изгледала? Онако кратка коса, па као шатирана, па се нашминкала онако мачкасто, па мајчица на брателе, па црне чарапице, па штиклица, па мини сукња, а оно само севају батаци. Као бонбоница, права лепотица! Права Викторија Бекам! И одједном изађе моја сличка на екран. Ја се збуни`! А гледам, гледа ме Вики кроз цвике, ал` не знам да ле ме гледа горе или доле. Ал` лепо јој стоје, нема шта! А ноге само премешта, видим свиђам јој се. Па бате, морала да се намонтира кад сазнала да ја идем у етар. И почне Митко Енглез, онај водитељ да ме најављује, прича нешто на енглески, ја се заборавио да не знам енглески. Пита Митко, ја мало читам, мало гледам, очи нисам мог`о да одвојим од Вики, испале ми очи к`о жаби испод точка од камион. А одговори...а јбг научио сам и ја мало одговоре, јуче нисам гурао контејнере. И тако, читам, причам, не знам ни шта причам, ал` ви`м онај Митко клима с главу, значи добро је.»
Марли: «Па шта те питао? Нешто за Империју?»
Дурланац: «Да бе, за ове квалификације за Светцко првенство у Империју. Па знаш оно што сам био вођа прошле године на Светцко, па зато ме Мартина звала, зато ме цимала као оно моја искуства, као оно шта мислим о овим квалфикацијама и тако, разумеш? Па погледај јбт јубе тубе, откуцаш Империја онлајн чанел и под број 9, ма ће нађеш, ти си паметан!»
Марли: «Значи сад си постао звезда?! Видео сам те јуче клинцима дајеш аутограме! Може један аутограм?»
Дурланац: « Може бе, рођени, како не може!»
И видим Марли извади једно папирче и оловку из ону педерску торбицу и написа нешто и даде ми и каже: «Изволи аутограм!»
Кад сам погледао, оно пише МАРЛИ, мрак ми пао на очи, значи полудео сам у секунду. >:( >:( >:(
Па мени ли ће Марли даје аутограм, ау кол`ко сам изнервирао! Кад сам га ува`тио с десну руку за врат, а са левицу закуцао на клупицу... Нисам `тео са десну да га ударам, од моје се деснице и ја плашим. Леле још кад сам видео да сам исфлекао тренерку од његову крв.... Па мислим се мени ли ће ми се један Марли проваљује, морао сам пи*** (БИП!) да му надујем... И тако сам га још једном погледао онако оштро и отиш`о сам си кући да сачекам следећи Номадски талас.
-
Био је то прелеп дан.Дан који је обасјао империјанско царство.Било је то негде иза седам гора и седам мора,на неком прелепом,другачијем свету од овог нашег.Било је то царство које је наизглед изгледало нормално.Међутим,ако се загледате видећете да нешто није уреду.Али шта то?Не знам ни ја сам,али морам да откријем.Храбро прилазим царству и на улазу срећем петорицу војника,ма да се човек на смрт препадне.Били су обучени до главе у црно војницко одело са зеленим капама.На лицу им се видјела нервоза.Показао сам им документа(пасош и остало) и рекао да сам дошао да погледам царство у име Српског тима Империје Онлајн.И тамо сам имао шта видети.Сви негде журе као да је смак света.Чак не гледају ни Партизан-Црвена Звезда.Упитах једног становника шта се догађа,али он као да ме нема,прође поред мене и оде до свог детета.Деца су била обучена у зимске јакне,са шалом и рукавицама.У самом центру села,чух један ужасан крик:Сви на своја места,они долазе.Ма ко долази?Ништа ми није било јасно.Биле су ми јасније чак и лекције из математике од овога :) Изненада,из малих кућица излетише стрелци.Појурише ка тврђави и кренуше на највисочије куле.Мачеваоци изађоше из биртије,да ли пијани или не?Углавном,изгледали су уморно.Један ме упита шта се догађа,али ја му нисам знао одговорити.Изненада,са најбеће куле која је на висини 212м чуо се гласан звук:Сви на своја места номади долазе!Тада сам схватио да се ради о животу и смрти!Брзо ускочих у најближу рупу и покрих се лишћем од главе до пете.Наједном,са кула су одјекнули звуци стрела!
Битка је почела!!!
-
И паффф,ГООООЛ,бомба Дринчићааа! Партизан води 1:0 !!! Тако је и за наше квалификанте који против Ива Нине воде са 1:0,остваривши преко 600 победа,а она, љута због пораза,успела је да измоли од номадског поглавара да јој да још једну шансу! Дана 21.10.2014 доћи ће до реванша између империјана и номадске војске коју предводи Ива Нина.Њена основна војска броји 9 000 војника с тим што ће на неке који су је људски одвалили у првој битци послати изненађење од 18 000,и то у 2 провинције!Биће тешко одбранити се од тога ал не сумњамо ми у наше момке.A да,кад смо већ код њих,ива нинин најљући противник килерубица је идаље убедљиво први и стално повећава ту предност тако да је готово неизбежно да че он бити вођа репрезентације Србије.Очекујте ускоро интервју са њим. :)
-
Седео сам на обали мора, загледан у пучину смишљао сам нови текст за Империју. Испијао сам ладно пивце, док ми је Бразилка у топлесу доносила гурманску пљескавицу са све, мислим на додатке, који се иначе не наплаћују, а не као у Београду, али нема везе. А што се тиче додатака, и Бразилка је имала све додатке, хе, хе. Села ми је у крило, пружила ми гурманску са осмехом који топи санте леда на Исланду. Таман да загризем ту пљеку и зазвони ми телефон. Изцимах се само тако, опет су ме пробудили кад је најзанимљивије. Па шта је сад толико битно, мајка му стара, остало ми је још два сата да одрадим смену и одох кући да заслужено одмарам.
Хало, Хало!
Ко је то!
Прекида нешто!
Жиле ти ли си?!
Окрени нулу братко, не разбирам те!
Репортери шта?!
Добили отказ!?
Хало, Хало!
Прекину се веза. Отказ? Па зашто, кад свој лебац поштено зарађујем, са ови десет прсти. Е па неће да може. Нећу више да пискарам, остављам оловку и лаћам се мача. Сад ће Муса да куса оно што се не једе. Који Муса? Све Мусе! Немам коња, па ћу да зајашем столицу. Ђиха, ђиха четри ноге... Припашем миша око деснице руке, у леву `ладно пиво зграбих, обрисах прашину са монитора, визира ми и истрчах на пространство Империе са бесом у оку и пивом у руци. Кад тамо нешто није како треба. Погледам лево, шарено. Погледам десно, шарено. Шта је ово хиљаду му пачића малих! В6 - рече један што је стајао поред. Какав бре Б6! Није Б него В ово је ћирилица. Ауууу , ово нисам очекив`о. Неће ме омести ове душманске провокације и манипулације. Са групом земљака, крећемо лагано кроз земљу квалификација. Циљ нам је познат, а и пут нам није стран. Ове године ОТИМАМО медаљу.
Живи били па видели!
-
Становници Имперграда су били срећни. Царство, вођено чврстом али правичном руком цара Срећка, је свакога дана све више и више напредовало. У царство је почело да долази све више и више становника јер је мудри цар много пажње полагао на здравље и срећу својих поданика. Уз царство су се припојиле и нове, околне провинције, јер су увидели да само заједно могу сви брже и боље да напредују.
Цар Срећко се није штедео у пословима који су водили бољем и лепшем животу његових поданика. Развијао је медицину да би становници били здравији, развијао је фарме да би сви становници имали довољно хране. Све већим прирастом становништва, развијао је и повећавао тврђаве које су чувале вишкове хране и осталих ресурса. Такође тврђаве су биле ту и да би браниле становништво од напада пљачкаша и оних којима је срећан живот у Имперграду сметао.
Пошто је већ неколико пута успео да одбрани свој град и своје царство, цар Срећко је упоредо са развијањем економије развијао и војску јер је знао да ће се кад тад нека нова сила, са неким новим владаром жељним ратова и пљачки, појавити пред капијама његовог царства.
Своје тмурне мисли, није делио ни са ким, осим са својом царицом која је била љегова десна рука, његов једини прави ослонац у животу. Иако је се увек поајвљивао неки проблем, цар Срећко се трудио, да макар пред својим поданицима и пријатељима увек буде насмејан и срећан. Јер управљање царством, које је из дана у дан постајало све веће и веће, изискивало је све више и више врмена од цара, који је из дана у дан био и све старији и старији.
На срећу, царица му је подарила троје деце. Две прелепе ћерке и сина. Чим су деца порасла, цар Срећко их је поставио за гувернере провинција, да би се тамо развијали и показали достојним наследницима престола. У прво време, цар Срећко се бринуо, да ли ће његова деца успети да воде своје провинције на прави начин, али уз његову помоћ и савете, све троје је брзо напредовало и увећавало своје вештине. Једног дана, пред царем ће бити тешка одлука којем од своје деце ће предати царство после своје смрти.
Били су то заиста срећни дани....
А онда, једног дана, као и пре неколико година, немир се увукао у цареве груди. Њгови верни граничари, први чувари његовог царства су му донели лоше вести...
Номади долазе....
Била је то огромна војска, већа него икада, добро опремњена. Прашина коју су дизали номадски коњаници је прекрила сунце и тамни облак се полако надвијао над идиличан живот у Имперграду....
Где ће напасти? Када ће напасти? Са коликом војском долазе? Какав је састав војске? Била су то кључна питања која су морила цара Срећка. Питања, на која је морао што пре да добије одговор ако мисли да добро организује и постави одбрану свога царства.
Шпијуни су разаслани на све стране царства а највише њих у правцу одакле је војска номада напредовала.
Не губећи време, цар је сазвао своје генерале и гувернере, да се заједно организују и ураде основне припреме за одбрану, док од својих шпијуна не сазнају каква и колика то сила иде на њих. Знао је цар Срећко да су те информације кључне у будућој борби...
Народ је веровао своме цару. Одазвали су се сви, и мушкарци и жене. Сви су храбро иступили пред свога цара и показали му да није сам и да ће сви мачем бранити своју децу и то парче земље коју зову дом...
Магацини са оружјем су оворени. Подељени су мачеви, стреле, копља... Скупљени су сви јахачи из царства који су престављали ударну силу цареве војске... Сада је свима било јасно, зашто је њихов цар од њих тражио сталну вежбу. Зашто је стално унапређивао оружје и спремао свој народ за рат...
И нису се плашили. Знали су да су увежбани и што је најбитније, знали су да ће испред њих у борби стајати њихов цар... Њихов Срећко.... А они га неће напустити... до самога краја, ако буде потребно....
Крај другог дела трилогије
наставак следи
-
Колико је инцидент на фудбалској утакмици између репрезентације Србије и Албаније озбиљно утицао на светску јавност сведоче и недавна дешавања у квалификацијама за овогодишње Светско првенство у свету Империје Онлајн. Наиме пре неколико дана догодио се несвакидашњи инцидент ...
Пре неколико дана један српски играч, који је желео да остане анониман, био је на свом налогу ишчекујући напад тих фамозних Номада који је предводио владар Крум. Док је наш играч загревао своје племиће испред двора, тачније Цара Милутина и Царицу Драгицу, Милутин му је рекао да погледа шта се дешава у царству. Наиме, изнад царства је летео ни мање ни више него ДРОН на којем се налазила застава жуте боје а на којој је било исписано "Krum rules!!! Krum is awesome" ( у преводу Крум влада, Крум разбија ). Испод натписа налазила се слика (printscreen) на којој се јасно видело да господин Крум на свом номадском налогу има преко 30 хиљада дијаманата. Након што су генерали овог нашег играча видели дрон који лети над царством, у Палати је завладала паника. Генерал Милан је константно понављао да Крум није Номад већ Румунски Дракула, док је Генерал Стеван јецао у сузама као дете од 5 година понављајући "Куку нама, побиће нас доста сада, а ко преживи готов је у другом таласу!"
У једном тренутку Дрон се спустио до самог прозора на задњем спрату Палате па га је престолонаследник Александар ухватио руком и спустио на земљу. У том тренутку у царство су нагрнули Бугарски играчи у квалификацијама и насрнули на Александра покушавајући да му отму Крумову заставу. До физичког обрачуна није дошло, захваљујући организаторима такмичења који су се умешали у инцидент и спречили даљи сукоб.
До краја недеље, пред арбитражном комисијом Империје Онлајн биће саслушани Крум, Милутин, Драгица и Александар на околности овог инцидента и тада ће бити донета одлука да ли ће неко бити санкционисан. Српску страну заступа Мартина док Крум заступа сам себе. Очекујемо праведну одлуку суда у Софији.
-
Ауууу!!!Какви нереди!Управо гледам утакмицу између наших орлова и Албанаца.Нервирам се,псујем,пијем али не помаже.Изнервирали ме Албанци жестоко.Но,одједном неко позвони на врата.Отворих али никога,само неки папир на прагу.Отворих га и прочитах садржај наглас:Албански генерал Асгарда спрема паклен план на ваше царство.Јооој!Брзо спремих ствари у кофер,и ухватих тролејбус 9 са Вождовца ;D Брзо до аутобуске да купим карте и да идем до Албанског царства да видим шта се спрема.Пут је био дуг,посебно због граница.Стихох око 5 ујутро и одмах се упутих ка главном штабу Албаније.Таман,да уђем кад искочи обезбеђенје.Срећом,није то било право обезбеђенје те сам их подмитио за 200 дијаманата.Уђох у штаб,кад нигде живе душе.Али,моје 6.чуло је чуло звуке из кафане.Тихим кораком стигох до кафане и провирих кад сам чуо гласове:
Асгарда:Шефе јутрос рано сам послао напад на Србе.Послао сам око 15к војске у обе провинције,има да их одерем бреее!
Шеф:Немој тако причати.Никад немој отписати Србе.Жилав су они народ.
Асгарда:Ма не бој се шефе.Него да те питам,касни ми плата за овај месец па би ли ми могао да ти нешто лове?
Шеф:Како те није срамота то да питаш,...
У том моменту угледаше мене и узвикнуше гласно:Српски шпијун је међу нама!
Е кад бих вам могао описати како сам се осећао у том тренутку.Ухватих маглу колико ме ноге носе.Кренуше одмах за мном.Међутим,не знају они да сам ја освојио маратон на Олимпијским играма,тако да је мене ухватити било као сложити Рубикову коцку за 1 минут.Али,имао сам друге мисли у глави.Албанска војска стиже за 3 сата у наше царство,тако да сам морао трчати колико ме ноге носе.Трчао сам и сам не знам колико,кад наједном угледах неку војску.Да,били су то они.Престигох их и стигох нешто прије у наше царство.Гласно питах Нормача где је селекторка Мартина.Он ми рече да је у својој соби.Улетих у собу,а ону врисну.Брзо сам јој објаснио шта се дешава и она узе грамофон и гласно обавести све да стану на своје положаје.А каква смо тек војска ми били.За три минуте сви су били на својим местима.
Требали сте само да видите лица Албанаца када су угледали страшне орлове... :)
Mitres111
-
У току је други пресек. Ускоро ће бити објављена имена победника!
-
Година је 2021...
Доживотни премијер Србије Александар Вучић је пред многобројним новинарима из земље и света на конференцији у Влади Републике Србије дао изјаву поводом посете доживотног председника Русије Владимира Путина. Главна тема посете је била војна парада која је одржана у Београду приликом задње Путинове посете пре седам година.
Адвокати у Србији настављају са штрајком, нова рунда преговора заказана за јануар 2022.године. Захтевају исте услове које им нису испуњени од почетка штрајка, крај преседана у историји адвокатуре се назире.
Почело је прво светско првенство у верзији ГМО 8/21 Империје Онлајн. Еуфорија дрма Србију иако су квалификације обележили багови у вези производње керозина на платформама у трговинским станицама. Велики број играча, како из Србије тако и из суседних балканских земаља, сматрао је да због овог константног бага није био у могућности да се одбрани од напада номадских змајева у седамдесет другом и деведесет осмом таласу.
(http://www.dodaj.rs/f/1d/rk/59Ag1re/talas-na-mars.jpg)
Најбучнији међу свима је био играч из суседне Хрватске, под корисничким именом Хорус који је стигао и до међународног суда у Стразбуру. Иако је од стране администрације компаније "WHM Imperia Online" (WHM - We Have Money) добио одговор да је све у реду и да нема компензације у дијамантима ипак је поднео тужбу против њих сматрајући да је то главни разлог због којег је завршио као 78 у квалификацијама ( првих 78 рангираних иде директно у такмичење уз могућност 22 замене) и зато што је замењен ( читај избачен ) из репрезентације на самом старту.
Српски форум Империје Онлајн добио је нови изглед. Најзаслужнији за то је српски модератор Бобања.
(http://www.dodaj.rs/f/3W/4N/4OvSTXOB/bobanja-moderator.jpg)
Некадашњи водитељ ТВ Империја Продакшн Митко Инглиш добитник је Пулицерове награде за своју књигу "Вики Бекам - некада водитељка малог програма у онлајн игри, сада познати модни креатор". Његова књига о познатој креаторци је изазвала праву помаму у књижарама широм света.
-
Tермини који су у честој употреби у квалификацијама и њихово значење:
ТАЛАС НОМАДА - ови из администрације се играју са играчима који су у квалификација, глуме силу, њих пар напада хиљаде играча широм света
РАНГ ЛИСТА - статистички приказ играча, у горњем делу су они који имају вишак пара, у доњем делу они који имају вишак времена и жељу да нешто пробају, како кажу "Један пробао па се ус..... "
СТАЊЕ ПОСЛЕ УДАРА НОМАДА - пребројавање мртвих на све стране,тема за Митка и Вики
ЛАЈВ СТРИМ - новина у свету Империје Онлајн, место за откривање нових телевизијских лица и место где разни анонимни психички случајеви могу у пуном смислу да искажу своју дијагнозу под свакаквим именима која су навели приликом регистровања на чувени "Јутубе"
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА - скупина играча из сваке земље, неколико храбрих и одважних и мноооого богатих и доконих да бацају паре на дијаманте
ОБУСТАВА НАПАДА - нешто што се никада неће догодити у квалификација, док се ви остали по В5 и В6 верзији навикните на то, трпите зарад Светског првенства
-
Марли: «`Дес`, Срб? Јеси ми добар? Јеси се пласирао на Светско?»
Дурланац: «Марли, ош опет пи...(БИП) да ти надујем,а?
Марли: «Н-н-не, бре, брате, озбиљно питам, шта је било?»
(ви`м да сам га исцимао, гузица овако почела да му ради, реко` овај озбиљно пита, реко` ћу ми испричам)
Дурланац: «Леле, бате, само кад помислим на то, `ал верујеш, кол`ко сам попиз...(БИП!). Пази `вамо: Последњи талас! Разумеш? То ти је онај најачи, онај Хаос иде, тако се зове тај номад, е он ти је, бате, сила, значи, опсада на престоницу, значи пљачка на другу, значи опет опсада на трећу. Све прове покрио, значи оно. Кренуо фрајер са целу војску хохштаплерску. Е ал пази, ако се одбије од мене, велике су шансе да уђем у топ 30. Гле`ам ранг листу, ал` ону тренутно рангирање: Blagojeeee, acakeba, lordpredrag, ratnici, _-Gothic-_, ту смо негде с` бодови, само сад нисам појачао напад, јер нема поенту, разумеш? Ако појачам, веће губитке и`ам! Па бате, нисам ја од јуче, нисам шимпанза! И шта сам урадео? Пази, тамо где Хаос напада са коњицу, тамо, бате, чачкалице (фаланге), значи `иљаде и `иљаде чачкалица, јер чачкалице су ћале за номадску коњицу. Овамо где шаље опсаду, ту Хаос шаље и овнови, катапулти и требе, разумеш, ту морал пада, мада ја нисам заокружио прову, него сам припајао јаче прове да их стигнем с бодови; ал` кад иде с` опсадне, са моји стрелци добијам га само тако. И пази сад, све сам симулирао, значи јак центар на пљачке, значи балансирани стрелци на опсаду, тако ја одговарам на силу, одговарам са силу, али и са памет, па бате, цео трик је у добру формацију, још сам набилдовао оклоп и блиску…Ал` највећи фазон је што сам дао 200 еврића за ово, да се пласирам. И тако до касно сам остао будан, а спавао сам код ону Соњу, знаш ону, што гу сестру напумпао онај миш Крле. Ма закуцао сам се код ње, мало да се мазимо, ово оно, ал бате, последњи талас. Ја гу реко`: «Легај ти, са` ћу ја!» И ту се она надрндала и почела нешто да ми кења, а ја, бате, а симулирам, а ред чачкалице, а ред копитари, очи ми побелеле од монитор, ову ништа не чујем. До пе-шес` сам остао! Остало још некол`ко чуке до последњег удара, рек`о морам мало да одморим, па написа` Соњи на један папир да ме исцима у 9 сати да попијем амино-киселине и да дочекам Хаос, да си наместим формацију и тактику, све оно што сам симулирао. И…леле, бате, ево одма` сам се изнервирао, само кад се сетим, полудим, ако ми верујеш. `Ладно се будим, прво амино, па онда погледам на сат и знаш шта? 12 сати, бате! Леле, бате, палим машину, логујем се на Империју, прошли напади, прошле квалификације. Погледам битке, значи све сам прс`о, значи урнисао ме, пао сам на 41 место, нисам у топ 30. Крв ми у мозак ударила, устао сам онако под нервозу, онако по собу се цимам, како је могуће. Реко`, бате, што ме бе ова калаштура није пробудила кад сам јој написао. Погледам на јастук, једно папирче, а на папирче пише: «Фрајеру, 9 је сати, пробуди се, чека те Империја.» Леле, бате, како ми завукла фукса, испалио сам гу синоћ, сад она испалила мене, онако ми га завукла фино. Па маму гу (БИП!), па убијо би је ту на лицу места да је била, у`ватио би гу за вилицу, захефтао би гу за паркет, кашљага једна, поточарка, па мислим се: «О фамилију ти сељачку (БИП!), сестру ти (БИП!) фино, (БИП!) маму ти селску у д…(БИП!), (БИП!) ти коску малоумну, све ти у п…(БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!)…и тако, бате, нисам отиш`о на Светцко!»
Марли: «И? Шта сад?»
Дурланац: «Шта И? Шта шта сад? Па ја сам господин човек, узео сам и ја папирче и написао сам: «Мачко, нисам прошао квалификације, да ми вратиш 200 еврића, да ти не долазим на гајбу да их одрадиш!» И отиш`о сам си да си гурам контејнери.»
-
Јесен је лепа. Дрвеће се обојило у прекрасну лепезу боја. Дани су и даље били лепи и топли али су зато ноћи постајале све хладније и хладније. Све је мирисало на скору зиму. Требало је спремити дрва за огрев, спремити храну. Али становници Имперграда на то нису мислили. Њиховом граду је претило уништење и све своје мисли и снагу су окренули у правцу обуке и припреме за напорне и тешке дане рата који је из дана у дан био све ближи.
Сваког дана, шпијуни су јављали о незаустављивом напредовању огромне војске номада који су долазили само са једним циљем.... Да униште Имперград. Да униште њихов дом.
И дошао је и тај дан. На хоризонту се небо зацрнело. Али, нису то били тамни, злосутни облаци који носи град да им уништи летину. Небо се црнело од прашине коју су дизале стотине и стотине хиљада номада....
Цар Срећко је окупио своје генрале и свој народ. Жамор у народу је утихнуо када им се обратио...
„Браћо и сестре, обратио им се цар Срећко, над нашом домовином, над нашим градом, над нашим породицама и животом, надвила се опасност какву до сада нисмо имали. Ја се данас обраћам свима јер многи од нас неће сутра дочекати да виде излазак сунца. Непријатеља је много више од нас, бројчано су јачи, боље обучени и опремљени и долазе да нам униште земљу, да униште наш град. Али ми смо сложни, и ми имамо разлог за шта ће мо да се боримо. Браћо и сестре, ми се данас нећемо борити ни за свој град, ни за наше куће. Ми ће мо се данас борити за нашу децу и њихову будућност. Данас, оставите по страни све неспоразуме, све планове које сте имали. Данас ће мо се борити се за нашу домовину. Зато немојмо се бојати неверника него се помолимо нашем Господу да нам да снаге да издржимо и овај његов тест као што смо издржали све тестове до сада. Подигните главе, обришите сузе и последњи пут се поздравите са својом децом. И станите уз мене, браћо и сестре, са вером у бога, као што сте увек стајали.“
На царев знак, развиле су се заставе. Добошари су се огласили. Сви грађани су узели своје оружје и стали на грудобране. Испод тешких ратних шлемова, гледали су свога цара који је стајао испред њих поносно и неустраживо и као да је са својим ставом на све њих преносио део своје неустраживости.
И, битка је почела... Напади номада, наилазили су у таласима, сваки талас све јачи и јачи, али храбра војска Имперграда се добро борила и сваки тај напад одбијала...
Пролазили су дани и ноћи а номади нису одустајали... Плодну земљу је прекрило хиљаде мртвих ратника, крв је текла као поток између палих у боју...
Једно предвече, номади су покренули најмасовнији и најачи напад до сада. Нападали су са све четири стране. Цар Срећко је морао да подели војску и то га је бринуло. Осећао је да се спрема одлучујућа битка. Његова војска је већ била изморена и поприлично умањена. Оно што га је храбрило, било је то што су му још увек веровали и што им морал и поред великих губитака није пао...
Та борба је била најкрвавија до сада и трајала је сатима. Са свих страна се чуо звекет мачева, крици рањених и оних који су умирали. Копља су се ломила а од огромног броја стрела понекад се чинило да су се ноћ и дан смењивали сваких пар минута. У центру боја, цар Срећко се храбро борио са својом војском. Око њега су падали номади један за другим. Са бокова, његова коњица је косила номадску војску јаким и храбрим јуришима. Номадски копљаши их нису могли да зауставе и убрзо, бокови ноада су били пробијени.
Када су номади видели да су им бокови разбијени, у центру је настала паника. До тада неустрашиви номади, почели су прво један по један а онда и масовно да беже са бојног поља.
Страховит крик се проломио из грла хиљада уморних бораца Имперграда
ПОБЕДААААААААА !!!!!!!!!!!!!
Уморно и поносно, цар Срећко је погелдом прелазио преко свог народа. Преко своје браће и сестара који су са њим заједно пролили крв зарад одбране оног најсветијег... за одбрану своје домовине и својих породица...
„Браћо и сестре, још једном им се обратио цар Срећко, данас сте сви хероји и јунаци. Данас сте показали шта вам је највредније у животу. Опасност је прошла, номади су поражени и сигурно је да се дуго неће опоравити од овог пораза. Али нама сада престоји обнова уништеног и оно што је најпрече. Ми не смемо да заборавимо на нашу браћу и сестре који су положили животе на бојном пољу. Ми не смемо да заборавимо на њихове породице, на њихову децу јер су они положили животе да би и њихова и наша деца у будућности срећно живела. Зато вас молим, немојте никад да заборавите оне који су платили највишу цену за живот наше деце и за наш живот. Учите своју децу да памате да су потомци једног храброг народа који се вековима храбро борио и поносно стварао ову земљу. НАШУ ЗЕМЉУ... НАШУ ДОМОВИНУ.... „
-
Најезда Номадских варвара је била најјача до сада. Први ред пешадије претрпео је огромне губитке, коњаници су остали без левог бока док су руковаоци опсадним справама десетковани пред хордама Номадске коњице. Победа је извојевана али уз огромне жртве.
Један копљаник пришао је свом Генералу и упитао га: - "Генерале, мој пријатељ, која познајем од када сам прогледао на своје очи, је тамо негде, на оном пропланку. Дозволите ми да идем да га потражим."
-"Али тамо је једна група Номадских коњаника, упашћеш у заседу, а пријатељ је вероватно већ мећу настрадалима, зашто да рескираш да би пронашао беживотно тело?" - упитао га је Генерал.
Копљаник је и даље инсистирао на допуштењу али ипак Генерал му није дозволио да оде и потражи свог пријатеља.
Копљаник се није обазирао на Генералову забрану и ипак је отишао. Након сат времена вратио се и на својим леђима донео беживотно тело свог пријатеља. Генерал је био бесан, није му било право то што је копљаник поступио противно његовој наредби. Бесан упитао га је: - "Рекао сам ти да је мртав! Да ли се исплатило ићи тамо само због мртваца?!"
Копљаник,смртно рањен, као своје последње речи одговори Генералу: - Јесте, господине! Када сам га пронашао још је био жив и рекао ми је:
„Био сам сигуран да ћеш доћи!“
-
ЖИТИЈЕ ЈЕДНОГ СТРЕЛЦА
Година је 3148. Непрекидним истраживачки радом пронађена је ризница, поред многих блага ту се налазила и једна кутија у којој су се налазила дрвена фигура једне жене премазана посебним мастилом и књига на чијој је полеђини писало ''Житије једног стрелца'', написао Стрелац 3. реда империјанске војске-Артур јесени 2014. године . Корице књиге су биле прекривене најлоном који није иструлио ради очувања. Књига је пребачена у народни музеј и након њеног тумачења проглашена за изузетно важно откриће које ће бити заувек сачувано, њен садржај је био сакривен доста дуго али је након извесног времена ипак процурео у јавност, у књизи је писало:
''Јесен је 2014. године,октобар тек почиње.Отишао сам код мог стрица у шегрте да би постао столар, одувек сам воле да правим разне фигуре од дрвета, а први столар је био Исус што ме је додадтно заинтересовало за овај занат. Није ми ишло лоше, посебно добро сам правио скулптуре,полице,а и стреле и лукове. Једно јутро сам се пробудио и нисам затекао свог стрица код куће, где ли је? Питао сам се. Нашао сам га како прича са краљевом гардом, носили су неки папир.Ишао је ка мени и рекао: ''Извини, али мораш да идеш, потребан си држави.'' Нисам знао шта се догађа.Убрзо сам сазнао да су нам номади објавили рат, и да је проглашена општа мобилизација.Не! Где баш сад,када ми занат лепо кренуо, нисам хтео да идем, али морао сам, то је било наређење. Кренуо сам са војницима на окупљање нашег одреда. Било нас је близу 1 000. Највећи део су били искуснији војници који су годину дана раније учествовали у 2. Номадско-Империјанском рату 2013. године, а било је и део њих из првог.Након победе из другог рата сви смо се надали да до трећег неће доћи,али ето,нажалост дошло је до њега.Чуо сам да су се номади реорганизовали и да су спремни да нападају сваки дан док нас не униште скроз и да је њихова војска непрегледна! Увече смо сви легли да спавамо у камповима, речено нам је да се добро наспавамо јер је сутра тежак дан.Целе ноћи нисам могао да заспим све до три сата,упознао сам једног младића,био је приближно мојих година и звао се Маркус.Рекао ми је да му је брат овде негде и да не може да га нађе.Тражили смо га целе ноћи,зашли смо у шуму све дубље и дубље.Полако је почело да свиће,било је око пола пет,а ми смо налетели на једну јазбину и тамо видели трагове људских стопала.Ушли смо унутра и видели беживотно изгрижено тело.Медвед је то урадио,погледали смо лице тог несретног младића али нисмо могли да утврдимо да ли је то Маркусов брат или није, а изненада је иза нас се појавио медвед.Био је огроман и тамно браон боје,почели смо да бежимо али нас је јурио,и био је бржи.Сустизао нас је и то сам видео,нећемо се извући,морали смо нешто да смислимо.Довикнуо сам Маркусу да кад му дам сигнал легне на земљу,потврдно је климнуо главом,Код себе сам имао један нож а у трку сам дохватио једно дрво са земље.Брзо и вешто сам га заоштрио и звижднуо.То је био знак,Маркус се бацио на земљу а ја поред њега,медвед је скочио на нас,брзо сам усправио дрво које ми је ту послужило као копље и медвед се наб'о право на њега,осетио сам његов дах и ледене канџе на мом лицу како праве ожиљак,пао је мртав поред мене,Маркус и ја смо се брзо вратили у камп и одспавали једно сат времена. Ујутру су нас пробудили у шест сати.Представили су нам нашег командира,био је то старији,снажан човек, са изажен цртама на лицу.Постројио нас је све и док нас је обилазио зауставио се на мени и упитао ме је:''Шта ти је то на лицу'',ништа-рекао сам.''Добро ако је ништа.'' и рекао:''За данас нема ни за кога јела! Једино за онога ко први скине јабуку са стуба пожуде!''.Био је то огроман стуб сигурно 200 метара,како одатле скинути јабуку?На почетку нико није ни покушавао,а онда су почели и први покушаји,након 10,20 метара највише, сви су падали доле,Маркус је решио да се попне и он.Безуспешно сам га одвраћао од тога.Почео је да се пење,бринуо сма се за мог друга. Он се постепено пео,рекао сам му да сиђе на 10 метара,20,30,док још има снаге..Није ме слушао..Након 80-ог метра Маркус је пао.Бледо сам гледао у њега.Био сам сломљен,изнервирао сам се што је једна обична јабука изазвала смрт.Отишао сам до оне исте шуме,одкинуо добро парче шљиве и направио лук и стрелу.Гађао сам јабуку,и погодио.Однео сам је у камп командира и гађао га њоме!Био је запрепашћен мноме али и задивљен и наредио да ме изведу напоље.Тај други дан сам провео сам.Сутрадан смо обавештени да номади нападају,био је то први талас,први од многих..Послати смо у хитни марш на планину Добруч. Налазила се на координатама 168,192 глобалне мапе,11 сати хода од нас.Пут је био напоран и тежак,(с' обзиром да ми је то био први марш). Пред пењање на планину уследило је спуштање у мочвару.Тамо је се осећао један устајали мирис,било је тихо,превише тихо.Изненада копље ми је прозујало поред главе.Била је то заседа!Хиљаду бацача копља номадске војске нам је направило сачекушу,настала је опша пометња,међутим наш командир нас је брзо регруписао.Смирили смо се и уследио је против удар,ја сам луком и стрелом прилично добро гађао.Бројао сам до 20 убијених а после сам се забројао.Победили смо.Када смо стигли на планину сви извори хране су били запаљени,као да су номади очекивали да ћемо победити.Остали смо гладни и жедни на голој стени.Поставили смо наше кампове,а неко је требао да оде у извидницу.Послали су мене и још једног младог момка.Био ми је познат, веома познат.Након извесног времена сам у њему препознао лик свог пријатеља,Маркуса! Био је то Маркусов млађи брат.Рекао ми је да се зове Аргон и да је овде са братом.Морао сам му испричати за тужну судбину његовог брата,али сам му рекао да може на мене да гледао као да сам му старији брат и да ћу увек бити уз њега.Убрзо смо стигли до неког брда,попели смо се на једно дрво и имали шта да видимо.10 000 крволочних номада којима се у очима видело да имају само један циљ,да нас убију!Брзо смо се вратили у наш одред и рекли шта смо видели.Почеле су припреме за одбрану.Оклоп су се лили,ковали мачеви,оштрила копља..Предложио сам командиру да стрелце постави на врх планине што је он урадио.Још једном сам послат у извидницу да видим да ли се крећу номади,и кретали су се.Ишли су право на нас..Вукући 4 катапулта.Отишао сам назад и рекао шта је и како је.Уследиле су неке завршне припреме,молитве а онда смо сви постављени на наше положаје.Било је тихо,али је тишину убрзо прекину звук номадских бубњева и труба.Ближили су се,убрзо је уследило до битке.Побеђивали смо,наши тешко оклопљени пешаци уз помоћ стрелаца успешно убијали номадски шљам.Међутим изгледало ми је као да сам видео много мање номада него кад сам био у извидници. Приметио сам да један номад носи бакљу ка пласту сена и гледа ка шуми.Рефлексно сам и ја погледао ка шуми и лоцирао номадску коњицу! Чекали су знак ! Брзо сам погодио овог са бакљом..Рекао нашима за коње и копља су се покренула и формирала фалангу окренута према шуми.Онда,кад су сви били спремни,запалили смо сено и чекали налет номадске коњице.Нисмо дуго чекали,залетели су се снажно по левом боку али нису знали да их тамо чека на гомилу копља.У том силовитом јуришу помрли су сви до једног..Међутим номада је идаље било на извоз,били су много бројнији,а онда су почели да катапултом гађају стене изнад нас(битка се одвијала на планини).Обрушиле су се стене великом брзином на нас.Губици су се повећавали.Знао сам шта треба да урадим,имао сам 1 шансу.Гађао сам у скаламерију која је вукла сва 4 катапулта.Дуго сам циља танак канап који их је повезивао,али јако чврст,свом срећом успео сам да погодим и читава скаламерија са све катапултовима се обрушила на номаде као одрон.Већина је помрла,остатак се разбежао...Победили смо! Недуго затим смо чули и да су одбијена још пар таласа низ краљевства, а исто тако су и сви чули за нашу величанствену победу.Промовисани смо у краљеву гарду,а након што је командир чуо шта сам ја урадио прогласио ме је под командиром и имао сам контролу над свим нашим стрелцима. Послати смо у двор. Тамо смо краљевски дочекани,било је гозбе,весеља,пића.Али наш командир се није веселио.Био је забринут,тај дан је био на скупу командира и причали су о нечему не знам тачно о чему,али је због тога сигурно био забринут.Одлучио сам да сазнам о чему се ради,и једноставно упитао га.Рекао ми је да су данас остварене чак 24 победе,али да се ускоро спрема велика битка,последња битка која ће одлучити рат и да ће сутра то рећи свима,нека се сада одморимо.Отишао сам на прославу, и тамо упознао Жозефину,која је била прелепа и као што то обично бива,била је принцеза.Одма ми се допала, а и ја њој,плесали смо цели ноћ и обећао сам јој се на вечну љубав.Провели смо заједно једну предивну ноћ.Ујутру ме је пробудила жамор и галама,Погледао сам на прозор и видео око 20 000,30 000 империјана а и пристизало их је још.Било ми је јасно шта се дешава и да се војска из целог царства окупља.Командир је свима рекао шта се дешава,као што је и рекао да ће урадити.Империјански одреди су пристизали једни за другим и до поднева нас је било око 70 000.То је било све. На хоризонту су се назирале главе,главе жељне убијања,номадске главе,прекриле су цео хоризонт,било их је најмање 300 000! Знали смо да сада долази до одлучујуће битке.Распоређени смо по пољу тако да мачеваоци буду у средини, тешка коњица и паладини по левом боку,а фаланге на десном,очекивајући одатле удар номадске коњице. Ми, стрелци, смо били иза њих. Након 45 минута номади су се поставили у борбену формацију. Ја сам још једном бацио поглед на нашу војску, нису изгледали баш само уверено. Одржао сам говор. Није то био говор као што су држале много војсковође него нешто кратко али сасвим довољно да им подигне морал,рекао сам им:''Војник који има блистави оклоп, је војник који свој оклоп никада није истински тестирао..''затим сам бацио још један поглед на војску,било је у њој ратника,младих,старих,искусних,професионалаца,столара па чак и доктора,било нас је свакаквих,али везивала нас је једна заједничка особина,били смо храбри. Уз прве трубе видели су се и први јуриши номадских мачева,успешно смо се бранили и одбијали их.Међутим, дошло је до једне лоше процене. Номадска коњица,тј. катафракти нису нападали по десном,него по левом боку,била је то колосална грешка. Након њиховог силовитог јуриша видео сам само мртва тела наших паладина и тешких коња који су се налазили на левом боку.Половина је преживела,половина не. Међу преживелој половини сам видео и Аргона , Маркусовог млађег брата, био је уплашен, још је био веома млад.Брзо сам наредио да стрелци оду до коњиц3, чим сам стигао попео сам се иза Арагона на коња,а затим урадио нешто неочекивано, наредио свим стрелцима да ураде исто.Ускоро је уследио други јуруш катафракта.Нису нас видели од оклопа јахача,рекао сам стрелицма да гађају искључиво у врат јер су катафракти такође јако добро оклопљени.Током јуриша и битке успешно смо побили највећи део номадске коњице,остали су побегли у шуму или код Генерала њихове војске,такозваног Хаоса који је тај надимак добио јер је након себе увек остављао хаос и пометњу.Након што смо побили номадске коње кренули смо у против удар, притискали смо номаде више и више све док нису прешли на другу обалу оближње реке.Тако се завршио први дан борби. Увече сам отишао да спавам, када сам чуо неко шушкање напољу,изван мог шатора.Стварала се силуета која је улазила унутра...Била је то Жозефина, рекла ми је да мора хитно да прича самном.Рекла ми је да јој је њена сестра,која је удата за Хаоса већ пар година чула један његов разговор како номади планирају рано ујутру да пређу мост и нападну нас на спавању. Рекао сам то командиру. Направили смо им сачекушу коју смо припремали целу ноћ.Затим смо седели око ватре,ту сам ја изрезао једну фигуру , била је то богиња победе и надао сам се да ће нам и она помоћи,а онда смо почели да чекамо.Али напада није било..Чекали смо, чекали и чекали , али номади нису нападали.Ускоро су очни капци почели да нам се заклапају.Били смо преварени,али смо морали да останемо будни,ускоро ће да почне битка поново.Иако смо јуче победили номади су идаље били доста бројнији од нас. Поспаност нам је прекинуо сад већ добро познат звук номадских труба. Нападали су.Морали су прво да пређу преко моста. Мост је био дугачак једно 700,800 метара.Кретали су се брзо ка нама,морао сам брзо да размишљам, и дошао на одличну идеју.Брзо смо поставили сламу и пар експлозива на доњу конструкцију моста. Пошто је мост био веома широк у једном тренутку се могло на њему наћи готово цела преостала номадска војска. Чекао сам тај тренутак. Запалио сам врх стреле и тражио савршен моменат да опалим,али сан ме је савладао,случајно сам опалио и омашио,стрела је пала недалеко од моста, морао сам ручно да запалим сламу. Отрчао сам до стреле,узео је у руку и урадио шта сам морао,запалио сламу.Мост је експлодирао,чули су се скарлици и узвици номада, као и безначајно дозивање Хаоса у помоћ,давио се.Мене је експлозија бацила 10 метара уназад,дрво ми се забило у срце.Знао сам да ћу умрети.Дозивао сам Жозефину,напокон ме је чула,кад ме је видела почела је плаче и рекла ми је да смо победили, да сам ја највише заслужан за то,питао сам је јел жив Аргон?Потврдно је климнула главом,рекао сам јој да га чува,сва уплакана је рекла да хоће...Сутрадан је у царству припремљена величанствена сахрана,ветар је тихо плакао...''
-
У току је трећи пресек. Ускоро ће бити објављена имена победника!
Обавештење!
Након трећег пресека можете објављивати своје радове у Епилогу (у истој теми испод овог поста) до понедељка, 03.11.2014. године када ће бити проглашени победници.
Свака част! :)
-
СВИ ДОБРИ ДОГОВОРИ СЕ СКЛАПАЈУ УЗ ДОБРО ЈЕЛО И ПИЋЕ
Инавзија номада је завршена, а као да је није било, као да је дошао Брус Вилис и својим бритким умом и домишљатим потезима растерао непожељне. Ипак иза те инвазије, све се пуши, све се и даље дими, тела храбрих војника и даље леже на пољанчету, по неком падне на главу камен са разрушених тврђава. Али 30 царева као да не мари за то, они су се већ састали у крчми код killerubice, пошто је он изградио највећи трезор, па има више места да стану. Осећа се прасећина на километар, а сангрија на 2 километра. А империјанским миљама унаоколо чује се Цеца са Ацом – «Не заносим се ја» песма. Српска посла!
Ипак није све тако неозбиљно и неморално. 30 српских витезова се састало да мало проћаскају о текућим проблемима, новим пројектима и изазовима на Светском Првенству.
Кillerubica: «Од сутра више нема спавања. `Оћу да ми будете будни 24h, набавићу вам ја сва могућа енергетска пића, и RedBull, и Burn, и Monster… (Guarana је за девојчице), ма има да ми будете енергетски 2 недеље.»
Stons13: «Ма чекај, што не би имали замене? Ево ја ћу замену себи да нађем, зеза ме јетра од тих пића.»
Кillerubica: «А може и тако!»
Јocky-zeus: «Брате, и ја бих замену, има нешто у тим енергетским пићима што се свађа са мном.»
Milan-SRB: «Љубав или шок, знаћу сутра ја – АЈМО!!!» (почела следећа Цецина нумера «Турбулентно»)
Кillerubica: «Милане, ај` смири се мало! (обраћа се осталима за столом) Овом само Цецу пустиш, буде будан 3 недеље, њему не треба енерџи дринк. (сада виче према ди-џеј стејџу, јер тамо Милан дивља са DJ Фанки Џанки) А бре каква је бре то музика, шта бре то дрнда све време, дрн, дрн, дрн, утишај бре то! (враћа се присутнима и текућим проблемима) ОК, за активност смо се договорили: енергетска пића, може замена...и може Цеца. Е сад о стратешким партнерима....За сада нико неће да инвестира код нас, јер нам закони нису сређени, дакле нико неће окупљлишта да гради због нас, неће да нам дају координате од својих колонија...Помоћ од Европе да не очекујемо, само од оних сличних нама, дакле ЕксЈУ....»
Laki: «А са дијама, шта ћемо са дијама, како ћемо да поделимо дије?»
Кillerubica: «Ооооо, Лаки је мало нервозан :D , ти би свој Југо продао само да ти дају шаку дија. Полако решићемо и то. Даље, ратови или не. Знам да се Art_of_war_ не би сложио са тим, знам да је уметник човек, али по мени ратове би требали да избегавамо, ако хоћемо медаљу. Ратови само успоравају, ето балкански, ето Први па Други Светски рат. Намерно нам објављују ратове да би нас економски успорили. Да није било тих ратова сад не бисмо играли вержн Сикс Империју него вержн 7 или 8 или можда чак вержн Виста. Догурали би ми далеко више него Јапанци са технологијом. Чак би и Србија била до Токија. Али...шта је ту је. Само знам да уз Божју помоћ и молитве нашег OcaMakarija014, можемо далеко да догурамо. Отприлике то је то. Разговараћемо после опет. Сад може вољно.»
И сви одмах устали , свако на своју страну, као да су сви једва чекали да Кillerubica заврши свој монолог, као нешто прича, само нешто обећава, као и сви политичари, као сви који дођу на власт, а од свега тога ништа. AsGaci је одмах сео да удара оне покер апарате, majstorinho87 да поправи микрофон Milan-SRB-у, јер га је овај покварио, ударајући га себи о главу (то увек ради кад слуша Цецу), DEJANCOM истог тренутка извадио таблет да ухвати мрежу, пошто Кillerubica скоро увео WiFi у своју крчму да се јави кеви, јер неће 2 недеље бити ту, а OtacMakarija014 се повукао у своју собу да се помоли Богу за своје саборце и предстојеће дане, па шта Бог да.
-
Овај круг конкурса је затворен. Честитке свим учесницима. :)