Конкурс > Стихови 2015
9. круг конкурса: Инвазија Номада ера 10 - Стихови о ИО
dadolp:
Немамо дија као неки странци
Али не могу да од нас буду бољи Лилипутанци
До колена нам нису Данци ни Американци
Кад вас нападамо ви урлате „стоп“
Пред нашим катама јурите хоп-хоп
Знајте!Напада вас источни коп
Најјача нација света смо ми
Чак ни поједниначно нисте јачи ви
Користите аларм па вас сваких 10 минута буди „пииии пииии“
Смисао за хумор јача нам је страна
Стога милиони дија нама нису брана
А вас ће да боли велика рана
Ту рану баш ја ћу нанести
Орла нашег није лако омести
Он је храбар и не да се завести
А такви су и остали срби
Сви ми смо жељени туђинске крви
Само зато што хоћемо да будемо први
dadolp:
За стихове ове понестаје идеја
Помоћи ми неможе ни Поповић Реља
Можда и он овом игром влада
Пред њим је велика гарда млада
Стојимо храбро и кличемо теби
Ниједан успех не присвајамо себи
Ми смо срби,ми смо слога
Ширимо се брже него било која дрога
Риме ове ја за дије слажем
Али од срца ћу на крух да их мажем
Можда понеки и смисла немају
Али други се за српску славу не спремају
О нама много књиге су написане
И многе анегдоте још давно записане
Ову о империји само ја писати могу
Јер ја најбоље разумем нашу слогу
Из давнина се сећам како је то било
Иако задњих тједана,јако ми се снило
Сећање моје никад не слаби
Орао је мој драги учитељ „раби“
Од храбре крви ми смо настали
Ниједном од страха нисмо застали
И зато знајте душмани сви
С ким имате посла ви
Надам се награди јер дија ми фали
Брже,док ми коњаници нису пали
Злата за одржавање њихово немам
И зато ове стихове,у њорду спремам
SrbHristov:
Сетна песма жене једног номада
Ево десета је година како ми драги иде у походе,
Каже овај пут ће да ми донесе румене јагоде.
То пробала никад нисам, а најволела бих баш,
И боље би му било, него да му очитам Оче наш.
Само не знам, како то да увек оде у лед ледену зиму,
Кад нема ко постељу да ми греје, да са неким имам си интиму.
Све остали неки старци и многа дечурлија, ја са мог Џингиса 7 имам,
А хоћемо да их имамо што више, највише, да оборимо Гиниса.
И не само због Гиниса, требају нам нараштаји нови,
Сваке године, после сваке Инвазије, народ мора да се обнови.
Ма много нам изгину људи по те пљачке и битке на поља,
Па и опсаде тврђаве, све су то посла ђавоља.
Ја тако изгуби једног, ал` кад Инвазија била прве године,
Ма он смотан био, он се плашио и од обичне грмљавине.
А мог Џингиса сам си нашла на једну игранку друге ере,
Кад ми донео неке ђинђуве и најлепше бисере.
Јес јес, донесу нам свашта тако, неке намирнице и нове зачине,
Свакакве нове материјале, да нас женске срећним учине.
А ја сам си имала само једну жељу, да ми донесе Нес кафе 3 у један
Не да је то добро, е то би си пила сваки свакцијати дан.
Е-е-ее, и тако док га Џингис нема, перем си веш на оближњу речицу,
Кад немам с ким да си попричам, причам си са неку егзотичну птичицу.
Диваним уз кафицу са ове женштураче, али само рано изјутру,
Више си сама циркам џибру, навукла сам се, ћу си упропастим јетру.
А шта да радим, све си мислим на Џингиса својега,
Кад нема ниједног лепшег, ниједног дивнијега.
Сам` си на њега мислим, и ћу си мислим сви` 26 таласа,
Кад у десетој Инвазији номада нема већег горостаса.
Martina:
Проглашење победника након 2. пресека 9. круга конкурса!
Кликните овде!
dadolp:
све ближе празници нам долазе
а нама бесане ноћи на империји пролазе
страшне битке и инвазији водимо
јер ми за милост не молимо
србину сваком непознат је страх
јер он туђе војске претвара у прах
и док кроз мрачне улице ходиш
запамти,самном у игри никад не водиш
моја војска српску снагу има
и спремни смо да ударамо по свима
за орла овог,и наше лепе боје
нико несме да дира,у оно што је моје
можда први да будемо нећемо
ал да се боримо,увек хтет ћемо
ми смо симбол,братсва и снаге
и нама се поносне наше драге
иако је ово само игра
боримо се као најспремнија чигра
наше фаланге с траке излазе само
више незнамо с њима камо
без пораза није лако бити
али ја своју армију нећу крити
ако неко сме,што пре нека дође
ал знајте,озлојађен од мене ће да пође
јер за србију ја дајем све
понос ми смо земље те
и у животу,и виртуалном свету
ја убацујем у брзину пету
а сада морам и приче да пишем
јер за победу само ја дишем
а дија ми фали за место више
моја армија несме тише!
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију