4. круг Стихови о ИО

Конкурс > Стихови 2015

<< < (2/3) > >>

Martina:
Проглашење победника након 1. пресека 4. круга конкурса!
Кликните овде!

No.1:

Чекам, а лењо пролазе минути,
Са буктињом иде та војска што кличе,
Можда ћу умрети крај сломљеног мача,
на пољима родним, бранећи их часно.
Сад зора већ свиће, бледе млечне пути,
А ја још чекам, Номаде што иду.
Прогоне ме они кроз моја беспућа,
Лебде око мене као ваздух, свуда,
Продиру у куће и пљачкају рају,
испунивши ме бесом, у немоћи мојој,
А време ме гута, док тренуци лењи,
падају ко снег, преко мога царства,
Са мном, војско моја, низ стрмине крени,
Победит Номаде, ми морамо сада!!!

Mozambi:
Кренуо је Номад на далеки пут
кроз густе шуме и планине стрме.
У реке је газио и рибу ловио
логорском ватром комарце димио.

Имао је крзно црног медведа
стреле са отровом црне мамбе
и сам је био тамније пути
а на кожи урезани трагови самбе.

Номад је вешт,пред њим је свакодневни тест
његово искуство и храброст донесе улов чест.
Јак је Номад,саткан од јуначких гена
јаке руке и велико срце као стена.

Нема времена за губљење,Номад крену
у поход,у битке сврху живота је предао свему томе.
Он је Номад,храбри ратник,није земљорадник
иде у победе и тако зарађује сваки златник.

SrpskiVitez007:
Инвазија пред компјутером

Улазим у империју и гледам у екран.
Гледам како црвени мачеви стоје.
Укрштени тако, до удара броје,
Само нека дођу,бићу спреман.

Регрутује се војска у великој количини,
Да одбраним налог веома ми је стало.
А како и неби, 50 000 дија није мало,
Гледам у оне бројеве и седим у тишини.

Размишљам ја нешто..Ма добићу ове!
Симулирам још једном, да будем сигуран,
Тишина је у соби, сви мисле да сањам снове,
а ја симулирам, додуше једва будан.

Размишљам ја опет..Морал ми низак.
Сунце ти жарко, тридесет и девет!
Дал да палим премијум, кеш ми није рођак близак.
Или да се надам чуду и легнем у кревет.

Упалих ја премијум , што је сигурно сигурно,
симулирам још једном, добијам лагано.
Погледам на сат, већ је пола три, а ја и даље гледам будно.
Ко ће изрджати још 30 минута,устао сам у 6 сати, то јако давно.

Лећи ћу у кревет, само ћу да дремам.
нисам луд да заспим , мало само да легнем.
ухвати ме сан , сањам како одбрану спремам,
трзнем се и пробудим,па ноге протегнем.

Погледам на сат, онако случајно,
сунце ти пољубим, кад пре девет сати!
Свануло је јутро , сунцем осунчано,
Брзо крећем корисничко име и шифру уписати.

Тврђава у ватри, цело царство греје.
Погледам ја битку, и тада схватим нешто.
Војска на мобилизацији као да ми се смеје,
заборавих да мобилишем..па полупам тастатуру вешто.

Одједном се наоблачи, упропасти се дан.
Капљица по капљицу започе киша.
Шта ћу сад да радим кад пукао сам,
мало је тастатура, поломих и миша.

White_Wolf.rs:
Инвазија номада

Кренула је номада акција,
биће то велика атракција,
за номаде биће то важна лекција,
када се види царства реакција.

Започела је битка на пољу,
заставе се сукобише,
многе ће главе завршити на кољу,
а номади цару главу одрубише.

Цело је царство разрушено,
становништво живота је лишено,
номади настављају да харају даље,
сва њихова војска у нападе се шаље.

Навигација