1
Приче 2016 / Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« послато: април 29, 2016, 11:46:35 пре подне »
Дошла је опет јесен. Усеви пожети, амбари пуни, све је спремно. Фестивали су дошли и прошли. Остала је само прашина за њима и понека сломљена кола. Све се полако смирује у провинцији на северу државе. Дани су све краћи и краћи, време постаје све лошије. Ретко који дан прође без кише. Деца постају све немирнија, нема више оних лепих и безбрижних топлих дана, где су се играла окупана сунчаном светлошћу на ливадама. Све је изгледало као обичан долазак јесени. Све, док се пре две седмице један граничар није вратио носећи ужасне вести. Номади су поново уочени. Гласник је већ послат на царски двор и ускоро ће се вратити са војском и добровољцима да помогну у одбрани. Изгледа да ни ова зима неће бити мирна. Опет долази најезда номада, дивљих и заосталих људи са равница на северу, која нису у царству. Биће све као и прошле године.Страшно време, време смрти. Снег више неће остати снежно бео. Остаће само белине у неким деловима, остало ће све бити покривено црвеним флекама. Прошле године најезда је за ову провинцију била веома страшна. Једва су преживели, тврђава је била скоро срушена. Ко зна шта би се десило да прошле године није дошла савезничка војска да помогне. Ове године се очекују још жешћи напади номада. Да ли је будућност ове провинције запечаћена, или још има неке наде, само ће време показати. Све је још у неизвесности. Мештанима остаје само да се моле и надају да ће преживети ову зиму и дочекати следећу. Досељеника има све мање и мање, пошто инвазије номада постају све учесталије. Царство је већ исцрпљено од сталних борби. Питање је колико ће дуго издржати.
О будућности ове земље се више ништа не може наћи. Ово је само један спис који пронађох у овој библиотеци, скоро заборављеној. У народним предањима такође нема података о томе шта се десило са том северном провинцијом. Ко зна која је њихова судба. Можда су преживели напад номада и њихови потомци воде срећне животе , а можда су сви изгинули и сада сви почивају у својим снежним гробницама, сачувани од времена. Само је остао упамћен један натпис, који је био уклесан у стену која се налазила неколико километара пре градских капија. Он је гласио овако:
"Путниче који долазиш у овај град, ово ти је последња шанса да се окренеш. Уколико наставиш свој пут, остави сву наду за собом. Твоја будућност није више у твојим рукама."
О будућности ове земље се више ништа не може наћи. Ово је само један спис који пронађох у овој библиотеци, скоро заборављеној. У народним предањима такође нема података о томе шта се десило са том северном провинцијом. Ко зна која је њихова судба. Можда су преживели напад номада и њихови потомци воде срећне животе , а можда су сви изгинули и сада сви почивају у својим снежним гробницама, сачувани од времена. Само је остао упамћен један натпис, који је био уклесан у стену која се налазила неколико километара пре градских капија. Он је гласио овако:
"Путниче који долазиш у овај град, ово ти је последња шанса да се окренеш. Уколико наставиш свој пут, остави сву наду за собом. Твоја будућност није више у твојим рукама."