ЖИТИЈЕ ЈЕДНОГ СТРЕЛЦА
Година је 3148. Непрекидним истраживачки радом пронађена је ризница, поред многих блага ту се налазила и једна кутија у којој су се налазила дрвена фигура једне жене премазана посебним мастилом и књига на чијој је полеђини писало '
'Житије једног стрелца'', написао Стрелац 3. реда империјанске војске-Артур јесени 2014. године . Корице књиге су биле прекривене најлоном који није иструлио ради очувања. Књига је пребачена у народни музеј и након њеног тумачења проглашена за изузетно важно откриће које ће бити заувек сачувано, њен садржај је био сакривен доста дуго али је након извесног времена ипак процурео у јавност, у књизи је писало:
''Јесен је 2014. године,октобар тек почиње.Отишао сам код мог стрица у шегрте да би постао столар, одувек сам воле да правим разне фигуре од дрвета, а први столар је био Исус што ме је додадтно заинтересовало за овај занат. Није ми ишло лоше, посебно добро сам правио скулптуре,полице,а и стреле и лукове. Једно јутро сам се пробудио и нисам затекао свог стрица код куће, где ли је? Питао сам се. Нашао сам га како прича са краљевом гардом, носили су неки папир.Ишао је ка мени и рекао: ''Извини, али мораш да идеш, потребан си држави.'' Нисам знао шта се догађа.Убрзо сам сазнао да су нам номади објавили рат, и да је проглашена општа мобилизација.Не! Где баш сад,када ми занат лепо кренуо, нисам хтео да идем, али морао сам, то је било наређење. Кренуо сам са војницима на окупљање нашег одреда. Било нас је близу 1 000. Највећи део су били искуснији војници који су годину дана раније учествовали у 2. Номадско-Империјанском рату 2013. године, а било је и део њих из првог.Након победе из другог рата сви смо се надали да до трећег неће доћи,али ето,нажалост дошло је до њега.Чуо сам да су се номади реорганизовали и да су спремни да нападају сваки дан док нас не униште скроз и да је њихова војска непрегледна! Увече смо сви легли да спавамо у камповима, речено нам је да се добро наспавамо јер је сутра тежак дан.Целе ноћи нисам могао да заспим све до три сата,упознао сам једног младића,био је приближно мојих година и звао се Маркус.Рекао ми је да му је брат овде негде и да не може да га нађе.Тражили смо га целе ноћи,зашли смо у шуму све дубље и дубље.Полако је почело да свиће,било је око пола пет,а ми смо налетели на једну јазбину и тамо видели трагове људских стопала.Ушли смо унутра и видели беживотно изгрижено тело.Медвед је то урадио,погледали смо лице тог несретног младића али нисмо могли да утврдимо да ли је то Маркусов брат или није, а изненада је иза нас се појавио медвед.Био је огроман и тамно браон боје,почели смо да бежимо али нас је јурио,и био је бржи.Сустизао нас је и то сам видео,нећемо се извући,морали смо нешто да смислимо.Довикнуо сам Маркусу да кад му дам сигнал легне на земљу,потврдно је климнуо главом,Код себе сам имао један нож а у трку сам дохватио једно дрво са земље.Брзо и вешто сам га заоштрио и звижднуо.То је био знак,Маркус се бацио на земљу а ја поред њега,медвед је скочио на нас,брзо сам усправио дрво које ми је ту послужило као копље и медвед се наб'о право на њега,осетио сам његов дах и ледене канџе на мом лицу како праве ожиљак,пао је мртав поред мене,Маркус и ја смо се брзо вратили у камп и одспавали једно сат времена. Ујутру су нас пробудили у шест сати.Представили су нам нашег командира,био је то старији,снажан човек, са изажен цртама на лицу.Постројио нас је све и док нас је обилазио зауставио се на мени и упитао ме је:''Шта ти је то на лицу'',ништа-рекао сам.''Добро ако је ништа.'' и рекао:''За данас нема ни за кога јела! Једино за онога ко први скине јабуку са стуба пожуде!''.Био је то огроман стуб сигурно 200 метара,како одатле скинути јабуку?На почетку нико није ни покушавао,а онда су почели и први покушаји,након 10,20 метара највише, сви су падали доле,Маркус је решио да се попне и он.Безуспешно сам га одвраћао од тога.Почео је да се пење,бринуо сма се за мог друга. Он се постепено пео,рекао сам му да сиђе на 10 метара,20,30,док још има снаге..Није ме слушао..Након 80-ог метра Маркус је пао.Бледо сам гледао у њега.Био сам сломљен,изнервирао сам се што је једна обична јабука изазвала смрт.Отишао сам до оне исте шуме,одкинуо добро парче шљиве и направио лук и стрелу.Гађао сам јабуку,и погодио.Однео сам је у камп командира и гађао га њоме!Био је запрепашћен мноме али и задивљен и наредио да ме изведу напоље.Тај други дан сам провео сам.Сутрадан смо обавештени да номади нападају,био је то први талас,први од многих..Послати смо у хитни марш на планину Добруч. Налазила се на координатама 168,192 глобалне мапе,11 сати хода од нас.Пут је био напоран и тежак,(с' обзиром да ми је то био први марш). Пред пењање на планину уследило је спуштање у мочвару.Тамо је се осећао један устајали мирис,било је тихо,превише тихо.Изненада копље ми је прозујало поред главе.Била је то заседа!Хиљаду бацача копља номадске војске нам је направило сачекушу,настала је опша пометња,међутим наш командир нас је брзо регруписао.Смирили смо се и уследио је против удар,ја сам луком и стрелом прилично добро гађао.Бројао сам до 20 убијених а после сам се забројао.Победили смо.Када смо стигли на планину сви извори хране су били запаљени,као да су номади очекивали да ћемо победити.Остали смо гладни и жедни на голој стени.Поставили смо наше кампове,а неко је требао да оде у извидницу.Послали су мене и још једног младог момка.Био ми је познат, веома познат.Након извесног времена сам у њему препознао лик свог пријатеља,Маркуса! Био је то Маркусов млађи брат.Рекао ми је да се зове Аргон и да је овде са братом.Морао сам му испричати за тужну судбину његовог брата,али сам му рекао да може на мене да гледао као да сам му старији брат и да ћу увек бити уз њега.Убрзо смо стигли до неког брда,попели смо се на једно дрво и имали шта да видимо.10 000 крволочних номада којима се у очима видело да имају само један циљ,да нас убију!Брзо смо се вратили у наш одред и рекли шта смо видели.Почеле су припреме за одбрану.Оклоп су се лили,ковали мачеви,оштрила копља..Предложио сам командиру да стрелце постави на врх планине што је он урадио.Још једном сам послат у извидницу да видим да ли се крећу номади,и кретали су се.Ишли су право на нас..Вукући 4 катапулта.Отишао сам назад и рекао шта је и како је.Уследиле су неке завршне припреме,молитве а онда смо сви постављени на наше положаје.Било је тихо,али је тишину убрзо прекину звук номадских бубњева и труба.Ближили су се,убрзо је уследило до битке.Побеђивали смо,наши тешко оклопљени пешаци уз помоћ стрелаца успешно убијали номадски шљам.Међутим изгледало ми је као да сам видео много мање номада него кад сам био у извидници. Приметио сам да један номад носи бакљу ка пласту сена и гледа ка шуми.Рефлексно сам и ја погледао ка шуми и лоцирао номадску коњицу! Чекали су знак ! Брзо сам погодио овог са бакљом..Рекао нашима за коње и копља су се покренула и формирала фалангу окренута према шуми.Онда,кад су сви били спремни,запалили смо сено и чекали налет номадске коњице.Нисмо дуго чекали,залетели су се снажно по левом боку али нису знали да их тамо чека на гомилу копља.У том силовитом јуришу помрли су сви до једног..Међутим номада је идаље било на извоз,били су много бројнији,а онда су почели да катапултом гађају стене изнад нас(битка се одвијала на планини).Обрушиле су се стене великом брзином на нас.Губици су се повећавали.Знао сам шта треба да урадим,имао сам 1 шансу.Гађао сам у скаламерију која је вукла сва 4 катапулта.Дуго сам циља танак канап који их је повезивао,али јако чврст,свом срећом успео сам да погодим и читава скаламерија са све катапултовима се обрушила на номаде као одрон.Већина је помрла,остатак се разбежао...Победили смо! Недуго затим смо чули и да су одбијена још пар таласа низ краљевства, а исто тако су и сви чули за нашу величанствену победу.Промовисани смо у краљеву гарду,а након што је командир чуо шта сам ја урадио прогласио ме је под командиром и имао сам контролу над свим нашим стрелцима. Послати смо у двор. Тамо смо краљевски дочекани,било је гозбе,весеља,пића.Али наш командир се није веселио.Био је забринут,тај дан је био на скупу командира и причали су о нечему не знам тачно о чему,али је због тога сигурно био забринут.Одлучио сам да сазнам о чему се ради,и једноставно упитао га.Рекао ми је да су данас остварене чак 24 победе,али да се ускоро спрема велика битка,последња битка која ће одлучити рат и да ће сутра то рећи свима,нека се сада одморимо.Отишао сам на прославу, и тамо упознао Жозефину,која је била прелепа и као што то обично бива,била је принцеза.Одма ми се допала, а и ја њој,плесали смо цели ноћ и обећао сам јој се на вечну љубав.Провели смо заједно једну предивну ноћ.Ујутру ме је пробудила жамор и галама,Погледао сам на прозор и видео око 20 000,30 000 империјана а и пристизало их је још.Било ми је јасно шта се дешава и да се војска из целог царства окупља.Командир је свима рекао шта се дешава,као што је и рекао да ће урадити.Империјански одреди су пристизали једни за другим и до поднева нас је било око 70 000.То је било све. На хоризонту су се назирале главе,главе жељне убијања,номадске главе,прекриле су цео хоризонт,било их је најмање 300 000! Знали смо да сада долази до одлучујуће битке.Распоређени смо по пољу тако да мачеваоци буду у средини, тешка коњица и паладини по левом боку,а фаланге на десном,очекивајући одатле удар номадске коњице. Ми, стрелци, смо били иза њих. Након 45 минута номади су се поставили у борбену формацију. Ја сам још једном бацио поглед на нашу војску, нису изгледали баш само уверено. Одржао сам говор. Није то био говор као што су држале много војсковође него нешто кратко али сасвим довољно да им подигне морал,рекао сам им:''
Војник који има блистави оклоп, је војник који свој оклоп никада није истински тестирао..''затим сам бацио још један поглед на војску,било је у њој ратника,младих,старих,искусних,професионалаца,столара па чак и доктора,било нас је свакаквих,али везивала нас је једна заједничка особина,били смо храбри. Уз прве трубе видели су се и први јуриши номадских мачева,успешно смо се бранили и одбијали их.Међутим, дошло је до једне лоше процене. Номадска коњица,тј. катафракти нису нападали по десном,него по левом боку,била је то колосална грешка. Након њиховог силовитог јуриша видео сам само мртва тела наших паладина и тешких коња који су се налазили на левом боку.Половина је преживела,половина не. Међу преживелој половини сам видео и Аргона , Маркусовог млађег брата, био је уплашен, још је био веома млад.Брзо сам наредио да стрелци оду до коњиц3, чим сам стигао попео сам се иза Арагона на коња,а затим урадио нешто неочекивано, наредио свим стрелцима да ураде исто.Ускоро је уследио други јуруш катафракта.Нису нас видели од оклопа јахача,рекао сам стрелицма да гађају искључиво у врат јер су катафракти такође јако добро оклопљени.Током јуриша и битке успешно смо побили највећи део номадске коњице,остали су побегли у шуму или код Генерала њихове војске,такозваног Хаоса који је тај надимак добио јер је након себе увек остављао хаос и пометњу.Након што смо побили номадске коње кренули смо у против удар, притискали смо номаде више и више све док нису прешли на другу обалу оближње реке.Тако се завршио први дан борби. Увече сам отишао да спавам, када сам чуо неко шушкање напољу,изван мог шатора.Стварала се силуета која је улазила унутра...Била је то Жозефина, рекла ми је да мора хитно да прича самном.Рекла ми је да јој је њена сестра,која је удата за Хаоса већ пар година чула један његов разговор како номади планирају рано ујутру да пређу мост и нападну нас на спавању. Рекао сам то командиру. Направили смо им сачекушу коју смо припремали целу ноћ.Затим смо седели око ватре,ту сам ја изрезао једну фигуру , била је то богиња победе и надао сам се да ће нам и она помоћи,а онда смо почели да чекамо.Али напада није било..Чекали смо, чекали и чекали , али номади нису нападали.Ускоро су очни капци почели да нам се заклапају.Били смо преварени,али смо морали да останемо будни,ускоро ће да почне битка поново.Иако смо јуче победили номади су идаље били доста бројнији од нас. Поспаност нам је прекинуо сад већ добро познат звук номадских труба. Нападали су.Морали су прво да пређу преко моста. Мост је био дугачак једно 700,800 метара.Кретали су се брзо ка нама,морао сам брзо да размишљам, и дошао на одличну идеју.Брзо смо поставили сламу и пар експлозива на доњу конструкцију моста. Пошто је мост био веома широк у једном тренутку се могло на њему наћи готово цела преостала номадска војска. Чекао сам тај тренутак. Запалио сам врх стреле и тражио савршен моменат да опалим,али сан ме је савладао,случајно сам опалио и омашио,стрела је пала недалеко од моста, морао сам ручно да запалим сламу. Отрчао сам до стреле,узео је у руку и урадио шта сам морао,запалио сламу.Мост је експлодирао,чули су се скарлици и узвици номада, као и безначајно дозивање Хаоса у помоћ,давио се.Мене је експлозија бацила 10 метара уназад,дрво ми се забило у срце.Знао сам да ћу умрети.Дозивао сам Жозефину,напокон ме је чула,кад ме је видела почела је плаче и рекла ми је да смо победили, да сам ја највише заслужан за то,питао сам је јел жив Аргон?Потврдно је климнула главом,рекао сам јој да га чува,сва уплакана је рекла да хоће...Сутрадан је у царству припремљена величанствена сахрана,ветар је тихо плакао...''
