Одакле да почнем своју причу?Како да вам објасним?
Ајде овако да кренем ја од почетка
од свих грађевина у мом
царству мени се највише свиђа ова крчма.
(Да ли сам луд? Не, не, не то је најбоља грађевина
(верујете вишегодишњим играчима империје увек али баш увек!),
поред забаве можеш ставити и злата унутра док те нападају
)
Како је све почело?
Уђем вам ја у одбрамбене грађевине да их мало надоградим
(да мало нервирам непријатеље
) кад оно трезор,
помислим у себи ово ми баш треба да чува ресурсе кад ме нападну,
и тако ја изградим максималан ниво трезора...
Наравно сада могу да уплатим много више злата у крчму,
коју свакодневно посећујем, због рулета
И тако вам ја драги моји уживам целе прве недеље од почетка реалма,
продавајући све ресе, уплаћивајући залто у крчму, играјући рулет,
и наравно слушајући многобројне претње вође и осталих у савезу:
"Летећеш напоље,погледај своје бодове,шта радиш ти са толиким ресама и златом???"
Како да им кажем да уживам играјући рулет? Мало је незгодно зар не?
Реко дај да дигнем ја кредит и покренем центру уместо да продам ресе.
Дигнем ја велики кредит али сам се у том тренутку баш замислио:
"Зар није боље да уплатим ја лепо све то на рулет па да
удвостручим или чак утростручим цифру?, паметна идеја помислих и уплатих све то."
Била је то сума која је била намењена за покрећање центре 5,
зато сам пола кредита ставио на црвено 5, гледам како скакуће лоптица
а руке ми се тресу.. кад она стане на црно 17... Помислих у себи:
"Шта ћу сад? Није прошло ни 5 минута а ја изгубио пола злата од кредита..
Нема сад одустајања остало је још пола и даље имам шансе да повратим
изгубљено злато." Узмем сво злато и ставим на црно, двојку
( логиком ово ми је друга шанса),Руке се тресу, лопта скакуће..
(у тим тренуцима сам гледао како ми се лоптица смеје онако подло...
вероватно од нервозе
) кад она сад стане на црвено 5..
У себи мислим: "Оде све у *****" Седнем запалим једну и размишљам..
Шта сад? Мора да постоји неки начин да нађем злато..
У том тренутку ми прође кроз главу да се налазим у моментално
најјачем савезу у реалму, па да могу тражити злата од саиграча.
Напишем на трибуну да ми треба злата за центру а они бесни..
кажу: "Ево ти коначно да и ти кренеш озбиљно, али ово
ти је последња шанса да останеш у савезу!"
Али мене опет ђаво наводи на размишљање пре покретања центре:
" Човече па ја сам изгубио сво злато од кредита, како год
да окренем ја нисам у добром положају... ЗНАМ ШТА ЋУ ДА УРАДИМ,
сад ћу опет све да ставим на црвено 5, трећа срећа, после 10 секудни
схватим да сам прокоцкао и кредит и злато савезинака...
Невиђени бедак за мене... Да све буде још горе наравно моји
су ме избацили из савеза пошто сам много заостајао за њима..
Одем да спавам да мало охладим главу и да се одморим од свега овога.
Сутрадан се будим узмем картицу и одем да купим дијаманте.
Дијаманти уплаћени на мој рачун за неколико минута.
Дигнем 10h производње и отворим све ковчеге у храму,
тада сам био пун реса и са још пар дијаманата који су
нестали за 5 минута, све ресе продам царском трговцу и поново
сво злато уплатим у крчму.. Свако НОРМАЛАН би помислио да
је то најлошија идеја коју су икад видели али добијем ја ту некако
дупло већу суму од које сам имао пре играња рулета.. окренем још
пар пута, тада је сума већ била веома велика скоро 10 пута више од
почетне суме! Покренем много истраживања и сутрадан се одједном појавим
на првом месту ранг листе! Тада добијам десетак порука 9 од разних савеза
који ме желе у њиховом тиму а једну од мог бившег савеза који
се извињава и позива ме да им се вратим. Наравно прихватам без
много размишљања. Играм рулет сво ово време и напредујем као и остали
у савезу некад чак и више од њих!
Да ли вам је чудан крај? Мислите да сам га измислио?
Ако ми не верујете свратите до оближње коцкарнице у граду
и питајте људе на рулету да вам испричају да ли им иде добро.
Све у свему после овога сваку еру почињем изградњом највишег нивоа
трезора и играњем рулета и сваку еру се нађем у топ 20 после
првог дана, ту и останем до краја еру, увек у првих 20 најбољих играча!