1. круг 2014.г Стихови о ИО!

[Martina]

[ELEMIRAC]

Некад је најлакше да станеш јер је обала далеко
али са друге стране воде знај да чекаће те неко,
депресивна гадост,ставља окове на младост,
јер у калупу човека нема простора за слабост,
време је за живот и за изазове нове
ја на таласу слободе пловим отвореним море,
понос није створен да са њиме газиш друге,
већ кад направе ти проблем да им просујеш ту зубе !
Мислиш да је лако у рату бити главни
да битку победиш за крај, из удвајања на страни или јаким центом са боковима пострани,
па да скаче цео савеy, да те куне или хвали,
иза тога што ти видиш стоје фарме, друге битке и дани !
Нема преко ноћи, па са нуле мораш поћи
јер на пречици је Шејтан који вреба да ли ћеш доћи,
кораци су тешки али је победа покриће,
зато изгурај проблеме као војска-на мишиће !

ЈА ИМАМ У ВЕРУ -у другове што стоје поред мене
ИМАМ ВЕРУ - у савез која чини темељ
ИМАМ ВЕРУ - у играче, праве, одане и верне
ИМАМ ВЕРУ - да свима једном мораће да крене
ЈА ИМАМ ВЕРУ - у играче које гризу ово време
ИМАМ ВЕРУ - у оне које раде дупле смене
ИМАМ ВЕРУ - у децу која живе за турнире
ИМАМ ВЕРУ - у промене и сопствене идеје

Сваки дан је колосеум јер ме чекау задаци
оклоп стего сам у шаци, нема шансе да га бацим,
као древни Персијанци, ти покори се или умри
изабрао сам тежи начин јер се крстим као Србин,
верујем у Господа, он верује у у мене,
носим импулсивне гене који теку ми кроз вене,
креативни маневри, правим хаосе на мапи,
моја битка те диже као п**** стероиди !
Спремни смо за двобој као Легија и конвој
овде клинци су ђанкозе а још возе се на пробној,
довољан је поглед на те нервозне ортаке
Гвоздени на бојном пољу откопчавају стомаке !
Живимо у свету где се гладује и ради
народ јесте црнац приватизованих банди,
неће бити лако али стижу јаки млади
ако знање није сила, руке држимо на бради !

[Game]

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх мапе равне,
Тврђава постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.

Номадски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра империјо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, империјо моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Империја Онлине

[SerbiaMaster]

Skidajte ovog To je pisao Milan Rakić, valjda, a evo i pesmice
http://www.youtube.com/watch?v=Ssezbxt4APk

[Martina]

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх мапе равне,
Тврђава постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.

Номадски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра империјо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, империјо моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Империја Онлине

Дисквалификовани сте с такмичења јер сте редактирали већ постојећу песму На Газиместану Милана Ракића: http://www.poezijasustine.rs/milan-rakic/na-gazimestanu

[Mozambi]

Још један ратни дан,тај дан скрива сан
о победи налик Давиду,Давид је сам..
Окружено беше то царство чудним стварима
иза тих ствари,уствари стајао је Кари.

Кари беше потомак краља,кажу..
убијао је попут маља'можда лажу.
Кажу још да је хтео више а не сунце..
које је долазило после кише..

Хтео је и мислио да може бити лепше
док ветар са лишћем плеше..
То царство Мајка Природа волела је
Небо је прекрила нова боја,тако стајала је..

Тамо горе,измамљивала осмех народа
а дрвеће као да је нешто шапутало цвећу.
На људе пренета беше та позитивна енергија
али војска је стварана као легија.

Једне ноћи поред огњишта Краљу јавише
да су ухватили шпијуна,превише не марише..
Послао је краљ свог најбољег извиђача
у нади да ће уз лепе вести да се враћа.

Прешао је шпијун дуг пут а успут виде
непријатељов дан црњи од њихове ноћи.
Чуо је крике,нема птица и њихове музике
осетио је језу и страх од невидљивог..
Презривог,ужасног ваздуха тако превртљивог.

У чуду беше шпијун краља Карија
јер виде краљицу која беше од света старија.
Храна им беше лошег укуса као цвеће мириса
шпијун крену назад из џепа извади цвет Ириса.

Да није било рајског света,симбола свог дома
постао би Црном Анђелу мета,пријатна беше арома.
Краљ Кари ужаснут би овом причом
те' је украсио трг новим кичом.

Још више заволео је свој народ и царство
изашао је на трг и рекао гласно..
Народе мој време није стало,нама је овде красно
волите царство као оно вас,наше небо је спас.
    

[wolkhood]

Номадска је туга преголема,
почела шестица а номада нема.
У запећак пале, номадске су хорде,
нема их у избору, мој мили роде.
У кампове њих су, затворили сада,
убијена им је и последња нада.
Номади су кретању навикли,
мировању никако су свикли.
Сви се чуде шта се ово деси,
на лицима понегде, осмеси.
Имам краља а и генерале,
да би војске моје, бриљирале.
Свака битка јунака ми роди,
и краљица често се породи.
Принове су свима добро дошле,
војске у напад сад су пошле.
Прослава се краљевством шири,
у најави, велики турнири.
У двору је упражњено место,
не деси се то баш често.
Мали принц се за наследство спрема,
пратњу му је ухватила, трема.
Има доста малишан да учи,
многе ствари, опет да проучи.
Бити владар потешка је ставка,
после грешке, нема опоравка.

[Normal]

Некад је најлакше да станеш јер је обала далеко
али са друге стране воде знај да чекаће те неко,
депресивна гадост,ставља окове на младост,
јер у калупу човека нема простора за слабост,
време је за живот и за изазове нове
ја на таласу слободе пловим отвореним море,
понос није створен да са њиме газиш друге,
већ кад направе ти проблем да им просујеш ту зубе !
Мислиш да је лако у рату бити главни
да битку победиш за крај, из удвајања на страни или јаким центом са боковима пострани,
па да скаче цео савеy, да те куне или хвали,
иза тога што ти видиш стоје фарме, друге битке и дани !
Нема преко ноћи, па са нуле мораш поћи
јер на пречици је Шејтан који вреба да ли ћеш доћи,
кораци су тешки али је победа покриће,
зато изгурај проблеме као војска-на мишиће !

ЈА ИМАМ У ВЕРУ -у другове што стоје поред мене
ИМАМ ВЕРУ - у савез која чини темељ
ИМАМ ВЕРУ - у играче, праве, одане и верне
ИМАМ ВЕРУ - да свима једном мораће да крене
ЈА ИМАМ ВЕРУ - у играче које гризу ово време
ИМАМ ВЕРУ - у оне које раде дупле смене
ИМАМ ВЕРУ - у децу која живе за турнире
ИМАМ ВЕРУ - у промене и сопствене идеје

Сваки дан је колосеум јер ме чекау задаци
оклоп стего сам у шаци, нема шансе да га бацим,
као древни Персијанци, ти покори се или умри
изабрао сам тежи начин јер се крстим као Србин,
верујем у Господа, он верује у у мене,
носим импулсивне гене који теку ми кроз вене,
креативни маневри, правим хаосе на мапи,
моја битка те диже као п**** стероиди !
Спремни смо за двобој као Легија и конвој
овде клинци су ђанкозе а још возе се на пробној,
довољан је поглед на те нервозне ортаке
Гвоздени на бојном пољу откопчавају стомаке !
Живимо у свету где се гладује и ради
народ јесте црнац приватизованих банди,
неће бити лако али стижу јаки млади
ако знање није сила, руке држимо на бради !

Ниси ти једини који слуша добру музику  Дисквалификован си са конкурса http://www.youtube.com/watch?v=oTJxTbB0mmw

[SrpskiVitez007]

Шта је бре ово уметници,нико не може свој ауторски рад да направи  Све неке дисфалификације

[zeljka]

Уморног  и истрошеног лица, поцепаних скута,
једна ратница, жена , световима империје лута.
Изашла из борбе, са стрелом запетом у луку,
од тежине мача не осећа своју нежну женску руку.

Размишља о свему што је оставила иза себе,
стеже је у грлу, нешто је по срцу гребе,
исто питање поставља себи по стотину пута
бесна је, нервозна и веома љута.

Размишља о беспомичним телима која леже у даљини,
размишља где сада да иде у овој мртвој тишини,
у своје царство да се врати неће баш лако бити,
пораз, губитке, срамоту, биће тешко прикрити.

Како сељанима својим да објасни зашто се враћа сама,
зашто је прати мирис крви, укус пораза и ова необична тама.
Испратили су војску уз ратничке песме и осећај наде,
сву ону војску која од непријатеља у великом боју паде.

Зашто је она једина остала да са собом носи ову срамоту тешку,
шта није урадила, где је направила грешку,
пита се ова ратница жељна освете и рата,
да освети свога оца, другове и свог погинулог брата.

Наставља да хода ка народу свом,
са одлучном намером и жељом том,
да поново подигне сељане своје,
да се боре , да узврате и судбину по својој мери скроје.