96
« послато: октобар 19, 2015, 19:31:04 поподне »
Прашина и дим су нестали, битке су се завршиле. Још један талас Номада се разбио о моју војску. Задовољно гледам извештај битака, злато и ратни приход ми више нису битни. У банци се одавно окреће 50м злата (жалим што камате нису као код Језде и Дафине), плус стотине милиона злата и реса које стоје на стању. Битке су готове али нема одмора, други талас је кренуо. Састав војске Номада се скенира, припремају се анти јединице да их дочекају. Поново симулација: Који генерал, сатав војске? Тражи се најбоља комбинација са што мање губитака. Истраживања Номада већ неколико дана стављам на 22, за сваки случај. Поново проверавам на које провинције иду напади. Пре неки дан сам погрешно поставио војску, па сада проверавам по неколико пута. Крај, све је спремно да се дочека следећи талас.
Гледам своје царство, свуда откуцава време као да је неко поставио темпиране бомбе. Време, време, време, свега имам осим проклетог времена. Стотине милиона злата, дрва и гвожђа стоји док време полако откуцава. Знао бих ја како да купим време али немам чиме. Нема везе, са 300 дија сам у самом врху и намеравам ту да останем и ако разум каже „Није битно да ли си 2. или 30.“, его се са тим не слаже.
Моје царство на глобалној мапи изгледа као скуп независних градова нивоа један или тачније као скуп Несврстаних који су разапели шаторе око СИВ-а. Становништва скоро да и немам, а ови варвари „Трговци робљем“ ме заобилазе у широком луку. Имам утисак да се стварност са мигрантима пренела на Империју. Мигранти иду у богате државе а ови варвари се појављују поред еконоски јаких царевина.
Ових дана питам себе што ми све ово треба? Проводим сате и сате времена да бих на крају можда играо са неким људима са којим никада нисам играо. Мање-више су то познати играчи али да ли ћемо бити тим. Даље може само тим да направи добар резултат и искрено се надам да ће сви играчи оставити неспоразуме иза себе и заједнички као тим у најбољем светлу представимо СРБИЈУ. Да, то је одговор на питање „Зашто?“. Представљати Србију је част.
Пуно среће у даљем такмичењу свим играчима који на свом профилу са поносом носе заставу Србије.