1. круг Приче о ИО

[ELEMIRAC]

Ову причу ћу почети исто онако како почињу све приче.Некада давно постојало је не освојиво царство по имену 'Јатро' пред зидинама тог царства свако би полимио свој мач,поглед на те предивне зидине у свком војнику је будио најдубље емоције за освајањем али и поред тих емоција нико се није усуђивао да нападне.Све док једног да пред те исте зидине не стадоше три племна на први поглед три скупине лудака која су мислиа да ће проћи тамо где су сви пали ,али већ на други поглед они срушише зидине тог савршеног царства.Сви су се питали ко су ти људи?Одговор на то питање јесу добили,али после тога пожелели су да никада нису питали.Варвари Освајачи,Варвари Разарачи,Трговци Робљем,и ништа више не би исто,царством завлада тама какву свеt још није видео,многи су умрли од глади многи од болести,али највише их је страдало од Варварског мача.Била су то мрачна времена,али једног данa,мислим да је био месец фебрура,када се скупишe одабрани људи,махом све стари генерали,они донешe одлуку о подизању устанка против Варвара,и тако и би.Генерали окупише војску коју назваше 'Војска спаса' ту војску нису чинили обучени војници којима би се за то добро платило,но су ту војску чинили млади људи који су своје битке водили срцем а не шљаштећим мачем,'Војска спаса' се суочила са варварима у најкрвавијој битци која је икада одиграна,многи су тада дали животе за слободу али им није било жао,јер ко умре за слободу довољно је живео!Битка је била окончана победом 'Војске спаса' која је после те битке у варварским пећинама пронашла оргоно благо са којим је успела поново да обнови царство.Тиме је завршена једна прича,а друга почиње баш сада у световима верзије шест,Варвари су се вратили и прете да униште свако царство,али млади владари им то неће дозволити,барем се ја томе надам.Чуо сам да неки владари коју су се већ суочили са Варварима спомињу вредне награде за победу над њима,свашта се ту може дешавати,зато не часи ни час него одмах у своје царство,порази Варваре и испричај своју причу.

[Martina]

Проглашење победника након 3. пресека 1. круга конкурса!

3. Пресек: 18.02.2015.

[dejan2808]

варвари

Наизад,гласници су дошли и рекли: Варвари долазе.
У граду се спремају да их дочекају:
Одушевљени младићи узвикују њихова имена
И журе да славе нове богове.
Не говоре ли песници како су они неко решење?
Сад пишу песме у њихову славу
И чекају када ће их гласно читати
Док задивљени варвари (под оружјем)
Буду пљескали, и учили их напамет.
Већ виде своје песме великим словом исписане
Окачене у прочељима храмова
Из којих ће изгнати онемоћала божанства,
Виде библиотеке препуне својих књига
Из којих ће избацити приче што више ништа никоме не говоре.
Али незнају песници да ће они бити први обешени на градском тргу
Заједно са младићима што су пожурили да отворе капије
И пусте у град оне који су тако жељно чекали.
Јер варвари су варвари, и нису никакво решење.

[AleksandarJeremic]

                                                                                                           

Маал'а-Хан

        Свет животињским тетивама прошивен по рубовима и изврнут на знојем уштављену поставу. Славуји певају, али умилни је тон њихових арија лаж! Тамо одакле сам ја вране најављују пролеће. Црне птице на белом, угашеном небу попут коби надвијају мртву земљу - сабласна су јата на сивом хоризонту наша претходница. Гриземо живо месо, глођемо кости и чупијамо срж. Не журимо нигде, јер наше време стоји; никад нећемо закаснити да закаснимо на путу ка ничему. Идемо тамо одакле смо дошли, али не назад истим путем, не! Идемо напред до краја са ког смо кренули. Ми смо ништа. Још пре него што су житна поља космоса златом сазрела и ужарене свице винула у ноћ, били смо ништа. Тад смо били срећни у својој несрећи, јер осим ничега другог ничега није било. Онда се појавио он, тај проклетник, творац; празнини је дао прашину, прашини росу, роси пупољак... Пупољку је подарио светлост, светлости цвет, цвету лептира, лептиру плод. Створио је нешто. Ми смо остали ништа. Поредак нас је заобишао.
   Не журимо, јер нећемо закаснити да закаснимо. Недељама и месецима стрпљиво тражимо канализационе отворе тврђава, оронуле зидове, немар чувара. Свако правило има изузетак, јер поредак је привид. Одлагање краја. Ми не рушимо, не палимо и не убијамо јер желимо патњу другима, ми им помажемо да се не муче. Доносимо им крај пре краја да се на њега на време навикну. О да, патиће они, али навићиће се већ на патњу и сродиће се с њом. Преобразиће се у бол и биће спремни да га поделе са другима. Постаће као ми, наша браћа и саборци. Разумеће.
   Има нас мало. Наизглед недовољно. Наши су напади скривени маглом изненађења, али само је први напад изненађујућ. Преслаби смо за рат. Зато смо креативни. Кријемо се у сенкама, у голим врлетима давно заборављеним, и смишљамо нове начине. Поредак узвраћа. Они се не крију; верују у част и достојанство, на свом стегу носе своју савест, стоички се боре и са собом и са нама. Победе, углавном. Победе нас и то им је довољна лаж да нахране илузију смисла. Нас је немогуће поразити, јер ми смо већ поражени; себе неће победити никад па се грче у блату, у љигавој слузи ознојених постава своје коже. Верују. То им је изговор за осмех.
   Премало нас је за рат, али пар битака ћемо поднети. Појединачни кампови против јачих царстава немају шансе, али заједно можемо да пробијемо сваку одбрану. Сви варвари уједињени у намери да испуне своју сврху и нешто претворе назад у ништа. Ја сам Маал' a-Хан, принц хаоса. Ово је моја борба. Храстодар ће пасти, али пре него што буде готово даћу себи простора да уживам. Рушићу им прво војне и трговачке станице, затим ће ми на мети бити колоније и на крају  провинције. Једна по једна тврђава остајаће у рушевинама док не стигнем до престонице. Циљ ми је да пате, јер има ли шта лепше од патње, од просветљујуће истине да је свет безгранично мрачно место?! Храстодар. Да, то је прелеп град. Његове ће куле дивно изгледати у пламену. Биће то величанствен призор. Као Краснород, и он ће остати да прича о прошлости новим стопама што газе земљу, подсећајући их да ниједан поредак није јак као ми. Једна грешка је довољна. Ми ћемо је чекати. Ми ћемо је наћи и ми ћемо је искористити. Онима који се радују донећемо патњу, јер другачије неће разумети нашу истину. Имамо времена на претек. Не журимо нигде. Ми смо поражени и разбићемо илузију сваком ко још није. Ми смо варвари.

[nikola20001]

Седим ја тако на фотељи замишљен, и само одједном ме тргну из размишљања мој малени унучић.
- деда, деда, молим те испричај ми ону причу!!!!
- Коју???
- Ону о вавравима!!!
-  нису сине ваврави, него варвари и испричаћу ти.
Овако је то било:
Сва деца света су се плашила речи од четири слова : баџа, баук, мрак и још много других речи.
- И ја се бојим баџе.
- Знам, сине али није то ни мали детаљ приче, већ овако иде.
У време када сам ја био млад живели су једни врло страшни људи звани варвари. Међутим , њих је се плашио највише народ, а ми витези никако.
Једне вечери сам се враћао касно кући до царства на јужној страни света. Пут до њега је водио преко једне мале шуме. У тој шуми сам видео нешто више нико никада није видео.
То је био варварски камп трговаца робљем. Неустрашиви одметници који су хватали све народе без обзира на пол, године, расу, нацију и веру. Покушао сам да их избегнем али, приметили су ме и ја сам попустио, сишао са коња и они су ме одвели код њих.
Тада сам мислио да је мом животу крај. Невероватно!!!!! Угостили су ме као неког њиховог варварин . Рекли су : незнани гости, прасе појести. Имали су врло чудан начин говора. И тако ме угостише, седох са њиховим вођом Нах-Лаџ каном за сто који је био пун различитих јела из свих страна света.Тај њихов вођа, као и сваки други варварин био је здепаст и низак, са великом брадом и репом на задњој страни главе. Био је обучен у животињску кожу и говорио је громким гласом. После вечере допустили су ми да прошетам по кампу и видим заплењене ресурсе и ако желим, да узмем што више златника. Шетао са и видео на хиљаде пуних товарних кола, дивне пејзаже и веома добре коње. После два сата шетње провели су ме кроз главну палату и до забавишта за варваре трговце робљем. Ту је била позорница на коју су изашли робови да плешу. Један од њих је била твоја бака. На први поглед сам се смртно заљубио. Само у њу сам гледао, не слушајући Нах-Лаџ кана како прича нешто. Једино на шта сам обратио пажњу је било да ће неки владар доћи по њих за два дана. После два сата представе понудили су ми да преноћим код њих, одбио сам јер сам желео да се што пре вратим кући.
Следећег дана су ме изненада пробудили војници јер су неки наши шпијуни приметили коњицу која се креће према краљевству. Одведен сам код владара на савет за битку. Ја сам га прекорно прекинуо због чега замало нисам заглавио у затвору. Рекао сам му следеће:
" Знам зе варваре, они се крију у оној шуми" , и показујем му шуму где се они налазе.
- Добро. А је ли знаш како да их победиш? питао ме је цар.
- Знам им сваки детаљ. Рекох му.
И пусти ме да сам радим тактику и да спремам војску. Спремио сам око  123к фаланги. Све је било спремно.
Варвари већ увелико дувају у рогове. А ми се још спремамо. И ктенуше пре нас у село.
- Деда, која је била твоја тактика.
Била је следећа:
100к војске је пошло са мном да ослободи робове, а остатак се борио против варвара. Кад смо пустили робове, напали би их с леђа. И нападосмо их том тактиком. Копља су се ломила, мачеви пуцали, стреле летеле, коњи гинулу, они такође. И победа.
После тога сам се оженио твојом баком и после је дошао твој отац и на крају ти.
- Хвала , деко, идем одмах да је пошаљем на конкурс.

Свако народ има два лица, и свако може сам да изабере када ће које лице показати.

[ELEMIRAC]

На далеком северу живело је познато варварско племе 'Трговци робљем',док су на крањем југу живели 'Освајачи' а између севера и југа налазило се племе под именom 'Разарачи'.То су била три најсвирепија племена на свету,једно племе је могло поразити читаво царство.Ти племенима су управљаља три најсвирепија ратника тога века.Зарад мира у њиховим племенима били су склапани бракови између принчева и принцеза различитих варварских племена.Све је ишло својим током,док се једног дана млада варварска принцеза није заљубила у принца 'Северног царства',млада принцеза је била толико заљубљена да је једне ноћи побегла у 'Северно царство'.Када је за то чуо њен отац био је веома разјарен и позвао је вође остала два племена да му се придруже у походу на 'Северно царство'.Цар сверног царства је молио варваре за опроштај али они нису хтели ни да чују,желели су да спале царство до темеља.Цар је пре почетка битке кукавички побегаo,а њего место заузео је његов син.Он се није уплашио варвара него је поставио стреле на бедеме а копљанике коњанике и мачеваоце извео испред капије и командовао 'ЗА МНОМ'.Била је то јако крвава битка у којој је победу однело 'Северно царство'.Губитци су били велики,али уз помоћом блага које је било пронађено међ варварским зидинама,губитци се успешно покрише,а млади цар ожени варварску принцезу и заједно са њом створи свет у којем су сви народи срећно живели.

[SrpskiVitez007]

Чудна је јесен то била. Свега се сећам као да је јуче. Као и обично враћао сам се кући са посла. Био сам шегрт и изучавао сам трговину у занатској радњи пријатеља мог оца, мајка ми је умрла још кад сам био мали. Међутим тамо нисам био баш пожељан. Када сам дошао кући отац је поново био пијан, и у изливу беса ме је избацио из куће. Нисам имао где да идем,одлучио сам да одем у суседни град. На путу ка тамо сам пролазо кроз шуму, било је глуво доба ноћи. Стално ми је изгледало као да ме неко прати, био сам близу изласка из шуме када ме је неко напао, било их је 10-ак, једино чега се сећам је да сам добио јак ударац у главу и да сам се сутрадан пробудио у кревету у некаквом кампу. Схватио сам да су то варвари, затим сам видео како ме она 10-орица служе.Били су кажњени од стране њиховог вође што су ме напали јер како он каже 'није часно борити се 10 на 1', тада нисам ни слутио шта ће се све издешавати нити колико ћу тамо остати. Током дана ме је варварски вође позвао код њега у шатор. Видео сам да је врло мудар и паметан, а и дружељубив. Убрзо ми је постао пријатељ. Јутру сам рано устајао и помагао осталима на пољу око послова. Током дана сам био са мојим пријатељем. Често смо се такмичили у стрељаштву, увек ме је побеђивао, био је најпрецизнија особа коју сам познавао. Пили смо чајеве и разговарали. Након месец дана тамо сам почео да схватам менталитет варвара и њихов начин понашања, постали су ми нова породица. Све је било добро док након 3 месеца нису кренули у походе на нове територије и богатства. Након завршеног кошења траве сам био код мог пријатеља и уз уобичајену шољу чаја од нане разговарао о том походу, рекао ми је које ће место напасти, то је било село где сам ја живео, покушао сам да га убедим да не чини то али није хтео ни да чује, желео је ту територију због тога што је богата рудама гвожђа. Чак ме је и поставио да водим напад. Сви су у кампу били ужурбани, спремали су се за напад. Око 2000 нас је кренуло на коњима ка циљном месту. По плану ја сам требао да на дати сигнал поведем војску напред и било је веома важно да то урадим са правим тајмингом. Када сам чуо сигнал нисам наредио напад, већ сам повукао војску. Варварски вође се тада разљутио и избацио ме из племена. Схватио сам да иако сам веома сличан са варварима имам једну велику разлику, не могу да убијам невине људе из сопствених разлога. Отишао сам назад оцу, када ме је видео био је пресрећан, мислио је да се никада нећу вратити. Рекао ми је да му је јако жао због свега што се десило и да се то више неће поновити. Оцу сам рекао да знајући свог пријатеља очекујем да ће ускоро напасти. Цело село је било обавештено. Жене су са децом отишле из села а ми остали, око 700 нас смо спремили заседу. Са обзиром да сам знао тактику варварског вође и да су бројчано три пута јачи а још и на коњима, одлучио сам да клопку поставимо на једном малом брду где ће све њихове предности бити знатно умањене. Клопка је била постављена и чекали смо. Док су се пели уз брдо скотрљали смо камење ка доле и залетели се иза њих, битка је почела, ја сам био очи у очи са мој пријатељем , варварским вођом. Борили смо се дуго, коначно ме је оборио. Међутим тад је схватио колико је његових војника погинуло и да ће изгубити битку, поштедео ми је живот и повукао се. Након тога нас више никада није нападао...

[Martina]

Проглашење победника након 4. пресека 1. круга конкурса!

4. Пресек: 25.02.2015.