Дани лете ко секунде,гледам савезе и људе
неки спавају до подне неки се у зору буде,
тврђаве су ми пуне,експлодираће ми ресе,
војници су ми прсли,не препознаjу ни себе.
Дани нису исти када прионе се рату,
клизим мишем по глобалну мапу,гледам како глуме банду,
мангупи у стаду причају да праве паре
док им дугове и камате на крају враћа савез.
Другови у крају враћају се у нормалу,
неки су на фарми,неки су у рату
неки дају задњу пару и у крчми лупају рулете,
овде свако пето дете зна да штанцује тикете.
Треба да се ради и да пада зној са чела,
има дана кад бих само изашао из овог села,
неких играча више нема и то се зове посао или школа,
а волели су имеприу све до бола!
Неке приче дуго живе јер су наратори исти,
беспарица створи то што не може ни Дизни,
призори су језиви војници су у резерви
другари су ми луди,само немој рећи незрели,
официри нервозни порези кад их стегну
пију мртве бенсендине када требају да легну,
војници су у шетњи али их прате пар морона
кући врате се без реса или новог овна!
Има дана кад полудим јер ми ресе много фале
има дана кад не могу да је избацим из главе
има дана када ратујем и кад блокира ми памет
има дана кад не прихватам ниједан братски савет.
Превише се мисли,циљеви нам нису исти,
мене империа очисти,тебе џокавац у пиксли,
импровизујемо стварност јер је тако много лакше
трибун је у диму,празни разговори и флаше !
Прегажени снови,сви су путеви ка лови,
овај свет је лука,много њих би да исплови,
усидрено стојим и кад привидно се крећем,
има дана у храму пуних среће ,има дана кад ме неће.
Хаос је у глави,зато правим ове риме
мозак ради двеста посто као Совјетске машине.
Кажу живот је ко бајка ако верујеш у принца
песма настави да живи чак и после смрти писца! Jako mi spor net,dugo mi se uploaduje video moram da predejm u pisce
