ПОЕНИ ЧАСТИ
- Одустајање играча од игрице је генералан проблем, али један од битних фактора је континуирано нападање играча од стране играча који имају 2-4 пута већи број поена, али не постоји начин да се напад предвиди, нити спречи. Због великог броја играча, они са малим бројем части нису уочљиви, а сам губитак части нема никакве консеквенце.
Предлог:
- Омогућити да извиђачи, који ће према нивоу истраживања терена (или неког накнадно убаченог истраживања) моћи да до одређене удаљености од Провинције 1 региструје све играче са ниским бројем поена части и играче са опадајућим бројем поена части.
- Сврха је да играчи са малим бројем части могу да буду детектовани лакше (играче са 2-4 пута већим бројем поена), што би омогућило играчима да знају да постоји потенцијална претња по њихово царство, а самим тим и да буду спремни за евентуални напад. Ово излаже играче са малим бројем части, јер постају уочљиви за све у близини. То даље може да се реши између играча у околини.
_________________________________
Предложио бих даље отварање могућности интерног (између два играча) решавања проблема када је један играч константно под опсадом од стране другог. Капитулација од 42 сата није довољна за решавање овог проблема, јер играч који је од 2 до 4 пута већих економских поена може и даље да напада другог играча и одузима му ресурсе на сваких 42 сата. Што се и догађа, а то изазива играче да напусте царство, пре него што би овај ступио у разлику од 5 пута економских поена. Предлог је да се боље подесе односи могућности нападања слабијих играча (да буде мања разлика у поенима) или:
- Идеја је да се успостави такорећи "протекторат" који се састоји од давања сировина по сату (или неком другом временском периоду) аутоматски по уговору који може играч који побеђује (или играч који губи) да предложи играчу који је изгубио (или победио) у износу од одређеног процента (рецимо од 0.5% до 10% ресурса или до 5% злата). Не би постојало нешто као код капитулације "бела заставица", јер би ово био интерни договор два играча. Играч са више поена не може да напада слабијег играча док слабији играч не прекине уговор, а играч који напада може да повећава порез до граница (које су одређени), па играч има могућност да прихвати порез или да не прихвати (што би такође раскинуло уговор и изложило би га нападима), сем ако играч који напада није превазишао границу од 5 пута већи број поена.
-Ово би повећало комуникацију између играча и такође би дало прилику играчима који не могу да се изборе са притиском под напаима да ефикасно реше проблеме ове врсте. Уговори ове врсте би могле да се склопе само између играча који има преко два пута више економских поена и који врши константу агресију на слабијег играча.